utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.03.2021. u 09:00 Katarina Đorđević

Da li bolnici za lečenje zavisnosti preti zatvaranje

U Planu mreže zdravstvenih ustanova 2015. godine ova ustanova prepoznata je kao regionalni centar, ali sada je dospela na spisak „za optimizaciju”
Овде се у једној календарској години у болници се обави око 45.000 прегледа (Фото Архива СБЛЗ)

Planom optimizacije zdravstva u Srbiji predloženo je i da se Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, jedina psihijatrijska ustanova u Srbiji koja radi isključivo sa zavisnicima od narkotika, alkohola i nehemijskih supstanci i koja je 24 časa dnevno otvorena za prijem najtežih pacijenata, integriše s Institutom za mentalno zdravlje. Tako bi naša zemlja ostala i bez jedine medicinske ustanove u kojoj se, osim heroinskih zavisnika i alkoholičara, leče i zavisnici od kockanja, interneta, video-igrica i ostalih nehemijskih zavisnosti koje su u svakodnevnom porastu.

Prvi pacijent koji je prešao prag ove ustanove u maju 1987. godine bio je četrdesetogodišnji Beograđanin, koji je u heroinski pakao ušao još u ranoj mladosti i iz njega nije uspeo da nađe izlaz, a u poslednje 34 godine postojanja u Drajzerovoj su otvorena 15.824 zdravstvena kartona za narkomane, više od 55.000 dosijea za alkoholičare, 707 kartona za patološke kockare i oko hiljadu kartona za članove njihovih porodica, koji su saradnici u lečenju. U jednoj kalendarskoj godini u bolnici se obavi oko 45.000 ambulantnih pregleda, hospitalizuje oko 900 pacijenata na odeljenjima i oko 700 njih u pet dnevnih bolnica koje pripadaju Drajzerovoj. Među njima se nalaze i narkomani i alkoholičari kojima je izrečena mera obaveznog lečenja na slobodi.

– Otvaranjem specijalne bolnice zavisnici su dobili jedinstvenu i samo njima namenjenu instituciju, koja je na jednom mestu imala sve ono što im je potrebno za sveobuhvatnu dijagnostiku i lečenje, a to naročito važi za zavisnike od droga. Zahvaljujući činjenici da je bolnica dostupna 24 časa, broj zavisnika koji su umrli od predoziranja drogom i koji je bio izuzetno visok tokom osamdesetih godina, smanjen je na 0,1 odsto. Važno je razumeti da narkomanija i alkoholizam nisu „privatna” stvar zavisnika, jer oni u stanju apstinencijalne krize ne predstavljaju opasnost samo za sebe već i za okolinu. Ako nemaju novac za drogu, mnogi od njih neće prezati od kriminala, a u stanju sužene svesti mogu se predozirati i umreti, ili koristiti tuđi špric i tako se zaraziti virusom side ili hepatitisa. Zahvaljujući našoj urgentnoj službi, spasili smo mnogo mladih života od „overdoza” i pomogli mnogim porodicama da žive život dostojan čoveka. Kao rezultat naših edukativnih kampanja, procenat narkomana koji su se zarazili virusom HIV smanjen je na jedan odsto, a doprinos smanjenju kriminaliteta, smrtnosti i širenja zaraznih bolesti nemerljiv je – ističe dr Mira Kovačević, v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, koja je u njoj počela da radi godinu dana po osnivanju bolnice.

Ona ističe da zavisnici doživljavaju Drajzerovu kao drugu kuću i sigurnu luku gde su primljeni s empatijom, bez diskriminacije i stigme s kojom su navikli da žive i dodaje da dodatni problem predstavlja činjenica da u Institutu za mentalno zdravlje heroinski zavisnici nemaju mogućnost lečenja jer je takav doktrinarni stav ove ustanove. Zbog toga se ona pita kako bi izgledala integracija ove dve zdravstvene ustanove koje imaju tako različite stručne stavove i gde bi se lečili heroinski zavisnici.

Naša sagovornica podseća da je ukazom ministra zdravlja 2013. godine Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti imenovana za referentni centar za bolesti zavisnosti, nadležan za donošenje stručno-medicinskih, strateških, edukativnih i drugih planova i aktivnosti za smanjenje bolesti zavisnosti, a u Planu mreže zdravstvenih ustanova 2015. godine Drajzerova je prepoznata kao regionalni centar za bolesti zavisnosti. Programi lečenja koji su na raspolaganju njihovim pacijentima nisu dostupni ni u jednoj drugoj ustanovi u Srbiji, a činjenica da među zavisnicima ima visok procenat zaraženih virusom side i hepatitisa dodatno usložnjava terapijski rad za koji su potrebna znanja, iskustvo, veštine i nediskriminatorski tretman. Usluge dobrovoljnog i poverljivog savetovanja i testiranja na HIV, hepatitis i druge virusne infekcije dostupne su u Drajzerovoj već trideset godina i značajno su doprinele smanjenju učestalosti ovih infekcija.

– Među brojnim programima posebno izdvajamo specifične programe tzv. smanjenja štete, a pre svega programe supstitucije opijatskih agonistima, koje svakodnevno i dugi niz godina koristi nekoliko hiljada zavisnika od droga, koji primaju terapiju u našoj ustanovi ili u domovima zdravlja, s kojima imamo saradnju. Zavisnosti su isuviše veliki problem, a rezultati koje u njihovom lečenju postižemo isuviše su značajni i ne bi ih trebalo dovoditi u pitanje integracijom naše bolnice s ustanovom koja se bavi drugačijim tipovima psihijatrijskih poremećaja i ima drugačiji doktrinarni pristup kada su u pitanju bolesti zavisnosti – zaključuje dr Mira Kovačević.

Ministarstvo zdravlja: u toku je javna rasprava o predlogu optimizacije

U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da se predlog optimizacije mreže zdravstvenih ustanova nalazi na javnoj raspravi koja je još uvek u toku. Kada se ta javna debata završi i čuju svi argumenti, doneće se konačna odluka da li će ovaj projekat biti usvojen ili ne. Kako se navodi na sajtu „www.optimizacijazdravstva.rs”, izrada plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite pokrenuta je 2019. godine sa ciljem poboljšanja kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite, po uzoru na najbolje međunarodne prakse uz uvažavanje situacije na terenu u Srbiji. Izrada plana optimizacije predstavlja aktivnost u okviru Drugog projekata razvoja zdravstva Srbije, koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine kompanije IBF (Belgija), „Delta Haus” (Hrvatska) i NALED (Srbija).

Komеntari9
b5f4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedostaje važan podatak
Doktorko, još samo nam niste naveli podatke koliko je procenata izlečenih Vaših pacijenata!? Taj podatak bi nam najverodostojnije pomogao da procenimo pouzdanost Vašeg teksta.
Иван
Треба да се интегрише да обе установе имају једног директора, заједничко макар немедицинско особље, службена возила итд. Не разумем дефетистички став в.д. директорке да интегрисање значи затварање, да ће се променити карактер установе и да медицинско особље није у стању да поштује процедуре у једној и другој установи које могу бити различите.
Mina S.
Tako znacajnu instituciju spojiti sa IMZom koji ima svoje odseke! Pa jednog dana ce i ova ustanova u Palmoticevoj morati da se seli na drugu lokaciju, zbog nedovoljnog prostornog kapaciteta! Sve skupa marginalizacija problema mentalnog zdravlja,posebno u vreme corone ,znacajno usloznjenog!
Pregalac
Zavisnost od koječega prelazi u redovno stanje, tačka.
Milomir
Preti joj zatvaranje verovatno na isti način kako je po istom osnovu "pretilo" i Muzeju vazduhoplovstva pre par meseci. Tu je jedina pretnja što neko više neće biti direktor, neko zamenik, pa pripadajuće im sekretarice, itd. - cela svita tu postoji kao i svuda koja se bori za svoje lične pozicije. Zbog čega se uvek u takvim situacijama "Politika" po pravilu oseti pozvanom da reaguje, ne znam...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja