utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.03.2021. u 22:00 Dubravka Lakić
71. BERLINALE

Reč-dve-tri... o lažnom moralu

Sa rumunskim autorom Raduom Žudeom, dobitnikom „Zlatnog medveda” za „makavejevski” film „Loša sreća kuca ili Ludi porno”, o bukvalnoj i metaforičkoj opscenosti i licemerju
Раду Жуде: добитник 71. „Златног медведа” (Фото: Берлинале/ Силвију Гетије)

Provokativan, razigran, satiričan, neuobičajene forme u kojoj se kroz neku vrstu eksperimentalnog triptiha sudaraju i prepliću treš-porno ikonografija, dokumentaristički predstavljena stvarnost i serija statičkih slika zamišljenih da predstavljaju enciklopediju simbola ovog našeg vremena. Reč je o pobedničkom filmu 71. Berlinala „Loša sreća kuca ili Ludi porno” rumunskog scenariste i reditelja Radua Žudea. U Srbiji će se film prikazivati pod naslovom „Baksuzni kres ili luda pornografija”.

Žude je osvojio „Zlatnog medveda” za film koji priča o cenjenoj i stručnoj školskoj nastavnici Emi čiji je kućni, sa mužem snimljen porno video osvanuo na internetu i tako ugrozio njenu karijeru i reputaciju pa i njeno pravo na intimu, sa čime je autor zapalio vatru svakolikih reakcija iz sfera licemerja i predrasuda ovih naših društava i vremena. Uz nepristojan humor i na krajnje nekonvencionalan način, Radu Žude je sročio film koji je, zapravo, negde na tragu mladog Dušana Makavejeva i njegove „Misterije orga(ni)zma”, sa čime će se uskoro suočiti i srpski gledaoci...

Kako se uopšte rodila ideja za nastanak ovakve, u mnogim aspektima od kinematografskih i životnih konvencija oslobođene, ili je tačnije reći – slobodoumne filmske priče? Radu Žude u razgovoru za „Politiku” putem „Zuma”, odmah posle premijere filma na berlinskoj striming platformi, nudi odgovor:

– Počelo je sve tokom dugih diskusija sa prijateljima o stvarnim rumunskim i svetskim životnim pričama o proterivanju nastavnika iz škola u kojima su predavali zbog onoga što su u svojoj privatnosti radili. Bilo da su „uhvaćeni” kako u „lajvovima” na društvenoj mreži ćaskaju na seksualne teme, bilo da su njihovi kućni, amaterski snimci intime nekako završavali na internetu. Te diskusije su se tako brzo pretvarale u viku i galamu sa strasnim nadjačavanjima u iznošenju argumentacije, da sam pomislio da mora da se iza toga još mnogo štošta krije čim su reakcije na temu, koja deluje tako plitko, trivijalno-tabloidno, toliko moćne i glasne. Da sam u pravu, potvrdilo se kada sam obelodanio odluku da ću o ovome da snimam film. Iz reakcija na to i diskusija koje bi počinjale od jednog a završavalo se sa nečim sasvim drugim, pokazalo se brzo da sam na dobrom tragu.

Taj trag je Žudea odveo i do brzopoteznog otvaranja pitanja ličnog licemerstva, predrasuda, šovinizma, lažnog morala..., sve do upornog neprihvatanja rumunskog suočavanja sa neslavnim „mrljama” u ne tako davnoj istorijskoj prošlosti.

– Rumunsko društvo je još društvo tranzicije. Tek sada mnoge stvari, o poziciji Rumunije u Drugom svetskom ratu i o učešću naših vojnika u krvavim pohodima na strani nacističke Nemačke izlaze na videlo, jer se tokom komunističke vlasti i pripadništva istočnom bloku nije o tome govorilo i učilo da se ne kvari ta komunistička romansa sa Sovjetskim Savezom. Sada, kada se o tome mnogo više zna, čita i piše, mnogima je teško da to prihvate i da se sa takvim istorijskim činjenicama pomire – kaže reditelj.

Osim sa filmskom formom, koja je u ovom slučaju krajnje neuobičajena, Žude se statičkim prikazima igra i sa čitavim serijalom enciklopedijskih pojmova, pa i sa pojmom opscenosti. Šta je opsceno i kako ga definišemo? Na ovo pitanje rumunski scenarista i reditelj odgovara:

– Ovde se sukobe dve vrste bezobrazluka i iz tog sukoba se vidi da ona takozvana opscenost u kućnom porno videu nije ništa u poređenju sa onim što nas okružuje, a na šta ne obraćamo pažnju. Ako su istorija i politika deo filma, to je zato što ova moja mala, savremena priča ima dublje značenje ako je posmatramo u istorijskim, društvenim i političkim kontekstima. Opscenost porno videa tako je moguće uporediti sa opscenošću koju možemo naći u novijoj istoriji čiji su tragovi svuda naokolo. Što se same forme mog filma tiče, ona je krajnje otvorena, nedovršena i nesavršena poput skice. Da li je to popularno? Ne znam. Želeo sam samo da mi film bude lak poput povetarca zbog toga što mu je tema poput onih omiljenih tabloidima.

Zamoljen i za komentar činjenice da je film snimao i u ovo doba globalnog pandemijskog bala pod maskama, što mu pridodaje na stvarnosti i aktuelnosti, Žude izjavljuje:

– Prvi lokdaun u Rumuniji završio se krajem maja prošle godine a trebalo je da snimamo u oktobru. Kada smo videli da dolazi i drugi talas virusa korona, producentkinja Ada Solomon i ja morali smo da odlučimo da li ćemo da pomeramo snimanje i rizikujemo da se ono nikada ne desi, ili da počnemo držeći se plana. Ada je onda svim članovima filmske ekipe jasno predočila da možemo da radimo jedino uz poštovanje svih mera zaštite uključujući i nošenje maske. I svi su se složili. Kao reditelj bio sam svestan velike odgovornosti za sve ljude na setu, lično nisam od onih koji bi i ginuli da bi snimili film, ne volim da rizikujem zdravlje i život ni sebi ni drugima. Svi glumci i članovi ekipe uglavnom su poštovali sve, ali je ipak bilo i malog broja onih koji su svaku priliku koristili da skinu masku što sam ja doživljavao kao njihovu poruku: „J..... se svi, briga me za druge, želim da se osećam dobro čak i ako tako mogu da vas zarazim.” To nisam tolerisao na svom setu, stalno sam ih opominjao. Bar tu sam mogao da se pitam i obračunavam kada već ne mogu to da činim u društvu u kojem mnogi samoživci krše propisane mere držanja distance i nošenja maski.

Radu Žude još otkriva da su tokom samog snimanja koje se odvijalo po velikoj vrućini svi članovi filmske ekipe uključujući i njega više puta testirani na prisustvo kovida 19. Srećom, niko nije bio zaražen...

Komеntari0
9dd90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja