petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 21:13 Toma Todorović

Ograde na niškoj Medijani iste kao i u drevnom Rimu

Malo se zna o tome da je u arheološkom kompleksu Medijana pronađena ograda sa hermama izlivena u bronzi i da nigde u svetu osim u Nišu ne postoji slična
Бронзана ограда (Фото Вла­ди­мир Јо­ва­но­вић, исто­ри­чар из Ни­ша)

Niš – Poslednjih dana i u vreme kada se sve više govori da će jedno od najvećih arheoloških nalazišta sa početka nove ere u našoj zemlji, Medijana pored Niša postati ono što je davno planirano – veliki turistički kompleks, najviše se, pored svega pronađenog u istraživanjima u 20. veku, govori o jednom važnom otkriću o kojem se, u najkraćem, veoma malo zna.

Na Medijani, luksuznom predgrađu drevnog Naisusa izgrađenog u drugoj polovini trećeg i u četvrtom veku, u vreme vladavine Rimskog carstava, u kojem je rođen prvi hrišćanski car i jedan od najvećih imperatora Konstantin Veliki (27. februar 272 – 22. maj 337), na preko 40 hektara davno je, pre više od jednog veka, otkriveno neprocenjivo arheološko bogatstvo. Na njoj su carske rezidencije sa raskošnim vilama sa peristilom, ranohrišćanske crkve, vodotornjevi, ekonomska skladišta i delovi žitnice, ali i impozantan vojni kompleks, jedan od najvećih u tom periodu u ovom delu Balkana. Najvredniji su bez ikakvih sumnji brojni podni mozaici koji svedoče o bogatom i raznovrsnom životu na početku nove ere. Zbog toga je Medijana i jedan od najvećih i najznačajnijih arheoloških parkova u našoj zemlji i ovom delu sveta.

Mnogo toga pronađenog tokom istraživanja zaštićeno je na samoj Medijani, znatan broj eksponata je smešten u Narodni muzej u Nišu, a jedan od najvrednijih eksponata, glava cara Konstantina u bronzi, nalazi se u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.

Jedno od velikih otkrića iz prošlosti, o kojem se malo zna, svakako je bronzana ograda sa hermama na Medijani iz doba Konstantina Velikog, koje se posle otkrića pre dvadesetak godina, ispričao nam je niški istoričar Vladimir Jovanović, nalazi na ulazu u arheološku salu Narodnog muzeja u Nišu. Stručnjaci bezrezervno veruju da je ova ograda sagrađena prvih godina ili decenija na početku četvrtog veka, kao i da nigde u svetu ne postoji slična ili ista ovako dobro očuvana. Najzanimljivije je, a što govori o kakvom i koliko važnom otkriću iz bogate istorije Niša u doba Konstantina Velikog je reč, naglašava istoričar Jovanović, da se slična ograda nalazi i na reljefu Konstantinovog slavoluka u Rimu. Na tom reljefu jasno se vidi kako iza takve ograde stoji car Konstantin i drži govor. Zato se pretpostavlja da je bronzana ograda pronađena u arheološkom kompleksu između Niša i Niške Banje istu funkciju imala i na Medijani.

Između delova ograde su herme – stubići, koji su obeleženi brojevima kako bi mogli da se slažu, što navodi na pretpostavku da je ograda bila prenosna i montažna, a na svakom stubiću su poprsja božanstava. Na hermama dela ograde izložene u arheološkoj sali Narodnog muzeja u Nišu su bog lekar Asklepije, boginje Meseca Lune, a na ostalim, koji su delom oštećeni nagađa se da su bila poprsja boginje Higije i lik boga Sunca Sola.

Ovu ogradu pronašao je arheolog Miloje Vasić mlađi, unuk poznatog srpskog arheologa Miloja Vasića, koji je na Medijani otkrio i iskopao bronzanu glavu Konstantina Velikog, koja se čuva u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.

Komеntari8
cf910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Showme
Свака част на открићу. А сада у маркетиншку кампању и промоцију по Европи и преко Атлантика. Па да Србија и Ниш зараде неке паре од туризма.
Дракче Тормак
Зар није логичније да буде слично из времена владавине неког српског великана, српског доба. Нешто наменити Константину ( већ има) и довољно толико. Нама се сервира, а и ми сами као да се поносимо временом када неко страни владао на овом просторима. Да ли бугари помпезно помињу да турци њима владали 500-600 година. Не. А ми као да се поносимо тим податком.
Историја
Саша, и име Христос је од грчког. Грци су једини библијски народ из Европе (којој су такође дали име). Помињу се и у Старом и у Новом Завету, Јеванђељу, које је и писано на Старогрчком језику! Не можете да студирате хришћанство без знања грког а титула Стефан, наших владара, на грчком значи овенчан. Умни људи у Римском царству су писали и говорили грчки па су и апостоли узели тај језик за хришћанизацију царства ! У Цариград је премештена и Табла са Платеје у славу победе античких Грка.
Саша Микић
@Дан Какве везе има Аја Софија са Грчком цивилизацијом? Подигнута за време владавине цара Јустинијана I, владара Источног римског царства. До шизме 1054 године је била католичка катедрала изграђена у тзв. византијском стилу. Од те године, па до пада Константинопоља, је била православна црква, али опет црква у престоници Ромејског царства, а не грчког.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja