Međustranački dijalog je formalno počeo, ali kada će se tačno predstavnici stranaka sastati, ko će učestvovati i o čemu će razgovarati – i dalje se ne zna. Sastanak predsednika Narodne skupštine i delegacije Evropskog parlamenta na čelu sa Dejvidom Mekalisterom održan je 1. marta i iz izjave Ivice Dačića saznali smo da će, generalno, sve biti kao u prvoj fazi dijaloga s kraja 2019, a iz saopštenja evroposlanika – da će tim za posredovanje EP predložiti Skupštini Srbije potencijalne učesnike i teme od zajedničkog interesa. Teme će biti utvrđene tokom niza konsultacija sa svim relevantnim akterima u Srbiji koje će obaviti posrednički tim – Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
Sa dve strane stola, barem onog za kojim će sedeti i stranci, to jest tim za posredovanje EP, naći će se za sada nedefinisan broj učesnika, ali prema trenutnim najavama, njih nekoliko desetina. Vladajuća SNS odredila je čak sedam pregovarača, a to su Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Milenko Jovanov, Vladimir Đukanović, Sandra Božić, Biljana Pantić Pilja i Dejan Đurđević, mada je Dačić pozvao da svaka stranka koja će učestvovati odredi po dva stalna predstavnika u dijalogu. Dačićevi socijalisti delegiraju Žarka Obradovića i Đorđa Milićevića. Predstavnike su već odredili i vanparlamentarni SMS i NKPJ–SKOJ.
Biće za stolom još stranaka vlasti, a neizvesno je kako će nastupiti bojkotaške grupacije – sa zajedničkim pregovaračima i platformom ili će doći odvojeno. Čini se da će grupa oko SDS-a i Nove stranke ići zasebno, a učešće je najavila i LSV, bilo samostalno, bilo u okviru koalicije Vojvođanski front. Grupa manjinskih stranaka – Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Ruska stranka, Ujedinjena partija Roma i Rusinska demokratska stranka saopštile su da će ih u međustranačkom dijalogu predstavljati njihovi članovi.
Za stolom bez „stranaca” biće manje gužve, ali će i tu broj učesnika biti dvocifren. Naprednjaci su iskazali spremnost da vode dijalog na dva koloseka, a za ovaj drugi prijavili su se za sada DSS, SRS, POKS, DJB, moguće i Zavetnici.
Dačić je u sredu izjavio da mu je već stiglo četiri-pet platformi, a među njima su svakako one koje su poslali SMS i grupa od šest manjinskih stranaka. Socijalisti su svoju platformu delimično predstavili, a predlažu, između ostalog, održavanje izbora na svim nivoima istovremeno da bi troškovi bili manji i ravnomernu zastupljenost u medijima koja mora da obuhvati i kontrolu nad „Đilasovim elektronskim medijima, kao što su N1 i Nova”, i štampanim medijima.
Deo opozicije predstavio je svoje platforme za dijalog a trenutno najveće interesovanje vlada za konačnu odluku o nastupu Narodne stranke, DS-a, SSP-a, Dveri i stranaka bliskih njima – hoće li se dogovoriti o zajedničkom nastupu? Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je pre nekoliko dana da je „manje-više” usaglašena pregovaračka platforma opozicije (ne navodeći o kojoj opoziciji je reč, ali je odranije poznato da ne žele da se dogovaraju sa onima koji su izašli na izbore prošle godine), da će uskoro biti prikazana, a „kamen spoticanja je ko će predstavljati opoziciju, a Narodna stranka je na stanovištu da to budu dva čoveka”. Jeremić je za televiziju N1 rekao da su mu evropski akteri, koji će biti angažovani u vezi sa dijalogom, preneli da su spremni da pomognu „ako se opozicija sabere i predstavi se na konsolidovan način”.
Objavljujući kraj postojanja Udružene opozicije Srbije krajem januara, Narodna stranka, Građanska platforma, Državotvorni pokret Srbije i Pokret slobodna Srbija izložili su ključne tačke svog predloga – oslobađanje medija, slobodan demokratski predizborni i izborni proces i razdvajanje izbora na svim nivoima. Tih dana je i pokret Dveri usvojio svoju platformu kojom traži, pored ostalog, da vanredni izbori na svim nivoima budu održani pre predsedničkih izbora, i to u različitim terminima, i predlaže koministre iz redova opozicije u ključnim ministarstvima za sprovođenje izbornog procesa i zajedničku komisiju sastavljenu od predstavnika vlasti i opozicije. Boško Obradović je u sredu pozvao kolege iz opozicije na ujedinjenje u predstojećem dijalogu s vlašću, izrazivši spremnost da javno podrži zajedničku platformu i delegaciju dva nestranačka stručnjaka.
Prilično detaljan predlog, koji su potpisali Nova stranka, SDS, DSS, Nova Srbija, pokret „Jedan od pet miliona” i još nekoliko političkih organizacija, ima nekoliko ciljeva: objektivno i slobodno medijsko izveštavanje i informisanje, posebno na RTS i RTV, zatim obezbeđivanje slobodnog i tajnog izjašnjavanja građana na izborima, bez pritisaka i ucena, kao i poboljšanje i kontrola predizbornog i izbornog procesa, te sprečavanje funkcionerske kampanje. Predlažu i osnivanje dva koordinaciona tela – za medijsko praćenje izbora i za praćenje izbornog procesa, koja bi imala po sedam članova.
Ciljevi takođe iscrpne platforme SSP, DS, PSG, Ne davimo Beograd, Pokreta za preokret i Zajedno za Srbiju su da se građanima obezbedi slobodno i tajno izjašnjavanje na izborima, da se spreči zloupotreba državnih i javnih resursa u političke svrhe, da se oslobode mediji i da se uspostave stručna tela koja kontrolišu predizborni i izborni proces i brzo reaguju na sve nepravilnosti. Da bi se to ostvarilo potrebno je i formiranje prelaznog tela koje može imati institucionalnu formu ministarstva ili koordinacionog tela za sprovođenje izbornog procesa sa izvršnim ovlašćenjima. Ovo prelazno telo bi odredilo poverenika koji će sprečiti protivzakonito delovanje i prinudno glasanje u javnom sektoru, a predlaže se i paralelno uredništvo informativnog programa javnih servisa RTS i RTV i „vanredni izbori na svim nivoima uz razdvajanje termina održavanja izbora za različite nivoe vlasti i obavezu da nosilac izborne liste mora biti kandidat na izborima”.
LSV je najavio da će izaći sa predlogom izmene izbornog sistema, SMS inicira promene u oblasti administrativnih procedura, medija i ograničavanja finansija koje se koriste u kampanji, a zahtevi NKPJ i SKOJ se odnose, između ostalog, na mogućnost uvođenja elektronskog glasanja. Šest manjinskih stranaka traži, recimo, smanjenje broja potpisa podrške manjinskoj listi na 1.000 ili najviše na 3.000, umesto 10.000 potpisa. POKS stavlja akcenat na ravnopravno medijsko predstavljanje stranaka koje su svoju relevantnost pokazale u poslednja dva izborna ciklusa, na sprečavanje funkcionerske kampanje i izmenu zakona koji bi oštrije kažnjavao kupovinu glasova. Platforma DJB se koncentriše na sređivanje biračkih spiskova, sprečavanje svih oblika izborne krađe i fer i pošteno predstavljanje političkih opcija u medijima, a potrebno je, naglašava se, uvesti veći izborni cenzus za koalicije.
Predsednik parlamenta je već ranije upozorio da međustranački dijalog vlasti i opozicije nije fontana želja, a naročito nekih nerealnih. Izbori su za, najviše, godinu dana, a treba obezbediti vreme za primenu onoga o čemu se dogovore. Ako se dogovore. Ono što je najmanji zajednički sadržalac svih do sada poznatih platformi su – mediji, a najvažnija nepoznanica trenutno je – ima li spremnosti za kompromis.
