utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.03.2021. u 14:27

Država i privatizacija banja

Врањска бања (Фото Н. Тркља)

Bez potrebe za laskanjem, može se objektivno oceniti da je „Politika” posvetila dosta prostora privatizaciji banja i da su pojedini predlozi zavređivali veću i širu pažnju. Nedavni tekst Živomira Žike Tešića, u rubrici „Među nama”, verno odslikava sadašnje kontroverzno stanje kad je reč o privatizaciji banja i može se oceniti kao vapaj da se izbegnu pogreške i učini nešto što je na višem (kvalitetnijem i strategijski promišljenijem) nivou delovanja države i odgovorne vlasti, s jedne strane, a sa druge – bliže potrebama penzionera kao najdirektnije zainteresovanih. Takođe, i svih drugih koji u dobrom upravljanju i poslovanju banja (kao i rehabilitacionih centara) vide perspektivu za stabilne izvore prihoda, ne samo Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, već i drugih subjekata u vezi sa uspešnim poslovanjem banja.

Istini za volju, banje u Srbiji, što zbog objektivnih što zbog subjektivnih faktora, neretko su zapuštene. Umesto da budu siguran izvor prihoda i očuvanja realne supstance sredstava penzionog fonda, banje su usled loših pristupa postale izvor troškova i nesnalaženja. Kao takve postale su i podložne ishitrenoj privatizaciji na kojekakve načine (sa sumnjama na korupciju ) i po kojekakvoj ceni (ispod realno moguće).

Koje je najbolje ili drugo najbolje rešenje (po metodologiji „best sekend solušen”) za privatizaciju banja je osnovno pitanje na koje izostaje odgovor Tešića, iz razumljivih razloga. Sledi njegovo zalaganje da odgovor da država, odnosno sadašnje vlasti i administracija.

Ako se nekada država prvenstveno suštinski definisala kao „aparat nasilja u rukama vladajuće klase” sada se sve češće definiše kao institucionalna i zakonodavna prisila prema interesima odgovarajućih struktura. Pritom, njene funkcije su ograničenije (multinacionalne kompanije, globalističke okolnosti, itd.). Ujedno one su i delikatnije (razvojno uspešna, poslodavačka, delimično investiciona, konkurentska, socijalna, zaštitnička, itd.).

Sledstveno tome, svaka vlast ima manji ili veći manevarski prostor i određene prioritete u datim okolnostima.

Odista, ako Fond PIO kao titular vlasništva nad banjama ne može da ih revitalizuje i osposobi da funkcionišu sa odgovarajućim maržama zarade, onda preostaje da i država kao garant Fonda PIO pristupi tom složenom zadatku na pravi način.

Dr Slavenko Grgurević, ekonomista širih i razvojnih pogleda, koji se među prvima i najviše specijalizovano bavio restitucijom svojine i delom privatizacije banja, na jednom od tematskih okruglih stolova izneo je strategijski predlog, sa većom ekspertskom specifičnom težinom.

Grgurević je sažeto predlagao (kao drugo najbolje rešenje, ako sam Fond PIO nije kadar) da se oformi takozvani pul (konzorcijum) zainteresovanih koji bi sa Fondom PIO ostvario potrebnu sinergiju za brzu i uspešnu revitalizaciju banja. To bi podrazumevalo da se obezbedi finansijski i logistički kapacitet, odnosno da se na optimalan način (racionalno, finansijski uspešno i pravedno) sačine biznis planovi za revitalizaciju svake banje pojedinačno. Shodno tome neke banje se mogu dati u koncesiju, neke dokapitalizovati, neke finansirati patriotski od dijaspore, neke revitalizovati putem davanja u dugoročnije zakupe određenih smeštaja, itd.

Parafraziranom predlogu Grgurevića valjalo bi dodati i neformalno opredeljenje da se domaćim suinvestitorima pruži odgovarajuća prednost po ugledu na onu koju je izdejstvovao klub „Uliks” u Francuskoj kada je pretila opasnost da se olako štampanim dolarima i međunarodnim arbitražama pokupuju značajnije i dugoročnije nacionalne vrednosti.

Naravno, cilj ostaje isti – da se revitalizuju banje na optimalan način odnosno sa pozitivom maržom zarade iz koje bi se alimentirao Fond PIO i imali prihodi umesto rashoda uz moguću privatizaciju sa predominantnim vlasništvom Fonda PIO, odnosno onih koji su ga osnovali i punili, kao i onih koji to i sada čine videći u njemu i državi garanciju svojih prava na osnovu obaveznih doprinosa.

Zato vredi podsetiti da se banje ne mogu otuđivati od Fonda PIO i biti na bescenje. Svaka ima svoj specifični „gud vil”(izvornu prirodnu i brendnu vrednost) . Banje se sa dobrom logistikom i prilagođenim modelima mogu uspešno revitalizovati i postati izvori dodatnih prihoda. Sadašnja situacija dodatno upozorava i obavezuje da se vredi više pomučiti i mućnuti kreativni um.

Slobodan Stojanović,
magistar društveno-ekonomskih nauka

Komеntari6
ee6d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Sto se PIO fonda tice on mora da investira mesecne uplate osiguranih u razne imovinske ''delove''. Ali kad je potrebna gotovina za isplatu penzija fond mora prvo da unovci druge oblike imovine kako bi mogao da isplati penzije. Nekretnine su jedan oblik imovine. Fond ne drzi gotovinu u kasi nego ga ulaze . Ako banje u svojini PIO ne rade uspesno onda PIO gubi prihod od njih pa time umanjuje vrednost fonda. U obrnutom slucaju prodaja moze da bude unosna sto ce reci da vrednost imovine raste.
Иван Грозни
Теоретски да. Али наш ПИО фонд није фонд који има свој портфолио, већ нека врста трансферног рачуна за исплату пензија. ПИО фонд не располаже капиталом за инвестирање због тога што пензије садашњих пензионера се не исплаћују од капитала који је фонд акумулирао, већ од доприноса који се наплаћују онима који раде данас.
Momčilo
Човек,има стручан приступ.Као лекар,као стоматолог,он не грди зато што сте пушили,запустили зубе,односно природно национално благо.У датим условима и околностима,тражити могуће добро решење за државу,ПИО,пензионере,грађане...
dr Slobodan Devic
Ajmo, 1-2-3: prvo, utvrditi ko je kriv za sadasnje katastrofalno stanje u vecini banja u Srbiji; drugo, pohapsiti sve one (i osuditi na drustveno koristan rad, a ne nanogice i "hotelski" smestaj u zatvorima) za koje se utvrdi da su namerno cinili (ili necinili) da se banje dovedu u sadasnje stanje; i na kraju, drzava da imenuje privremene uprave koje ce banje vratiti na nivo koji im pripada u srpskom turizmu ...
Sasa Trajkovic
Прво желео бих да Вам скренем пажњу на један лапсус неможете привиатизовати бању: ваздух, воду, тер. изворе... то је национално добро већ објекте хотеле... А друго у Швајцерској или Аустрији, Немачкој ни једна бања није пропала дакле то није економско већ менталитетско питање некадашње друштвене својине. А тај концепт приватизације је криминалан. Прво није јасно ни питање власништва па самим тим и питања приватизације.
Киза
Поштовани господине магистре! Очито је да код вас постоји потреба да на неки начин оправдате маћехински однос фонда ПИО према имовини пензионера која им је дата на управљање, па чак и да им дате неки правни основ за бар делимично отуђење уместо да укажете на срж проблема. Нису бање у лошем стању зато што су нерентабилне, већ зато што су намерно лошим пословањем доведене у стање расула, да би се што јефтиније приватизовале! Потребно је хитно однос у УО ПИО вратити поново у корист пензионера!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja