petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.03.2021. u 20:00 Miroslava Derikonjić

Zašto čuvari u srpskim zatvorima napuštaju posao

Iz sindikata navode da je iz Službe za obezbeđenje otišlo više stotina zaposlenih, a iz uprave tvrde da oni prelaze iz zavoda u zavod na sopstveni zahtev ili da odlaze u penziju
(Фото Р. Крстинић)

U poslednjih pet godina, Službu za obezbeđenje u zatvorima širom Srbije napustilo je više stotina zaposlenih, a najviše njih, oko 80, otišlo je iz KPZ „Beograd” u Padinskoj skeli, kaže za „Politiku” Zvonko Tomašević, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije za izvršenje krivičnih sankcija i pripadnik službe za obezbeđenje. Razlozi zbog čega se odlučuju za napuštanje radnih mesta, prema Tomaševićevim rečima, različiti su: veliki obim posla i prekovremenih radnih sati, struktura osuđenika, nezadovoljstvo zbog postupanja nadređenih.

– Kada govorimo o KPZ „Beograd”, poznatijem kao Nova skela, mogu da kažem da se zaposleni smatraju diskriminisanim u odnosu na kolege u drugim zavodima u kojima se kroz godine rada uvećavaju platni razredi, a što u Novoj skeli izostaje. U ovom zavodu kazne izdržavaju osuđenici kojima su izrečene najstrože kazne zbog najtežih krivičnih dela. Najveći broj osuđenih za organizovani kriminal i ratne zločine kazne izdržava u Novoj skeli, a pripadnici Službe za obezbeđenje ne primaju duple plate kao, recimo, u Zabeli. Zaposlenima u KPZ „Beograd” je, kada je otvoren ovaj zatvor, obećano da će zarade zaposlenih u njemu biti veći za 30 odsto u odnosu na zarade zaposlenih u drugim zavodima upravo iz razloga koje sam naveo. Međutim, iz razloga koji mi nisu poznati, to je stopirano – kaže Tomašević za „Politiku”.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde negiraju navode predsednika sindikalne organizacije, tvrdeći da je najveći broj zaposlenih u Službi za obezbeđenje odlazilo iz jednog u drugi zavod.

– U najvećem broju zaposlenih u ovoj službi su odlazili iz jednog i dobijali rešenje o trajnom premeštaju u drugi zavod i to kako bi bili u mestu svog prebivališta sa članovima porodice. To znači da su ti zaposleni i dalje nastavljali da rade u sistemu izvršenja. Na primeru jednog većeg zavoda, čiji naziv ne možemo da saopštimo zbog oznake tajnosti, imamo situaciju da je u poslednjih pet godina radni odnos prestao pripadnicima Službe za obezbeđenje u 72 slučaja. Najveći broj njih, oko 50, dobilo je premeštaj u drugi zavod gde su nastavili sa radom. Napominjemo i da je penzionisanje glavni razlog prestanka radnog odnosa u ovoj službi, a ne otkazi ili sporazumni raskidi ugovora o radu. Ono što je najvažnije jesu bezbednost zavoda i lica lišenih slobode koje obezbeđuju pripadnici Službe za obezbeđenje, a nijedno od ova dva nisu dovedeni u pitanje. Takođe, zakonom propisani poslovi pripadnika ove službe nisu dovedeni u pitanje – objašnjavaju u upravi.

Tomašević, kako kaže, delimično može da se složi sa tvrdnjama uprave, ali naglašava da premeštaj pripadnika Službe za obezbeđenje iz jednog u drugi zavod, ipak, ostavlja posledice po sistem.

– Tačno je da zaposleni prelaze iz jednog u drugi zavod, ali se mesta u onom iz kojeg odu pripadnici Službe obezbeđenja, ne popunjavaju ili se to radi veoma sporo. To znači da manji broj ljudi radi više, zbog čega dolazi do premora – napominje Tomašević.

Na pitanje da li u zavodima, s obzirom na problem koji je izneo, postoji dovoljan broj pripadnika Službe obezbeđenja, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije za izvršenje krivičnih sankcija i pripadnik službe za obezbeđenje, odgovara odrično. O tačnom broju „nedostajućih” kolega, kako kaže, ne može da govori s obzirom na to da nema tačne podatke. Ipak, procenjuje da nedostaje oko 30 odsto. O tačnom broju zaposlenih u Službi obezbeđenja, kao ni o tome da li ih je dovoljno, nisu želeli da govore ni u upravi.

– Na osnovu Zakona o tajnosti podataka i Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti, podaci o tačnom broju zaposlenih u službama za obezbeđenje po zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, njihovom rasporedu, kao i drugim relevantni podacima koji se odnose na ovu službu su poverljivi. To je razlog zbog koga ne možemo ove vrste informacija da učinimo javno dostupnim jer bismo postupili suprotno propisima – navode u upravi.

Lane zaposleno 298 službenika

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je, prema podacima koji su nam dostavljeni, u 2020. godini na neodređeno vreme primila 298 službenika u kazneno-popravnim zavodima i to najviše u najbrojnijoj službi u sistemu – Službi za obezbeđenje. Ova služba je primila u stalni radni odnos 133 službenika i to u 24 od ukupno 29 zavoda u celoj zemlji. Njih 89 je počelo sa radom prošle godine, dok će ostali, manji broj, početi da radi do sredine sledećeg meseca pošto se završe sve neophodne procedure. „Pojačanje” su između ostalih, dobili najveći zavod u zemlji – KPZ u Sremskoj Mitrovici, najveća pritvorska jedinica u zemlji – Okružni zatvor u Beogradu, KPZ u Beogradu, KPZ u Šapcu, Specijalna zatvorska bolnica.....

Komеntari1
85f80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Moj predlog oni koji napustaju vojsku,policiju,sudsku odnosno zatvorsku policiju,komunalnu policiju i dr.drzavne organe ne dozvoliti im posedovanje pasosa kako bi ih sprecili da napuste zemlju

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja