nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.03.2021. u 20:00 Vojislav Lalić

Erdogan: EU je pala na ispitu humanosti

Prema najnovijim analizama, manje razvijene zemlje su poslednjih godina prihvatile 85 odsto izbeglica, dok bogati izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju krize
Мигранти у Турској близу границе са Грчком (Фото: EPA-EFE/SEDAT SUNA)

Razvijene države izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju izbegličke krize koja je poslednjih godina teško pogodila svet, pogotovo zemlje jugoistočne i južne Evrope, pošto beskućnici uglavnom stižu iz Avganistana, Iraka, Sirije, kao i severne Afrike. Oni traže „bolji život” na zapadu kontinenta, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, ali se na tom putu suočavaju s mnogim preprekama.

Na taj problem je ukazano na konferenciji o rešavanju migrantske krize, koja je održana u Izmiru. U Turskoj više ne znaju šta da rade s migrantima: u Anadoliji je privremeni smeštaj našla armija od skoro četiri miliona beskućnika, stiglih pretežno iz Sirije, koja je u rasulu posle dolaska „arapskog proleća”.

„Zemlje članice Evropske unije izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju tog problema. Čovečanstvo je palo na ispitu humanosti, ne samo u Mediteranu, nego i u Egeju i na reci Marici (na granici EU i Turske). Svet takođe nema informacije ko je oteo desetine hiljada nestale sirijske dece koja su tražila utočište u EU. Pojedine razvijene zemlje vode politiku dvostrukih standarda: na rečima su za rešavanje migrantske krize, a u praksi izbegavaju da daju doprinos ublažavanju tog problema”, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Na konferenciji je iznet podatak da su u poslednje vreme slabije razvijene zemlje udomile 85 odsto izbeglica. Bogati prihvataju uglavnom one koji su im potrebni kao kvalifikovana radna snaga. U Ankari tvrde da su Grci s pogranične reke Marice u poslednje vreme na silu vratili 80.000 beskućnika koji su pokušali da se domognu EU. U tome im pomaže i pogranična služba Unije – Fronteks.

„Graničari često tuku izbeglice, oduzimaju im pasoše i novac i na silu ih vraćaju u Tursku”, tvrdi visoki funkcioner vladajuće partije Omer Čelik.

EU i Turska su u martu 2016. godine postigle sporazum o zajedničkom rešavanju izbegličke krize Ankara se obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi migrante koji nemaju pravo na azil, a zauzvrat Brisel se obavezao da joj pomogne sa šest milijardi evra. Brisel ima druge kriterijume za svoje članice, optužuju u Ankari.

„EU je Grčkoj dosad dala tri milijarde evra, iako je primila svega 100.000 izbeglica. U isto vreme Turska je smestila četiri miliona beskućnika, a još nije dobila svu obećanu pomoć od šest milijardi”, tvrdi Erdogan.

Ankara je pre godinu dana zbog toga povukla radikalan potez: na trenutak je podigla rampe na svojim zapadnim granicama ka Grčkoj i Bugarskoj. Migranti su nagrnuli ka EU, ali su se suočili sa žestokim otporom, pogotovo na pograničnoj reci Marici, gde grčki vojnici, kako tvrde u Ankari, ponekad koriste i bojevu municiju da bi ih zaustavili. U Atini demantuju te optužbe.

U Atini kažu da Turska povremeno namerno propušta migrante koji su zaposeli više ostrva u istočnom Egeju. U poslednje vreme s tim problemom se suočava i Republika Kipar, u koji migranti stižu sa severa podeljenog ostrva, na kojem su Turci proglasili nepriznatu državu. U Nikoziji kažu da će taj problem pokrenuti na video-konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zemalja EU, koja se održava sredinom marta.

„Ankara ucenjuje Evropsku uniju izbeglicama, preteći da će otvoriti zapadne granice”, ističu u Briselu, u kojem tvrde da poštuju postignuti sporazum s Turskom. Posle međusobnih optužbi dogovoreno je da se preispita ranije postignuti ugovor o saradnji u rešavanju migrantske krize, koja, bez sumnje, pogađa i Tursku i Evropsku uniju. Ankara tvrdi da pomaže izbeglicama da se vrate u svoje domove u Siriji. To je dosad uradilo 420.000 migranata pošto je prethodno turska armija očistila pogranično područje na severu susedne zemlje od ekstremista Islamske države i kurdskih terorista.

Komеntari18
6f6f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Ердоган: ЕУ је пала на испиту хуманости@, Jos 1389 su pocinili prvi veliki greh iz humanosti i tu rec nisu uspeli da prevedu do danas...nista novo,naprosto oni su okovani egoizmom,kad znas kakvi su lakse se cuvas....
Car sloba
Uspostavljanje mira i obnova sirije, Iraka, avganistana, libije, palestine i svuda gde je zapad prvenstveni uzročnik doveli bi do smanjenja broja migranata. Ali zapad je mnogo veštiji u destrukciji.
Z. Lacimija
Niko ne kaze ko je kriv za najnoviji izbeglicki cumani, najveci u godinama posle 2.svetskog rata. Bilo je ratova i ranije ali nije bilo toliko beskucnika.
ВлаДо
Ево како Француска решава проблем избеглица.Присилила је Нигер и остале субсахарске земље да блокирају са војском путеве по тим земљама и спречавају кретање миграната.Мигранти немајући куда путују пустињом и на том путу умиру далеко више него што се даве у Медитерану.
slavko radovanovic
Eu sluzi prije svega mocnima.Ali ne da pomognu siromasnim i malim ves da se oni jos vise obogate.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja