nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.03.2021. u 13:05

Prosek plata programera 1.225 evra - najviša 7.500 evra

(Фото Пиксабеј)

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, utvrđeno je istraživanjem sajta za zapošljavanje IT kandidata helloworld.rs.

Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworlda.

Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.

„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 procenata od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.

Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra, prenosi Tanjug.

Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskript, Jave, NET-a, PHP-a, Pajton-a, kao i tehnologija C# i C++.

U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.

Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Tehnikal lid sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Komеntari14
43ead
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goranko
Zašto Vlada gura sve učenike u informatičare?
Bogdan
U Srbiji se stalno nekako ljubomorno gleda u tudje plate, kao da poslodavci nekome daju te pare na lepe oci umesto sto se te plate ZARADJUJU(!)po principima ponude i potraznje! Bez obzira na vrstu posla ali, ako si strucnjak i ako ima malo konkurencije onda je i plata velika! U Srbiji nema bas puno programera zato sto je Srbija "internet nepismena", sto je opet i razlog zasto u Srbiji programeri bolje zaradjuju od proseka. Poslodavci su ti koji istinski zaradjuju, a ne radnici - "programeri"!
Tomislav
U zamahu su nove technologije, prosirena i virtuelna realnost, vestacka inteligencija tako da ce ovog posla biti sve vise i zahtevace sve vise inzenjera i programera ukoliko se ne desi neka velika ljudska glupost. Srbija odlicno hvata korak sa najrazvijenijima. Srbijo, hrani sinove i kceri pa ih salji u inzenjere i programere. Nekoliko procenata stanovnistva, uz pomoc ovih tehnologije, bice dovoljno da proizvede hrane za Srbiju od 50 miliona.
Pet prstenova
Ne znam da li se anketa odnosila samo na fiksno zaposlene ili je obuhvatala i frilensere. Pošto su većina frilensera plaćeni po satu, ako radi za neku zapadnu firmu i satnicu naplaćuje recimo 60 evra neto, sa 180 sati mesečno dodje na nekih 11.000 evra. Kad se odbiju doprinosi za osiguranje i porez na dobit, ostaće mu otprilike tih 7.500 evra. U Nemačkoj ima desetine hiljada frilensera od kojih mnogi rade za mnogo veće satnice (u Švicarskoj i do 120 franaka po satu), tako da i nije retkost.
fensi denser
Bez zluradosti pitam: ako svi postanu programeri da li ćemo jesti bitove i aplikacije? Ko će za minimalac da gaji prasiće i mesi hleb? Hajde malo da promovišemo i ulažemo i u druge profesije a ne samo u ona zanimanja koje vlastodršci mogu brzo i lako da preprodaju strancima. Lekare i medicinske sestre smo već rasprodali, pre toga inženjere, sada se klinci lože da treba da grebu tastaturu za strance. A šta ćemo da jedemo?
Sams
Bas bih voleo da vidim studiju na temu "uticaj softvera na tov prasica". Da niste pobrkali softver i automatizaciju? Ovo drugo odavno savrseno funkcionise bez softvera
Марко
Властодршци не могу да се уграде у пословање велике већине софтверских фирми, отуд и веће плате. Технолошким и софтверским унапређењима у пољопривреди (има домаћих стартапа у тој области) један човек може да гаји десет пута више прасића и да меси хлеба него на традиционалан начин.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja