subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.03.2021. u 22:00 Marijana Avakumović

Izvoz robe u Kinu raste, ali njen prevoz poskupljuje

Zbog povećanja troškova transporta i manjka kontejnera cena kineske robe veća za 25 odsto
(Фото EPA-EFE/Tibor Illyes)

Izvoz naše robe u Kinu povećan je 15 puta u poslednjih pet godina. Tih 377 miliona dolara, zarađenih 2020. prvenstveno od prodaje bakra (koji u ukupnom izvozu učestvuje više od 70 odsto) potom bukovog drveta, srebra, ali i poljoprivrednih proizvoda – jesu uspeh u odnosu na 2016. kada smo u ovu daleku istočnu zemlju izvozili robu u vrednosti od svega 25,3 miliona dolara.

Da bismo prodavali više naše robe u Kini, trebalo bi ukloniti logističke i carinske barijere. Ulazak na to tržište nije lak i mnoge zemlje imaju deficit upravo zato što Kina gotovo sve sama proizvodi.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je kazao da je razmena u sferi poljoprivrede skočila sa 29 na 55 miliona evra, ali tu je još ogroman potencijal. Naglasio je da Srbija u Kinu izvozi kukuruz, jabuke i meso, ali da će insistirati da ne izvozimo samo sirovine već da dođu kineske kompanije koje bi ovde da proizvode.

Prema njegovim rečima, jedna od prepreka za naše proizvode su visoki logistički troškovi pri izvozu u Kinu, a kako je naveo tražio je da srpski proizvodi na kineskom tržištu dobiju carinske stope kakve imaju Novi Zeland i Argentina, kako bi bili konkurentniji.

Milanka Stojaković, rukovodilac centra za Aziju u Privrednoj komori Srbije, objašnjava da Novi Zeland ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Da bismo imali takve carinske stope potreban nam je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, što je dugotrajan proces.

Ona je naglasila da je naša robna razmena sa Kinom za vreme pandemije povećana i iznosila je 3,6 milijardi dolara. Poređenja radi, 2019. je bila 2,8 milijardi dolara. Izvezeno je robe u vrednosti od 329,2 miliona dolara, a uvezeno u iznosu od 2,5 milijardi dolara.

– Izvoz poljoprivrednih proizvoda beleži rast iz godine u godinu, te je 2020. na kineskom tržištu prodato robe u vrednosti od 12,5 miliona dolara, što je za 20 odsto više nego prethodne godine. Poljoprivreda predstavlja perspektivan sektor saradnje, gde se može ući u partnerstvo sa velikim kineskim firmama za proizvodnju hrane. Takvim ulaganjem otvorio bi se pristup velikom kineskom, ali i trećim tržištima – kazala je Stojakovićeva.

I pored toga što se izdvojio jedan broj srpskih kompanija koje kvalitetom i asortimanom prehrambenih proizvoda zadovoljavaju standarde EU, kao i najviše svetske standard, prepreka za izvoz ovih proizvoda u Kinu bila je, kako je rekla, nepostojanje usaglašene sertifikacije sa kineskom stranom.

Intenzivna saradnja i pregovori koji su trajali od 2014. rezultirali su potpisivanjem protokola o zdravstvenim zahtevima za izvoz smrznutog jagnjećeg i goveđeg mesa iz Srbije u Kinu.

Pored toga šest kompanija iz Srbije dobilo je dozvolu za izvoz mleka i mlečnih proizvoda u ovu zemlju. Međutim, pandemija je nametnula jedan novi problem u trgovni sa Dalekim istokom. Troškovi kontejnerskog saobraćaja uvećani su u proseku za oko 200 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Skok cena transporta mnogo je izraženiji u uvozu, dok je u izvozu znatno manji, ali ipak postoji, ocenjuju u Udruženju za transport Privredne komore Srbije.

Zbog ovoga je uvozna kineska roba poskupela za oko 25 odsto.

– Ukupne troškove diktiraju prvenstveno cene u pomorskom transportu i usluge pomorskih luka, tako da na trenutne poremećaje nemamo mogućnost znatnijeg uticaja. Pretpostavlja se da uzrok svemu ovome treba tražiti u poremećaju na tržištu prekookeanskog transporta tereta, koji je primorao brodare da usidre brodove, što je posledično dovelo do skoka cena transporta kontejnera, prvenstveno iz Kine i Amerike ka Evropi – navode iz PKS-a.

Denis Mirković, zamenik direktora prodaje kompanije „Protim” i član odbora grupacije za špediciju PKS, objašnjava da je do ovoga došlo zato što su najpre Kinezi stali sa proizvodnjom na počeku pandemije i fabrike dva meseca nisu radile. Potom se Evropa zatvorila, pa Amerika.

Pod pretpostavkom da će se ući u dalju recesiju i da će biti manja potreba i za prevozom, brodari su na globalnom nivou počeli da smanjuju broj brodova koji saobraćaju. Kada je došlo do popuštanja pojedine fabrike su htele pošto-poto da nadoknade gubitke i počele su da poručuju veće količine repromaterijala iz Kine.

– Samim tim oni su bukirali kontejnere i povukli veću količinu tako da je došlo do znatnog poskupljenja. Mali kontejner je sa 1.700 evra otišao ne 5.000 evra. Veliki kontejner umesto 3.000 sada košta više od 9.000 evra. Kada će američki brodari, koji su povukli brodove i kineski, koji su povukli nešto manje brodova, vratiti sve njih na linije i ubaciti kontejnere u saobraćaj to ovog moneta niko ne može da kaže, ali sigurno neće biti u narednih mesec ili dva – rekao je Mirković.

Komеntari3
7d510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Sta se ceka sa Moravskim kanalom do Soluna , to bi uveliko smanjilo trosak prevoza ?
Dusan T
Budimo ozbiljni. Izvozimo sirovine bez ikakvog dodavanja vrednosti, sto zauzima prostor, transportujemo na suprotnu stranu sveta, i kada se podvuce crta, zaradili smo 377 milioncina. Nije za hvaljenje. Zasto ne pisemo o izvozu u Crnu Goru? Zanima me gde bolje zaradjujemo.
Zbunjeni Paradoksije
Izvozimo bakar u Kinu iz njihovih rudnika u Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja