Na iskraju predstojećeg leta navršiće se šest decenija otkako je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu održana konferencija tek oformljenog pokreta nesvrstanih zemalja. Na tom samitu učestvovali su najviši državnici 25 zemalja sa četiri kontinenta, među kojima i osnivači ovog Pokreta –Tito (Jugoslavija), Nehru (Indija), Naser (Egipat) i Sukarno (Indonezija). Bio je to tada, u svetskim okvirima, prvorazredni politički događaj koji je pratilo više od 800 stranih novinara, što je mnogo doprinelo afirmaciji Jugoslavije i prestonog Beograda širom sveta. Posle završetka konferencije, na kraju Brankove ulice u Beogradu na maloj uzvišici pored Novog savskog mosta, podignut jesimboličan obelisk da u budućnosti podseća na ovaj značajni istorijski događaj. Izrađen od posebnog metala, ovaj četvorostrani obelisk visok čak 27 metara, bio je naročito dobro vidljiv iz pravca Novog Beograd odakle i inače u grad najčešće pristižu domaći i strani turisti, poslovni ljudi i drugi posetioci. Samo što izgleda retko ko od ovih brojnih gostiju na svom putu ka centru grada kada pređe most obraća pažnju na obližnji obelisk, kao i da ne postoji. Razlog verovatno treba potražiti u tome što uglavnom i ne znaju kakav je to spomenik, niti ko ga je, kada i kojim povodom podigao.
A da ovo ipak vredno spomen-znamenje ne bi i nadalje bilo zapostavljeno i prolaznicima zbog neobaveštenosti malo interesantno, mislim da bi trebalo, pogotovo u ovoj jubilarnoj godini, na obelisku na pogodno mesto postaviti iz daljine vidljive i lepo oblikovane odgovarajuće informativne oznake koje bi već na prvi pogled svakome govorile kakvo je to spomen-obeležje. Pritom, verujem da bi mnogima bilo drago što imaju priliku da vide spomenik posvećen zapaženom političkom događaju u našoj novijoj istoriji kao što je to bila beogradska konferencija nesvrstanih zemalja, prva od ukupno 18 koliko ih je u proteklih šest decenija održano (poslednja je bila krajem oktobra 2019. u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, dok je Beograd još jednom, 1989. bio domaćin tog svetskog skupa).
Pokret nesvrstanih danas okuplja čak 120 zemalja – iz Afrike 53, Azije 37, Latinske Amerike29, Okeanije tri, a iz Evrope samo Belorusiju. Nažalost, posle raspada nekadašnje Jugoslavije, novoformirane države na njenom tlu nisu se postarale da obnove članstvo u ovom velikom savezu, nama uglavnom prijateljskih zemalja koji sada, za razliku od ranijih vremena, ima manje politički a više ekonomski značaj u svetu.
Sveta Jokić,
Beograd
