subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.03.2021. u 11:25 Danijela Davidov-Kesar
RAZGOVOR NEDELjE: dr MARJAN IVANUŠA, direktor SZO u Srbiji

Mere od pet dana neće dati rezultate u borbi sa kovidom

Stav SZO je da nacionalne vlasti ne bi trebalo da uvode dokaz o vakcinaciji protiv virusa korona kao uslov za međunarodna putovanja
Нови подтип вируса који се појавио у Србији брже се шири и може да узрокује и тежи облик болести (Фото Иван Милутиновић)

Kovid 19 ne posustaje. Srbija se po broju novozaraženih od virusa korona na 100.000 stanovnika nalazi na petom mestu u Evropi, a trenutno je najteža situacija u Estoniji, Češkoj i Mađarskoj. Da bi se sprečilo širenje bolesti, svaka država donosi svoje epidemiološke mere, a u našoj zemlji je do sutra na snazi odluka da ne radi ništa osim prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih pumpi.

U razgovoru za „Politiku”, dr Marjan Ivanuša, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, kaže da koliko god da nije lako, ipak, moramo da imamo u vidu da propisi koji traju pet, šest dana neće dati značajnije rezultate. „Da bi mere bile uspešne potrebno je vreme. Ova pandemija još uvek traje, intenzivan prenos je u toku i to vrši ogroman pritisak na bolnice, jedinice intenzivne nege i zdravstvene radnike. Kombinacija poštovanja preventivnih mera i visoki stepen vakcinacije odrediće kada će se završiti akutna faza pandemije”, smatra dr Ivanuša.

Mislite li da propisi koje je doneo Krizni štab treba da ostanu na snazi i posle ponedeljka?

Znamo da je teško da se napravi balans između mera i održavanja ekonomije i to je slučaj svuda u svetu, ali kako bi spasili što veći broj života i omogućili zdravstvenom sistemu da funkcioniše potrebne su nam mere koje drže epidemiju pod kontrolom.

Koliko one mogu da poboljšaju situaciju sa koronom?

Više od godinu dana je prošlo od kada smo se suočili sa ovim virusom i naučili smo koje mere su efikasne u prevenciji zaražavanja. Jedna od njih je ograničavanje kontakata i propisi koji su doneti trebalo bi da daju rezultate. Ipak, ako želimo da mere budu uspešne moramo da se ponašamo u skladu sa njima, što znači da ne treba sada da se viđamo po kućama zato što ne možemo da sedimo u kafiću ili restoranu. Znamo da su ljudi umorni, da situacija predugo traje, da se odražava na ekonomiju, da nije lako da živimo na ovakav način, ali za sada dok ne budemo imali značajni obuhvat vakcinacijom, kao što je slučaj, na primer, u Izraelu moramo da se oslonimo na zdravstvene mere.

Šta bi Srbija još trebalo da uradi kako bi se stabilizovala situacija sa kovidom 19?

Situacija u Srbiji je vrlo ozbiljna. Novi tip virusa prvi put otkriven u Ujedinjenom Kraljevstvu, proširio se Evropom pa i Srbijom. Razlika je u tome što se ovaj podtip virusa brže širi, a, na žalost, može uzrokovati i nešto teži oblik bolesti. I to je jedan od razloga zašto broj novoobolelih i hospitalizovanih raste. Svako od nas ima svoju ulogu u kontroli epidemije, od države do pojedinca. Propisi koji su na snazi treba da budu javni i da se obezbedi kontrola njihovog sprovođenja. Ali bez preventivnih mera situacija se neće smiriti, moramo da nastavimo sa primenom propisa koji se odnose na održavanje higijene ruku, respiratorne higijene, fizičke distance i nošenja maski. Mere treba primenjivati i u radnim sredinama, ali u prodavnicama, pijacama... Svakako treba da se nastavi sa vakcinisanjem što većeg broja ljudi.

Koliko ste zadovoljni kako se Srbija bori sa koronom i šta zamerate?

Na početku pandemije Srbija je jako brzo prebacila zdravstveni sistem na kovid. Za vreme globalne nestašice uspela je da nabavi zavidne količine medicinskog materijala i aparata. Izgrađene su nove bolnice. Sada vidimo jako uspešnu nabavku vakcina, ali i organizovanje sistema tako da veliki broj ljudi primi cepivo u relativno kratkom vremenskom periodu. Imali smo priliku da svedočimo velikoj posvećenosti zdravstvenih radnika da se pruži pomoć svima kojima je u tom trenutku bila potrebna. S druge strane, iz više razloga, ljudi su se povremeno ponašali jako opušteno, što je bio razlog za pogoršanje epidemiološke situacije u više navrata pa i sada. Slično kao i u drugim zemljama, ljudi su umorni, pandemija dugo traje, postoji određeni broj osoba koje i dalje misle da je kovid nešto što se događa drugima, ili su ubeđeni da je bezazlena bolest. U kombinaciji sa novim sojevima virusa to su često razlozi zašto imamo ozbiljnu epidemiološku situaciju koja traje od jeseni u čitavoj Evropi pa i u Srbiji.

Da li ste zadovoljni kako teče vakcinacija kod nas?

Srbija je nabavila zavidnu količinu cepiva, i organizovala sistem tako da veliki broj ljudi primi vakcinu u relativno kratkom vremenskom periodu. Osim toga napravljena je platforma preko koje građani relativno jednostavno mogu da se prijave za imunizaciju. Dobro je da je prepoznato da neki ljudi zbog godina, materijalnog statusa, mesta života (ruralne sredine), zdravstvenog statusa, imaju otežani pristup vakcinaciji i da se sada radi na tome da se oni pelcuju u mestu gde žive. Svakako Srbija je i dalje među vodećim državama u Evropi i svetu, kada je u pitanju broj vakcinisanih do sada. Ali, treba da imamo na umu da se učinak imunizacije kod pojedinca pokaže tek nekoliko nedelja nakon toga. Ima osoba koje su prestale da poštuju sve preventivne mere minut nakon vakcinacije prvom dozom. Fizičku distancu, masku, higijenu treba poštovati i nakon pelcovanja drugom dozom. Velika klinička ispitivanja potvrdila su da su vakcine efikasne u sprečavanju teškog oblika kovida 19, pa se time smanjuje potreba za bolničkim lečenjem i komplikacijama, kao i smrtni ishod. Za sada nedovoljno znamo o sprečavanju asimptomatskih zaraza i prenosu virusa kod vakcinisanih, pa do daljeg preporučujemo svima da poštuju preventivne mere. To je potrebno dok većina ljudi ne bude zaštićena cepivom.

Kakav je vaš stav o tome da će vakcinisani morati da dobiju i treću dozu, kako se pominje u nekim državama to će biti standard?

Nemamo dovoljno podataka o efektima vakcine nakon druge doze. Za sada davanje treće doze je samo pretpostavka, jer još nema konkretnih iskustava i istraživanja. Zato moramo da sačekamo.

Kako se izboriti sa antivakserima jer postoji mogućnost da ćemo u Srbiji imati vakcine, ali da neće biti dovoljno onih koji će želeti da ih dobiju?

Značajan broj građana je do sada primio vakcinu u Srbiji i očekujem da će i da se povećava. Iako smo svedoci da postoje ljudi i u Srbiji i u svetu koji iz različitih, ali pre svega ličnih razloga, nemaju poverenje u vakcinaciju, mislim da je taj broj manji od onoga što imamo prilike da čujemo. Treba da vidimo zbog čega građani oklevaju u tome da se vakcinišu i da uložimo napore da im objasnimo sve ono što njih na neki način brine. Bitno je da naglasimo da su cepiva bezbedna i da se prati njihova bezbednost, da su efikasne za sprečavanje težih oblika obolevanja i da podsetimo koliko je ova bolest opasna, koliko ljudi je umrlo do sada, kao i to da u nemalom broju slučajeva imamo ozbiljne posledice nakon preležane korone. Bez vakcinacije ne možemo da vidimo svetlo na kraju tunela, a ova pandemija utiče na život svih nas, ne samo na zdravstveni sistem već i na ekonomiju, a promene koje je donela uticale su na svakog pojedinca.

Ljudi su uplašeni zbog vesti da je u nekim zemljama zbog povezanosti sa trombozama stopirana vakcinacija cepivom kompanije „Astra Zeneka”. Da li savetujete ljudima u Srbiji da prime ovu vakcinu?

U državama postoje izuzetno dobri sistemi praćenja bezbednosti lekova i cepiva. Obavezno se prijavljuje svaki događaj koji je neočekivan i ozbiljan, a desi se nakon aplikacije vakcina. Odmah počinje analiza uzročne povezanosti tog događaja i same vakcinacije kao što je bio slučaj kod cepiva „Astra Zeneke”. Na osnovu te analize Evropska agencija za lekove je donela zaključak da vakcina nije povezana sa povećanjem ukupnog rizika od nastanka krvnih ugrušaka (tromboembolijski događaji) kod onih koji je primaju. Na osnovu ovih zaključaka smatram da bi ljudi trebalo da se pelcuju ovom vakcinom.

Kako reagujete na najave da će u EU moći da putuju samo vakcinisani cepivima koja su odobrena u EU? U Srbiji je dosta ljudi dobilo rusku i kinesku vakcinu koje nisu registrovane kod njih.

Trenutno su u EU u toku razgovori o tome kako olakšati putovanja u okviru šengen zone. Na toj osnovi EU trenutno sprema neke vrste sertifikata koji bi pored informacije o imunizaciji uključivao i neke druge parametre (na primer PCR test). Globalno se nalazimo tek u početnoj fazi vakcinacije i stav je SZO da u ovom trenutku nacionalne vlasti ne bi trebalo da uvode da dokaz o imunizaciji protiv kovida 19 bude uslov za međunarodna putovanja. Osnovni razlozi su što efikasnost vakcina u sprečavanju prenosa još nije potpuno jasna i trenutno je ograničena globalna ponuda cepiva. SZO preporučuje da ljudi koji su vakcinisani nastave da se pridržavaju preventivnih mera i tokom putovanja. Ograničena globalna ponuda cepiva je važan faktor. Takođe je pitanje šta sa onima koji ne mogu da se vakcinišu.

Očekujete li da će na leto pandemija uminuti i da će ljudi moći na letovanje?

Na osnovu toga što danas vidimo u Izraelu, moguće je da se javno zdravstvenim merama i visokim obuhvatom imunizacije ova epidemija stavi pod kontrolu. To znači da dobrim radom možemo očekivati smirivanje situacije u smislu manjeg broja obolelih, hospitalizacija, broja smrtnih slučajeva... Pandemija svakako neće da se završi do ovog leta, ali će leto barem u nekim državama biti normalnije od prošlog. ANTRFILE

 

Rehabilitacija pacijenata zbog „post kovid sindroma”

Treba li organizovati rehabilitaciju za pacijente koji su preležali koronu jer mnogi imaju produžene simptome bolesti?

Neki od obolelih imaju određene simptome i nakon oporavka od akutnog kovida 19. Ova grupa može imati dugotrajne probleme poput ekstremnog umora, upornog kašlja. Virus uzrokuje upale pluća, probleme sa kardiovaskularnim i neurološkim sistemom i čini se da kod nekih osoba može proći dosta vremena dok se telo ne oporavi. Nekim pacijentima koji su imali teški ili kritični oblik biće potrebna rehabilitacija zbog sindroma postintenzivne nege, odnosno dugotrajnih posledica kovida 19 (oštećenja disajnih puteva, gutanja, kognitivno i mentalno zdravlje). Trenutno za opis tog stanja koristimo termin „produženi kovid” ili „postkovid sindrom”.

 

Neophodno unapređenje kvaliteta vazduha

U Srbiji je gotovo svakodnevno zagađen vazduh. Šta hitno treba uraditi da se taj problem reši?

Procene SZO iz 2016. godine ukazuju na oko 6.600 preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha u Srbiji. To može rezultirati različitim ozbiljnim oboljenjima koje mogu dovesti do smrtnih ishoda, a najčešće su bolesti srca i moždani udar, plućne bolesti, uključujući i rak pluća. Naše svakodnevne aktivnosti na području ratarstva, industrije, saobraćaja, grejanja, utiču na kvalitet vazduha, pa je potrebno uvoditi dodatne mere na svim tim područjima. Naravno, naš cilj je dugoročno unapređenje kvaliteta vazduha. Zbog toga su potrebne koordinirane intervencije u relevantnim sektorima, ali ne samo na nivou donosilaca odluka, već i na nivou celog društva. Puno toga može da se uradi na pojedinačnom nivou, ali uz podršku lokalne samouprave. Kada govorimo o zagađenom vazduhu treba pomenuti i veliki problem pušenja cigareta u Srbiji, za koji procene ukazuju da se na godišnjem nivou registruje skoro 20.000 preuranjenih smrti koje se mogu dovesti u vezu sa pušenjem.

Komеntari13
0c7c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Треба се угледати на Кинезе. Код њих нема таблоида и ТВ емисија у којима се доводи у питање да ли је вакцинација добра, да ли поштовати мере кризног штаба, да ли треба носити маске, да ли се мора ићи на море, да ли треба ићи на журке, да ли су доктори хумани итд. Хитно прекинути затупљивање грађана таблоидима, ријалитијима, врачањем и сличним лиценцама из западне хемисфере.
karakorum
A zašto se ti ne bi preselio u Kinu kada si toliko zadivljen njom?
Francesco
Nedelju dana u Parizu neće zavarati ništa...
Пера Писар
Господин је одрадио стаж у дому здравља у Љубљани, 9 година радио у Крки у сфери маркетинга, а осталих 14 година је директор канцеларија СЗО у Словенији и по разним колонијама (Бугарска, Грузија), а сада и код нас. Више верујем лекару из дома здравља, он макар има специјализацију.
vito
Ако су сви Израелци вакцинисани, зар не би било интересантно знати има ли код њих епидемије?
Ivan
To "svi" su vakcinisani znači: svi odrasli koji nemaju zdravstvene kontraindikacije. Sa 600 slučajeva na 7 dana na 100.000, spustili su u Izraelu na 100 i još nema trećeg talasa. U Srbiji se taj broj popeo na oko 400, u Nemačkoj se popeo na oko 100.
Бата Сале
Тек када позатварају све,апсолутно све фабрике и фирме у којима је страни капитал већински,а ни једна није затворена,све раде потпуно нормално,у Новом Саду и ЛИР и АПТИВ и све остале,са хиљадама људи који потпуно нормално аутобусима долазе на посао,можемо да причамо о озбиљности.Дотле све ово има један бљутав укус.Битно је да комшиница фризерка не сме да заради своју беду од које живи и плаћа све ове глупости.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja