sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 20:43 Aleksandra Isakov

Virus nije lako podneti ni psihički

Više nasilja u porodici, više razvoda nego venčanja, ali i obraćanja psiholozima za pomoć – neke su od posledica života sa pandemijom
Борис Те­леч­ки (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Subotica – Pandemija virusa korona uzima svoj danak u svim oblastima života, a među njima ne na poslednjem mestu i u vidu psihičkog odgovora stanovništva. Posledice su različite od pojedinaca kojima su samo dozlogrdile mere ograničenja i predostrožnosti, preko onih koji su odlučili da potraže psihološku pomoć, do onih koji su na nevolje odgovorili povećanim nasiljem ka bližnjima.

Prema podacima Centra za socijalni rad tokom prve polovine prošle godine bilo je za 76 odsto više porodičnog nasilja, odnosno u 574 slučaja je prijavljeno nasilje. Najčešće žrtve su žene svih starosnih grupa, ali neretko i ostareli roditelji.

Nedavno je objavljeno da se u Subotici lane više ljudi razvelo nego venčalo, odnos je 417 prema 533, a nema sumnje da je na ove podatke uticala epidemija.

„U smislu nivoa psihičke energije koju je potrebno uložiti da se prilagodimo novim okolnostima, veoma teško vreme je iza nas, a nastavlja se i ove godine. Osećaj sigurnosti je potpuno izvučen ispod naših nogu. Mnogo energije smo potrošili da se prilagodimo toj situaciji, i da organizujemo život u novim okolnostima. Sve ovo predstavlja kontinuirani izvor stresa, a kontradiktornosti u komunikaciji nadležnih prema nama dodatno unose stres, nesigurnost i strah, što na pojedine ljude, ostavlja posledice. Sve zavisi od ličnih psiholoških snaga i kapaciteta za prilagođavanje. Ne želim da generališem, ali kod pojedinaca koji bi i inače bili skloni strahovima i paničnom ponašanju ovo je pogodno tle da se rascvetaju ovakva stanja”, kaže za „Politiku” Boris Telečki psiholog i psihoterapeut iz Subotice.

Pomoć je potrebna ne samo pojedincima, već i čitavim porodicama koje u situaciji veće upućenosti i zatvorenosti ne uspevaju da savladaju izazove nove porodične dinamike. „Porodice gde među članovima ima poverenja i empatije, prilagodili su se na lakši način. U svim porodicama postoje nesporazumi, ali na žalost gde i inače nije bilo razumevanja u prethodnom periodu, sada sa ovim dodatnim teretom kojim su izložene, imamo širok dijapazon stvari koje mogu da se dese, od otuđenja bračnih parova, nerazumevanja, do naravno, na žalost, i nasilnih epizoda”, objašnjava Telečki i dodaje da je primetno veći broj ljudi potražio stručnu pomoć psihologa.

U narednom periodu će se tek videti u kojoj meri i na koje načine je sve ovo uticalo na decu, ali on ukazuje da je u poslednjoj deceniji i duže postojao generalni problem da su porodice prihvatile imperativ zarađivanja i uspešnosti u karijeri.

„Pandemija je možda to čak malo vratila unazad pa smo imali periode rada od kuće, što je primoralo neke roditelje koji su jurili ceo dan za poslovima, ne govorim to da bih osudio, takav je duh vremena, da više budu kod kuće. I to je donosilo svoje izazove jer se pomešaju uloge, profesionalne i roditeljske, što dovodi do dodatnog stresa i zamora”, smatra Telečki.

Podaci o porodičnom nasilju ili razvodima su tek prvi pokazatelji aktuelnog stanja, ali posledice će se verovatno učitavati i narednih godina. Da li su protekle godine burnih dešavanja donele otpornost ljudima na Balkanu, ili pak iscrple njihove psihičke rezerve? Telečki smatra da ćemo to ipak tek osetiti.

„Ljudima na Balkanu, starije i srednje generacije, psihološka otpornost sigurno je veća jer su u poslednjih 20 i više godina imali kolektivna traumatična iskustva. Ali opet, to ne znači da ova situacija ne stvara neke promene jer je drugačija nego ranije pre svega u smislu trajanja. Bez obzira na izgrađenu psihološku otpornost smatram da ćemo osećati posledice. Doprineće to ne samo eskalacijama u odnosima i nekim ličnim problemima, nego će generalno uticati na otuđenje jednih od drugih, s obzirom na to da nisu mogli da neguju odnose na isti način kao i ranije. Pretpostavljam da koliko god da ovo bude trajalo, da će posledice iz spektra anksioznih i depresivnih poremećaja ili stanja biti produžene. Zbog toga moramo pronaći mehanizme koji mi sami možemo da koristimo i pomognemo sebi. Lek je u ponovnom povezivanju, u ponovnom učenju, razvoju empatije i solidarnosti među ljudima, a to je ono što nam najviše nedostaje”, zaključuje Telečki.

Komеntari3
95816
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radnik IC
Gospodine Telecki nemogu a da nekazem da po drugi put citam vas tekst.Iskrno veliki pozdrav.
radnik
Svaka cast na tekstu.
Čučuk Stana
Sve je teško podneti, ako nije "normalno" stanje na koje smo naučili, ali to ne znači da treba u porodici da jedno drugom supružnici okrenu leđa. Pri normalnim odnosima, valjda, se zbijaju redovi da se prevaziđe opasnost, bilo koje vrste. Psiha mladih još uvek nije dovoljno "izbrušena", pa mora da puca po šavovina. Nikad nije bilo, da nekako nije bilo. Neko će da prođe psihički "olupan", a neko će lako bez većeg stresa isplivati. Potpuno se slažem sa gospodinom Telečkim

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja