Evropska unija je u četvrtak prvi put iskoristila pravo da blokira izvoz vakcina prema propisu koji je donela u januaru, kad je kompanija „Astra Zeneka” prvi put priznala da će bloku isporučiti jedva polovinu ugovorenih doza. Suočena s trećim talasom kovida 19 i oko 300 preminulih dnevno, Italija je podnela zahtev da stopira isporuku 250.000 doza namenjenih Australiji iz fabrike blizu Rima. Kao razlog je navela manjak vakcina u EU i Italiji, kašnjenje „Astra Zeneke” u isporukama i činjenicu da Australija nije među ugroženim zemljama. Evropska komisija je odobrila zahtev Rima, dok je Kanbera uputila poziv Komisiji da preispita odluku, izvestio je Rojters. Francuski ministar zdravlja Olivije Veran najavio je da bi i njegova zemlja, slično Italiji, mogla da blokira isporuke vakcina protiv kovida 19 u inostranstvo.
Komentatori kažu da je blokiranje izvoza dok se ne zadovolji domaća potražnja rizičan potez i još jedan primer „vakcionalizma”. Upozoravaju da bi lanac snabdevanja dodatno mogao da se poremeti ako bi i druge zemlje preduzele slične mere. Pojedini evroparlamentarci su ovaj potez branili kao nužan.
Pomalo je nelogično da EU sebično čuva vakcine, kojih neke članice imaju dosta na zalihama jer se protiv cepiva Oksforda i „Astra Zeneke” u početku vodila negativna kampanja da nije dovoljno efikasno i da nije ispitano na starijima. Italija je u jednom trenutku imala 1,5 miliona doza, a upotrebila je svega 323.000. Francuski predsednik Emanuel Makron je među prvima govorio da je ova vakcina kvaziefikasna kod seniora, što je poljuljalo poverenje Francuza, koji inače prednjače u Evropi po antivakcinaškom raspoloženju. Nemačka je prva ograničila upotrebu na mlađe od 65 godina, a neke zemlje čak i na mlađe od 55 godina. Angela Merkel (66) je prošle sedmice rekla da je neće primiti jer nije registrovana za njenu dob, iako su joj novinari predlagali da to učini kako bi povećala poverenje građana. U tom trenutku na lageru u Nemačkoj bilo je 1,4 miliona neupotrebljenih doza. Tek prekjuče je nezavisno savetodavno telo vlade predložilo da se ukine starosna granica, navodeći da sada ima više dokaza da je efikasna kod starijih. Pre toga su ograničenje ukinule Francuska i Belgija.
Evropsku strategiju vakcinacije od početka prati konfuzija. Članice su nabavku prepustile Briselu, a kad se ispostavilo da doza nema dovoljno, počela je igra optuživanja ko je kriv. Iz britansko-švedske kompanije „Astra Zeneka” rekli su da do kraja marta mogu da isporuče EU 40 miliona doza, što je polovina od prvobitno ugovorene količine. Isti manjak očekuje se i u drugom tromesečju. Direktori kompanije kao razlog navode probleme u proizvodnji. Međutim, mnoge članice bloka smatraju da kompanija radi na štetu EU da bi ispunila ugovore s drugim zemljama.
Do sada je u Australiju iz EU uvezeno više od 140.000 doza „Fajzerove” i 300.000 doza oksfordske vakcine. Australija je počela vakcinaciju skoro dva meseca posle EU i ima svega 0,2 odsto vakcinisanih, dok je u EU taj procenat oko sedam. Evropljani mnogo brinu što zaostaju za SAD, Britanijom i Izraelom, dok se zaraza i dalje širi. Australijski premijer Skot Morison je rekao da donekle razume potez Italije, koja dnevno beleži oko 300 preminulih i 20.000 zaraženih.
Evropljani ne mogu da se usaglase ni oko ruske i kineske vakcine, protiv kojih je Zapad od početka vodio kampanju da nisu dovoljno ispitane. Francuski ministar za evropske poslove Klement Bone poručio je juče da izbor kineske i ruske vakcine predstavlja problem u smislu solidarnosti EU, ali i zdravstveni rizik, jer ruska vakcina još nije odobrena u Evropi, dok za kinesku nije ni podnet zahtev za odobrenje. S druge strane, komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton izjavio je da je u redu ako članice unije žele da nabave vakcine ruskog i kineskog proizvođača. Mađarska, Slovačka, Poljska i Češka već su odobrile rusku vakcinu ili su u procesu odobravanja.
Breton je pozdravio potez Austrije i Danske da sarađuju s Izraelom u razvoju i proizvodnji sledeće generacije vakcina protiv kovida 19. Taj dogovor se, međutim, ne sviđa njegovim Francuzima, koji i taj pokušaj nabavke cepiva mimo Brisela smatraju rušenjem evropske solidarnosti. Dogovor se ne sviđa ni delu danske javnosti, ali iz drugih razloga. Pojedini poslanici i komentatori pozvali su premijerku Mete Frederiksen da ne sarađuje sa zemljom koja sprovodi „vakcinaški aparthejd”. Izrael je na udaru kritika zbog toga što je obezbedio mali broj vakcina za Palestince na okupiranim teritorijama, i to tek nedavno. Izraelska štampa navodi da je prema sporazumima iz Osla palestinska samouprava odgovorna za zdravstvenu zaštitu stanovništva i da je vakcine obezbedila preko UN.
J. Kavajaantrfile
Kurc: Vakcine nisu geopolitičko pitanje
Beč – Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je juče da Austrija pregovara i s Rusijom i s Kinom o vakcinama protiv virusa korona, jer smatra da nije reč o geopolitičkim pitanjima, već o tome kako spasiti što više života i omogućiti što brži povratak normalnosti. Na konferenciji za štampu podsetio je da vakcine iz Kine i Rusije još nemaju odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA).
„EU je preuzela zadatak nabavke vakcina, ali razgovaramo i s drugim proizvođačima, i iz Rusije i Kine. Uvereni smo da je sve što pomaže dobro i da ovo ne bi trebalo da bude geopolitičko pitanje”, podvukao je on, prenosi Tanjug.
