Beograd je spreman da sasluša mlade inovatore i da neka od njihovih rešenja primeni i u Beogradu, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić koji je održao uvodnu reč na konferenciji posvećenoj predstavljanju ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji. Ovaj skup organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije.
Podsećajući da su najveći izvori zagađenja u glavnom gradu individualna ložišta u toku grejne sezone, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj, termoelektrane i industrija, Radojičić je naveo i da su, osim razvoja sistema javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture, za poboljšanje kvaliteta vazduha podjednako važni i sektor energetike i energetske efikasnosti.
– Danas je na teritoriji Beograda ostalo oko 14 kotlarnica na mazut, a nekada ih je bilo čak 1.300. Ove godine u planu je gašenje još tri kotlarnice u osnovnim školama koje će biti priključene na sistem daljinskog grejanja, za šta je iz budžeta opredeljeno 14 miliona dinara. U naredne dve godine ugasićemo sedam kotlarnica – rekao je Radojičić, a preneo Beoinfo.
Prema principima energetske efikasnosti ove godine, istakao je gradonačelnik, radiće se i termalna rehabilitacija četiri javne zgrade.
– Rekonstruišemo zgrade Gradske biblioteke, Hitne pomoći, Studentske poliklinike i Studentskog stacionara. Projekat se finansira iz IPA fond Evropske komisije i uz kredit EBRD-a od pet miliona evra – objasnio je Radojičić.
On je podsetio da se trenutno na javnom uvidu nalazi Plan kvaliteta vazduha za narednih deset godina, dok su već završeni javni uvidi u Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu klimu i energiju kojima je cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto. Važna nam je i urbana mobilnost, ističe Radojičić.
– Proširili smo pešačku zonu u centru grada oko Knez Mihailove i uveli ekološki prevoz „vrabac” u okviru iste zone. Donete su mere ograničenja kretanja teretnih i vozila za snabdevanje u gradskoj zoni u periodu od 20 do 7 časova, a pokrenuta je i inicijativa „Parkiraj i bicikliraj”. Trenutna dužina biciklističkih staza je oko 100 kilometara, a prema Planu održive urbane mobilnosti cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 400 kilometara staza – kazao je Radojičić i istakao da naš grad sve više koristi inovativna rešenja u borbi protiv zagađenja. U svetu, kao i kod nas, napominje, popularna su ona prirodom inspirisana.
– Tako se u Beogradu trenutno realizuju tri projekta finansirana uz pomoć Evropske unije. Oni se, između ostalog, tiču unapređenja statusa i zdravlja urbanih šuma, inovativnih ekoloških rešenja u centru grada kao što su sistemi za preradu otpadnih voda uz pomoć biljaka ili zeleni zidovi koji predstavljaju vid inovativnosti u prečišćavanju vazduha u urbanim sredinama – podsetio je gradonačelnik napominjući da se u saradnji sa „Simensom” radi projekat koji bi, uz pomoć senzornog prepoznavanja saobraćajnih gužvi u gradu i stvaranjem zelenih talasa, gužve trebalo da smanji za 15 do 30 odsto, što će imati i pozitivan efekat na kvalitet vazduha.
