ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.03.2021. u 18:00 Ana Vuković, Dejan Aleksić

Invazija točkova na pešake i trotoare

Građani koji idu pešice su saobraćajni prioritet u najavama i planovima, ali čim zakorače ispred zgrade, moraju da vode računa da ih na trotoaru, ako ga uopšte ima u njihovoj ulici, ne „odnese” neki užurbani vozač elektrotrotineta, dostavljač hrane, segvej…
(Фото Н. Марјановић)

„Sklanjam se biciklistima, rolerašima, skejterima, borderima, pa čak i ljudima sa kolicima za pijacu. Mislim da ćemo uskoro morati da počnemo da hodamo po fasadama, kako bi svi točkići našli mesto na trotoarima”, žali se sugrađanka Julija Nišić, dok njena prijateljica revoltirano dodaje: „Pešak je proteran iz ovog grada.”

Ovo je iz ugla građana kojima su najčešće „prevozno sredstvo” njihovi đonovi. Iz ugla nadležnih u gradu priča o pešacima potpuno je drugačija. U obećanjima iz Starog dvora, pojedinim prestoničkim aktima i višegodišnjim najavama na temu saobraćajne hijerarhije u gradu, pešaci su, makar deklarativno, prioritet. Ali, kada se samo letimično pogledaju gradske ulice i trotoari, brzo postaje jasno da nisu bez osnova komentari sa početka teksta. Jer, sem u centralnoj pešačkoj zoni, na pojedinim trgovima, platoima i pjacetama, beogradski pešaci na svim ostalim saobraćajnicama, hteli – ne hteli, poslednjih godina moraju da otvore četvore oči.
Da razna prevozna sredstva „uvezena” iz budućnosti postaju glavna na gradskim saobraćajnicama, vidimo čim izađemo ispred zgrade, izbegavajući da nas „odnese” neki užurbani vozač električnog trotineta. Doduše, ovakva vozila su ekološka, smanjuju zagađenje, a dobar primer koliko mogu biti i korisna jesu i gradski komunalci koji su od prošle godine prešli na točkiće, odnosno dobili su desetak specijalnih električnih trotineta sa kantama, metlama i đubrovnicima uz pomoć kojih za kraće vreme mogu da očiste veće površine.

Ali, kad je reč o rekreativcima, sugrađanima nije problem ni domišljatost i to što se neko snašao nabavivši sebi prevoz za lakše i jeftinije kretanje kroz grad, ali muku muče sa tim što je među „šoferima” ovakvih vozila sve više kabadahija, koji o bezbednosti uopšte i ne misle.

Nismo se još oporavili od šoka koji je krajem prošle godine izazvao neodgovorni vozač električnog trotineta koji je „mrtav ’ladan” auto-putem protutnjao brzinom od 80 kilometara na čas, a na internetu se pojavio novi snimak čoveka koji je kolovozom posred Zelenog venca provozao ni manje ni više nego električni monocikl. Na prvi pogled – ovaj Beograđanin bio je rizik u saobraćaju. Balansirao je na vozilu sa samo jednim točkom, pa su se mnogi komentatori zapitali šta bi se desilo da je naišao na rupu na ulici ili da je neko zakočio. Ali, na drugi pogled...

– Situacija je sasvim nedefinisana i ispod zakonskog radara... Ako je to vozilo približno biciklu, smelo bi da se kreće kolovozom, ali bliže desnoj ivici. Ali, čim mi uopšte diskutujemo o tome jasno je da je zrelo da se normira, da se  propisima reguliše. Jer sutra će neko da strada i onda ćemo opet da diskutujemo ko je kriv, umesto da otvorimo zakon i da sve bude jasno – kaže „Politikin” sagovornik upućen u saobraćajne propise, dodajući da je nerealno da očekujemo da zakon koji bi ovo trebalo da reguliše počne da se primenjuje za manje od 18 meseci.
Situacija sa monociklom na Zelenjaku, prema njegovim rečima, samo je jedna od varijanti problema u vezi sa korišćenjem električnih trotineta u saobraćaju.

– To se u Evropi naziva mikromobilnim sredstvima i problem je što su ona s obzirom na napredak tehnologije poprimila ozbiljne tehničke karakteristike. Reč je o spravama koje mogu da razviju priličnu brzinu i imaju dosta veliku autonomiju kretanja s obzirom na kapacitet baterije, odnosno akumulatora. U regulisanju toga nekako se niko nije još potpuno snašao jer tehnika znatno brže napreduje od zakona i pravnog okvira. Mikromobilna sredstva našim zakonima još nisu obuhvaćena. Neki gradovi u Srbiji su lokalnim odlukama regulisali kretanje električnih trotineta, ali osim njih postoje i druge sprave koje su varijante na istu temu, ali uopšte nisu prepoznate. Takvi su monocikli, segveji, hoverbordi... – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je na zakonodavcu da jasno uredi kretanje takvih sredstava, napominjući da su ih neke države i potpuno zabranile.

– U njima električne trotinete možete da vozite na svom imanju, ali ne i na ulici ili u parku. Neke države su, na primer, svrstale trotinete pod pravila za bicikle, a malobrojne, poput Hrvatske, dozvolile su da se ta sredstva kreću po trotoaru. Takav predlog postoji i kod nas, ali problem je što nemamo tehničke mogućnosti da utvrdimo da li se monocikl, segvej, trotinet… kreće brzinom od pet, sedam ili devet kilometara na sat. Ko će to da meri? Da li je realno da očekujemo da će policijske patrole postavljati radare na trotoarima i meriti njihovu brzinu? – pita se naš dobro upućeni izvor.

Tihi ubica

Na sreću, posledice vožnje elektrotrotineta kod nas nisu bile dramatične, ali „Gugl” pamti da je sredinom prošle godine u Nišu povređen dvanaestogodišnji dečak koji se vozeći ovu spravu sudario sa taksijem. Na Zapadu, međutim, ove sprave nazivaju tihim ubicama jer izveštaja o nesrećama tamo je sve više. Najgore je što su modrice i podlivi koje je posle pada sa električnog trotineta prošle jeseni zaradila popularna pevačica Rijana nešto najblaže što se tamo dešava. Posle ovakvih nesreća, i to ne samo sa trotinetima, nego i sa segvejima i ostalim spravama, u teškom stanju ostaju i pešaci i drugi vozači, a neretko se beleže i incidenti sa smrtnim ishodom. Koliko mogu biti opasni čak i obični roleri, na koje smo se svi već navikli, svedoči i udes koji se pre nekoliko dana desio na Floridi, kada je prelazeći preko puta poginula petnaestogodišnjakinja koju je udario automobil.

Da, postoji i segvej beogradska tura

Da naša prestonica gleda da u svemu i svačemu prati trendove, pokazuju i pojedine turističke ture. Deo žitelja prestonice možda još ne zna, ali već nekoliko godina postoji obilazak centra grada segvejom. U inostranstvu je odavno aktuelan jer osim što turisti njime mogu sami da biraju kuda će ići, sve vreme su i fizički prilično aktivni. Kod nas je nešto drugačije. Za sada su segvej ture organizovane i njima je obuhvaćena tvrđava i njena okolina sa svim znamenitostima, ali i centar i priobalje.

Ulice bez trotoara

Mnogim Beograđanima nisu muka samo zauzeti trotoari, već i hod po brojnim ulicama u kojima ih ni nema. Ovo se naročito odnosi na centralne opštine i manje, uske ulice u njima, u kojima postoji kolovozn ali ne i pešački koridor. Uglavnom je reč o ulicama koje izbijaju na bulevare, ulicama koje su decenijama krasile porodične prizemne ili jednospratne kuće. Pošto su placevi u tim ulicama sve više na meti investitora, kuće zamenjuju višespratnice i stvaraju se takozvane i sve je manje prostora za parkiranje i mimoilaženje. Ali pošto nema trotoara, na najvećoj muci su pešaci koji istovremeno moraju da zaobilaze automobile i gradilišne ograde.

Uletanje dostavljača hrane

Na ulicama, uglavnom na biciklima, ali i na motociklima, svakog dana je, čini se, sve više dostavljača hrane sa ogromnim torbama na leđima. Ne spore im to što pošteno i teško zarađuju, ali dosta pešaka negoduje što mnogi ne vode računa kuda voze i kako zaobilaze druge učesnike u saobraćaju.

– Mene i još nekoliko građana jedan od tih biciklista samo što nije pokosio na Terazijama pre neki dan. On je zacrtao da prođe kroz gužvu na trotoaru, ne gledavši da li će ljudi uspeti brzo da se sklone u stranu – iskustvo je sugrađanina Milana Petkovića.

– Pre desetak dana u Bulevaru kralja Aleksandra kod Liona, na trotoaru iza mene i još nekoliko prolaznika uporno je trubio motordžija. Pomislili smo da je neko vozilo koje hitno mora da prođe pa smo se sklonili. Ali kada nas je zaiobišao, shvatili smo da je reč upravo o dostavljaču hrane koji se nameračio da po svaku cenu ide trotoarom, a ne kolovozom. Razumeo bih da je neka ulica gde nema mnogo izbora, ali u tom delu bulevara je šest kolovoznih traka – žalba je Beograđanina Nikole Milića.

Glavni problem je što nadležni za saobraćaj nikako da smisle optimalno rešenje za mrežu biciklističkih staza na centralnim opštinama u starom delu grada. Te staze delimično postoje, ali one ili su improvizovane (nedovoljno mesta i za pešake i za bicikliste) ili, iako su dovoljno široke, nisu dovršene, odnosno iznenada se prekidaju.

Gradski čelnici najavljuju godinama da će biti uređena prava mreža biciklističkih staza u centru, ali od tih najava za sada se malo odmaklo. Kako nadležni zamišljaju da bi te staze na Starom gradu ili Paliluli trebalo da izgledaju možda najbolje svedoči primer čuvenog biciklističkog koridora koji je pre nekoliko godina urađen u Takovskoj koji vodi „niotkuda do nikuda” jer iznenada počinje i iznenada se i prekida. Šta tek reći za improvizovane biciklističke staze preko trotoara na Slaviji, u Ruzveltovoj, Nemanjinoj, koje su iscrtane tako kao da su se nadležni vodili onom „Zavadi (bicikliste i pešake) pa vladaj”.

Cena kao nečija polugodišnja zarada

Ulične „igračke” koje pešacima propisno već duže idu na živce nisu nimalo jeftine. Na sajtovima za prodaju polovne robe hoverbordovi, elektrotrotineti, stritbordovi, segveji… mogu se naći po ceni od 50 do 100 evra, za najjeftinije, pa 350 i više stotina evra za one skuplje. Oni kvalitetniji i nekorišćeni i za neverovatnih 1.500 evra. Kada je reč o radnjama, cena ovih prevoznih sredstava je od 150 evra pa naviše – i hiljadu i više evra za markirane i najmodernije.

Komеntari14
241e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posmatrač
Imate li vi u tim novinama lektora? Radi li? Znate li da se "segvej" kojeg toliko puta pominjete, NE PROIZVODI još od juna prošle godine jer nij posle skoro 20 godina postojanja nije bio profitabilan tamo gde je prodavan, što, naravno, nije bilo ovde. Ako budete u napasti da se ponovo dohvatite teme, manite se "izvora", rekla-kazala "sagovornika" i "sugradjanki", nego bar proučite urbanu i mikromobilnost, kao i elementarnu statistiku kretanja/prevoza u Beogradu.
aleksandar
zaboravljate zardinjere, bandere, kioske, frizidere, bilborde, pa plus ostatke od ranije postavljanih zardinjera, kioska, frizidera, bilborda, sahtove sto otvorene sto razvaljene, a odvaljene ploce, zakrpljene zakrpe... e da, pseci izmet zaboravih... sta je to trotoar?
Stevo
O kojim trotoarima vi pričate? 90% trotoara u Srbiji služe za nezakonito parkiranje automobila. U ovom problemu se vidi da je Srbija Alajbegova slama! Ne država!
milan ćurić
Ovde na Mirijevu su počeli sa parkiranjem kamiona sa prikolicama i drugim "zaprežnim" sredstvima, a o automobilima da i ne govorimo. Začto komunalne službr već jednom ne uvedu red u svim delovima grada. Izgleda da je njihov delokrug rada odnosi samo na krug dvojke.
Dule Astro
Sve se ovo dešava jer smo mi u praksi automobilski grad. Samo na papiru se prednost daje pešaci i biciklistima, a istina je takva da se biciklisti, trotinetaši, roleri, džogeri i pešaci guraju, dok automobili imaju sav prostor. Za početak samo treba ukloniti parkinge i taj prostor sa trotoarom preorganizovati za navedene kategorije. Gde sa parkiranim vozilima? Pa u garaže. Ovom gradu fale garaže!
Nebojša
U zapadnoevropskim zemljama su našli odlično rešenje: oduzimaju prostor na ulici od automobila i prave tzv. "pop-up" biciklističke trake, koje koriste i biciklisti, i trotinetaši, roleraši... Znači, ne oduzimati prostor od trotoara, već od kolovoza. Ne može neko u automobilu biti privilegovan u odnosu na pešaka, biciklistu, trotinetaša. Svi se oni kreću i svi treba da imaju podjednako dobre uslove za to. U našem slučaju, ako imaš para za limenu kutiju koja zauzima osam kvm, imaćeš mnogo više.
dusan1
@Nebojša . To što rade po EU nije odlično nego najgore rešenje ! Naime Rešenje je da se STRIKTNO poštuje zakon o bezbednosti saobraćaja i kategorizaciji MOTORNIH vozla . To je zbog zelenog lobija u EU suspendovano. U praksi zakon predviđa da sve što se kreće na motorni pogon preko 5Km/h pa do 45Km/h treba A1 vozačka dozvola i propisna kaciga a vozilo da zadovoljava propise (osiguranje,tablica,tehnički pregled) za tu kategoriju(skuter-moped) . Pri tome se ne oduzima i ne dodaje ništa na putevima

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja