utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.03.2021. u 22:00 Katarina Đorđević
RAZGOVOR NEDELjE: BRANKICA JANKOVIĆ, POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Zaposlenost je najvažniji uslov za ravnopravnost

Nije nam cilj da napravimo društvo u kome su žene dominantne, same ili u nefunkcionalnim partnerskim odnosima sa nezadovoljnim muškarcima. Treba nam društvo ravnopravnih ljudi koji se međusobno razumeju, pomažu i poštuju
(Фото лична архива)

Nakon poslednjih parlamentarnih izbora, u Vladi Srbije nalazi se 10 ministarki i 13 ministara, u Narodnoj skupštini sedi 97 poslanica i 153 poslanika, a žene se nalaze i na mestu premijera Srbije, predsednice Ustavnog suda i Narodne banke Srbije. Međutim, nikako ne smemo zaboraviti na razliku između onoga šta se dešava na političkoj sceni i života običnih žena. Za njihov život potrebno je da se dosledno i neselektivno sprovode zakoni i otklanjaju razne prepreke – kako za izlazak na tržište rada, tako i za dostojanstvenu egzistenciju. Istovremeno, mora se paralelno raditi i na osnaživanju i emancipaciji muškaraca. Jer, upravo zahvaljujući i muškarcima liderima koji su pokazali spremnost da sa ženama podele odgovornost i koji su razumeli da to ne znači manje prava za njih, došlo smo do vidljivog napretka. Nije nam cilj da stvorimo društvo u kome su žene dominantne, same ili u nefunkcionalnim partnerskim odnosima sa nezadovoljnim muškarcima. Treba nam društvo ravnopravnih ljudi koji se međusobno razumeju, pomažu i poštuju, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Osvrćući se na rodno senzitivnu statistiku koja svedoči da žene čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, administraciji, sektoru socijalne zaštite i medijima, dok muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, gde su plate znatno više od republičkog proseka, ona naglašava:

„Ništa se nije desilo preko noći, već su se patrijarhalni obrasci prilagodili zahtevima novonastalih okolnosti. Obrazovanje, na žalost, više nije nikakva garancija da ćete imati veća primanja, koji su jedan od uslova za kvalitetan život. Zato su muškarci, prepoznajući trend, otišli iz prosvete, zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa, novinarstva i javne uprave i brzo našli „svoje” mesto u IT industriji, energetici, finansijama i sektoru bezbednosti, koji je oduvek važio za „sigurnu mušku tvrđavu”. Ipak, ohrabruje podatak da sve više žena upisuje STEM fakultete (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), a pandemija je učinila da konačno sagledamo značaj pomenutih „ženskih” zanimanja.

Stiče se utisak da je rodna neravnopravnost najveća u porodici – žene u Srbiji svakoga dana četiri i po sata dnevno provedu u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne. Kada bi bile plaćene za te poslove, mesečno bi zarađivale čak 546 evra, odnosno prosečnu srpsku platu. Vreme koje muškarci provedu obavljajući kućne poslove najčešće se meri minutima, a ne satima...

Vest da je jedna žena u Kini uspela da nakon razvoda od bivšeg muža dobije nadoknadu od 7.700 dolara za pet godina rada u kući me je obradovala. Žene danas same odlučuju o svom životu i izboru profesije, ali šanse i mogućnosti nisu jednake. Ako napravite mini-anketu u svom okruženju, videćete da i dalje ima onih koji smatraju da će, recimo, veća plata žene dovesti do razmirica u porodici ili da uspešne poslovne žene zanemaruju porodicu ili ne žele da imaju decu. Proces menjanja takvih stavova je višedecenijski posao. Promene su vidljive, ali bez „saradnje” muškaraca ne može biti istinske ravnopravnosti. Potrebna nam je aktivna uloga očeva u podizanju dece i podeli kućnih poslova, ali nam je neophodna i korenita promena svesti o tome da su ženska deca manje vredna. Pogrešno je posmatrati rodnu ravnopravnost kao žensko pitanje, već treba delati na dva „fronta” – kroz uspostavljanje partnerskih odnosa u svim oblastima i preko formiranja mreže servisa podrške za brigu o deci, starima i osobama sa invaliditetom.

Zbog nižih zarada, manje zaposlenosti i patrijarhalnog ustrojstva brojnih porodica, tek četvrtina nekretnina u Srbiji nalazi se u vlasništvu žena, a na selu čak 86 odsto njih nema nijednu nepokretnost na svoje ime. Zbog čega je u ruralnim sredinama i dalje uobičajeno da žene nisu plaćene za posao koji obavljaju u poljoprivrednom domaćinstvu i da se odriču nasledstva u korist muških članova porodice?

Obilazim Srbiju veoma često, jer želim da razgovaram i sa ženama i muškarcima. Slušam pažljivo šta govore, a činjenica da sam rođena u malom šumadijskom selu pomaže mi da razumem šta mi oni poručuju. Često čujem da žene savetuju jedna drugu rečima: „Pomozi ti njemu, pa će i tebi biti lakše – znaš li ti šta je muškarac bez posla i primanja?” Ko nije kadar da to razume, ne treba ni da se bavi poslom čiji je cilj dostizanje ravnopravnosti. Prošle godine sam na panel raspravi Kopaonik biznis foruma o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou pozvala i poljoprivrednicu iz malog pribojskog sela koja je izazvala veliku pažnju svojim jednostavnim objašnjenjem šta za makroekonomiju znači kupovina jedne mašine kopačice i na koji način dva staklenika čine ženu nezavisnom, a lokalnu samoupravu boljim mestom za život. Ovakvim ženama je potrebna podrška iskusnijih, ali i institucija lokalne samouprave i udruženja. Zaposlenost je najvažniji uslov za ravnopravnost, jer je žena koja radi i ima pristojna primanja, uz zdravstveno i penziono osiguranje, nezavisna u donošenju odluka o svom životu. Ako uz to ima i vlasništvo nad nekom nepokretnošću, možemo govoriti o napretku i stabilnosti zajednice. I onda se stvari zaista menjaju.

Koje žene u Srbiji spadaju među najugroženije?

Bez ikakve sumnje, one obolele od neizlečivih bolesti ili majke dece sa takvim oboljenjima. Život žena koje žive sa nasilnicima i strahuju za opstanak u sopstvenoj kući takođe je nepodnošljiv. Ako govorimo o drugim parametrima, recimo ekonomskim, u nepovoljnijem položaju su starije žene u ruralnim područjima, koje žive same i nemaju dovoljno primanja za osnovne potrebe, ali i žene starije od 55 godina koje pokušavaju da pronađu svoje mesto na tržištu rada. Zamislite nezaposlenu ženu koja ima nekoliko godina do penzije, nije digitalno pismena i ima osnovnu ili srednju školu – kakve su njene šanse da nađe posao? U grupu najugroženijih svakako spadaju i one sa invaliditetom i Romkinje, prema kojima inače postoji velika socijalna distanca i predrasuda da su sve nepismene i umeju samo da prose. O svima njima moramo razmišljati, jer će se u suprotnom one vrteti u zatvorenom krugu siromaštva i socijalne isključenosti.

Uprkos činjenici da iz godine u godinu raste broj zakona i propisa koji žene štite od nasilja u porodici, procene govore da je svaka treća žena u Srbiji bila žrtva psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, a statistika svedoči da je porodični dom najmanje sigurno mesto za ženu. Svake godine oko 30 žena strada od svog najbližeg – oca, muža ili brata, a od početka 2021. ubijeno je šest žena.

Brine samo jedna, a ne šest ubijenih žena za dva meseca. Ali ako otvorite novine, ponekad pomislite kao da su mediji jedva čekali da o tome pišu, pa se može doći do zaključka da nije urađeno ništa. To naravno nije tačno, jer je država unapredila sistem zaštite. Međutim, nije dobro ni kada slušate da se nasilnik opravdava, a krivica svaljuje na žrtvu i polemiše se sa tezom šta je ona uradila, pa je izazvala nasilnika. Tako često čujemo komentare tipa „ona ga je varala” ili „on je bio dobar domaćin”. Ovde nije reč o tome da li je neko dobar ili loš, već da niko nema pravo da ženu tretira kao svojinu. Zato je veoma bitan model vaspitavanja dece i ja se nadam da očevi razumeju kolika je njihova uloga. I konačno, odgovornost je na svakom od nas pojedinačno – sve dok zatvaramo oči i uši kada neko u našem komšiluku tuče ženu ili decu, nema tog zakona koji će sprečiti nasilje.

Srbija bi ovog proleća konačno trebalo da dobije zakon o rodnoj ravnopravnosti. Kako ocenjujete ovaj nacrt, koliko će on promeniti život prosečne žene u Srbiji i da li postoje neke oblasti života koje nisu „pokrivene” ovim zakonom?

To je jedna od naših obaveza na putu evrointegracija i u tom smislu ja podržavam njegovo donošenje. Ipak, zbog tako dugog procesa kreiranja i najavljivanja, plašim se da su se u javnosti stvorila prevelika očekivanja da će on rešiti sve probleme. Da li bilo koji zakon može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova? Čula sam komentare da one samo žele da od muškaraca naprave kućne pomoćnice, što nije istina. Ali, hajde da zamislimo ženu od 40-45 godina, koja ima prosečnu platu, dva deteta i stare roditelje i zapitamo se koliko je ona rastrzana? Ako nema novca da plati pomoć ili partnera koji je spreman da sa njom podelu brigu o najmlađim i najstarijim članovima domaćinstva, ne postoji taj zakon koji će joj obezbediti vreme za odmor, usavršavanje ili rekreaciju. Premorena žena se pod teretom života i obaveza može razboleti i tu je kraj svim mojim objašnjenjima.

U prethodnim godišnjim izveštajima poverenika za zaštitu ravnopravnosti naglašava se da je diskriminacija na osnovu pola među vodećim pritužbama. Na šta vam se žene u Srbiji žale?

Na mala primanja, isključenja struje i vode, nepostojanje pomoći oko čuvanja deteta i traženja posla, probleme u ostvarivanju dečjeg i roditeljskog dodatka, raznih novčanih pomoći i podizanja kredita. Na nemogućnost odlaska kod lekara zbog nedostatka prevoza i poteškoće u napredovanju na poslu u banci, vojsci, pravosuđu, kulturi i brojnim drugim sektorima. Na otpuštanje sa posla zbog trudnoće i bolesti ili zatvaranja preduzetničke radnje usled zdravstvene krize... Spisak je toliko dugačak da bih ispustila nešto, čak i da krenem redom po podnetim pritužbama. Da podsetim, povereniku se ne žale samo žene, jer mi nismo nadležni samo za rodnu ravnopravnost, već i za sve druge oblike diskriminacije – jezik, veru, nacionalnu pripadnost, starosno doba, invaliditet ili zdravstveno stanje.

Šta nezavisne institucije u Srbiji rade za poboljšanje položaja žena u našoj zemlji?

Rešavamo pojedinačne slučajeve diskriminacije i pomažemo strankama da prevaziđu mnoge druge probleme koji se tiču nekih drugih povreda prava. Dajemo sve od sebe da budemo kredibilna ustanova i deo sistema državnog uređenja, spremni da raspravimo (nenamerne) greške i propuste u radu državnih organa. Zbog toga smo često na meti nerazumevanja i kritika javnosti da „svemu nalazimo zamerke”, ali nije tako. Neki očekuju i da budemo opozicija vlasti, što je u najmanju ruku besmisleno. Naša uloga jeste argumentovana kritika – ako se tako može nazvati podsećanje šta ko treba da uradi i ko je povredio zakon. Cilj je da učinimo društvo boljim mestom za život i damo doprinos da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava i ravnopravnost svih, pa i žena. Nezavisne institucije su velika pomoć u snaženju demokratskih društava i čuvanja tekovina EU.

Iako se nikada više nije govorilo o rodnoj ravnopravnosti, žene se u javnom prostoru često omalovažavaju i vređaju – počev od žena na javnoj sceni, preko novinarki, pa sve do premijerke.

Ovo se dešava i dešavaće se jer su žene pokazale da mogu biti na „prvoj liniji fronta”. One su često i predstraža i prethodnica, podjednako stoje i na prvoj liniji i u pozadini, one su izvidnica i čuvaju odstupnicu. Borba za ravnopravnost polova je proces, jer „neprijatelji” vrebaju i napadaju svuda, svako iz svojih interesa. Ne razumeju da je diskriminacija ozbiljna pretnja demokratiji. Ili razumeju, ali su im samo njihove istine bitne. Nema prosperiteta društva bez prepoznavanja i uvažavanja uloge žena.

Komеntari17
3f528
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lex
Либерална идеологија је пропала. Њен дуги пут од бар два века је дошао до краја. Резултат је обесмишњена заједница, обесмишљене институције и обесмишљен живот. Малигни индивидуализам је непријатељ заједнице, демократије и вертикалног устројства друштва. Србији и свету је потребна меритократија а не идеолошко повлађивање било коме. Компетентним људима ништа не треба да буде препрека да заузму места која заслужују својим знањем и искуством. Па ни квоте, које вештачки намећете.
Киза
Равноправност ваљда подразумева да ОБЕ стране имају једнака права, а не права на рачун друге стране! Не разумем зашто би ико посао добио на основу обавезних квота?! Па ваљда је способност и знање кључно а не пол?! Борба за "равноправност" где су привилегије, а не стварни животни проблеми није право, већ непотизам. Рецимо зашто повереница није споменула да су жене дискриминисане предлогом да добровољно (а не обавезно) служе војни рок?! Можда зато што је то обавеза а не привилегија?! Само питам...
Vuk Stepski
Dokle god se prica samo o zenama i njihovim pravima, ugrozenosti, nasilju itd,a muskarci se nigde ne spominju i ako oni to isto trpe s istim pravima, radi se dominaciji zena i diskriminaciji muskaraca prema polu. ˝Partnerski˝a ne ˝bracni odnos˝implicira nesto drugo npr partnerski odnos dva muskarca ili dve zene? To ukazuje dase vrsi tihi, perfidni atak na Porodicu i porodicne odnose, vrednosti, znacaj itd. Muskarac kao polno uravnotezene bracne zajednice se istiskuje iz nje.Starateljstvo nad dec
Slavica
Треба да се боље упознате са стањем на терену,у мојој државној установи, директор је запослио,петнаест у сродству жена,и све на добра радна места са брзопотезним дипломама,ево примера да да будете задовољни на напретком.А ја да вам кажем да је ово најгоре време за народ а ко ће кога да храни хлебом у породици није важно,треба нам равноправност али народу,да остваре иста права да се и наша деца могу да запосле,вратите нам државу која је у руке појединаца,овде се укида сва равноправност
DW
Pažljivo čitajući poslednji deo intervjua gde poverenica govori prvoj liniji fronta, o neprijatelju koji vreba svuda, o mogućoj ugroženosti demokratije i društvenog napretka, jasno se može zaključiti da se radi o ideološkoj borbi uvijenoj u oblandu borbe za ravnopravnost. Ideologizacija ravnopravnosti unosi nepotrebnu tenziju u ionako podeljeno društvo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja