Moderno, urbano, sveže, produkcijski utegnuto, sa dobro promišljenim rediteljskim konceptom koji se čvrsto drži od početka do kraja i sa sjajno kontrolisanim radom sa glumcima, sa radom kamere i montaže. Sve ovo važi za srpski, debitantski film „Kelti” scenaristkinje i rediteljke Milice Tomović, koji je svetsku premijeru imao u uglednom programu „Panorama” u ovoj striming verziji 71. Berlinskog festivala.
Standardi ovog filma su visoki. A sama filmska priča vodi nas u nedavnu prošlost. U devedesete godine prošlog veka kada je puter, ukoliko si uopšte uspeo da ga nađeš ispod ruke negde na pijaci, koštao 40 miliona dinara, sa radija i televizijskih ekrana „prštali” govori Butrosa Butrosa Galija (tadašnjeg genseka UN) i proročice Kleopatre, Jugoslavija se raspadala u krvi, u Srbiji vladale inflacija, restrikcije i sankcije i neka jeziva neizvesnost, a u svemu tome odrastala tadašnja deca uz svoje omiljene junake Nindža kornjače...
I upravo je to okvir u koji je smeštena ova gorkoslatka pomalo nostalgična, pomalo smešna filmska priča o odrastanju u nevremenu. Priča o deci što svojim senzorima nepogrešivo hvataju, iako ne shvataju, sva uznemirenja unutar porodice, i priča o mladim i u ovim tenzičnim okolnostima izgubljenim roditeljima. I sve to u okolnostima brzo pokvarene kućne proslave osmog rođendana devojčice čiji su roditelji u emotivnoj krizi, a sestra u onim tinejdžerskim godinama kada joj para izlazi na uši u svakoj sekundi. To je scena za zaplet i rasplet, za svakolika suočavanja domaćina (Dubravka Kovjanić i Stefan Trifunović) i rođendanskih gostiju, i odraslih i dece međusobno, kroz koja izviruju i društvena, političko-ideološka, nacionalna, socijalna, muzička i uopšte umetnička raslojavanja toga doba, kao i pogledi na seksualnu orijentaciju u tradicionalističkom i još konzervativnom društvu. Među gostima su i jedan ženski i jedan muški gej par, a scene njihovih ljubavnih odnosa Tomovićeva prikazuje sa toliko prirodnosti da one neće zasmetati ni homofobičarima niti zgranuti moralne čistunce među filmskim gledaocima, jer su ih glumački parovi Nada Šargin ‒ Jelena Đokić i Slaven Došlo ‒ Nikola Rakočević odigrali maestralno...
– Imali smo intezivne glumačke probe, oko dva meseca i tokom njih smo se uglavnom bavili životima likova i međuljudskim odnosima sve do tog rođendana. Životima koje su vodili pre početka raspada Jugoslavije, onda i sa početkom rata i sankcijama i kako se sve izmenilo. Radili smo najviše na toj grupnoj dinamici – gostiju i roditelja. Na bazi koju čine roditelji, deca i baka u tumačenju izvrsnih Dubravke Kovjanić, Stefana Trifunovića, mlade Katarine Dimić, Anje Đorđević i Olge Odanović. I sa decom-gostima na rođendanu smo slično radili, takođe improvizovali, igrali se, upoznavali i uspostavljali kontakte – kaže za „Politiku” rediteljka Milica Tomović koja je scenario za „Kelte” pisala u saradnji sa Tanjom Šljivar.
Kako je gotovo cela radnja filma smeštena u scenografski vrlo dobro postavljene prostorije jedne tesne kuće, s čime je stvoren osećaj teskobe na rođendanskoj žurci, a ujedno i niz izazova za kretanje i rad kamere, Milica Tomović na ovo zapažanje daje svoj komentar:
– Za scenografiju je zaslužna Marija Mitrić, ona je pronašla tu fantastičnu kuću koja je imala raspored prostorija tačno kako smo zamišljali i opremila je tako da deluje kao da smo ušli u vremeplov i uleteli u devedesete. Naravno, priča o scenografiji se momentalno nadovezuje na priču o kostimu za koji je zadužena fantastična Maja Mirković. Dalibor Tonković je direktor fotografije, nas četvoro smo obilato prolazili fotografije iz tog perioda i pričali šta bismo voleli da imamo u našem filmu. Bilo je bitno da svi likovi budu izdiferencirani, tako da ko god gleda sa strane, stopostotno može da prati priču sa puno likova...
Posebno mesto u filmu, i u ovom napisu o „Keltima” povodom svetske premijere na 71. Berlinalu ima lik dečačića Fiće, u tumačenju neodoljivog Konstantina Ilina, rođaka slavljeničke porodice. Njegov lik je genijalno smišljen. Doteran, sa leptir mašnom, ovaj mališan na koga ama baš niko tokom rođendana ne obraća pažnju glavni je svedok svega što se dešava. On vidi i čuje sve ono što nijedno dete tog uzrasta ne bi trebalo. Fića nije samo nemi svedok jednog vremena i ljudi u njemu koje ne razume. On je budućnost opterećena maglovitom prošlošću.
– Lik Fiće je jedini lik koji nema mesto u toj kući, zato je on postavljen u ulogu posmatrača i kao upijač tih događaja. Njegova transformacija je, nekako se nadam, najoptimističnija – kaže Tomovićeva koja je i sama bila dete u vremenu o kojem govori ovaj njen debitantski celovečernji igrani film.
– Sa ovim filmom želela sam da demistifikujem ulogu roditelja. Prvo da ih prikažem kroz vizuru deteta kao uzvišene i pravedne, a kad su sami i bez obaveze da se pretvaraju, onakvima kakvi zapravo jesu. Kroz likove prikazujem razvojni put čoveka od ranog detinjstva, preko adolescencije do odraslog doba i istražujem načine na koji su se likovi kroz iskustva svakog životnog doba oblikovali. Želela sam i da izdvojim tačno trenutak kad je za njih sve krenulo naopako. Naravno, sada kada sam i ja sama tridesetogodišnjakinja, potpuno razumem svoje roditelje iz tog vremena ‒ kaže autorka filma „Kelti”.
Posmatrački odnos prema 1993. i trenucima kada je sve krenulo naopako sa SFRJ, zemljom u kojoj se rodila, Milica Tomović paralelno sa istraživanjem svojih filmskih likova istražuje i sopstveni identitet, pa i mogućnost preuzimanja potpuno novog identiteta – keltskog, kao što to u jednom trenutku čini jedan od njenih junaka. Biti Kelt podrazumeva potpuno odricanje od pripadništva, od svoje prošlosti. Zašto? Kako? Videćete i saznaćete kada ovaj film bude prikazan u Srbiji.
