Da u poslednjem momentu nije dobila posao u Domu za smeštaj starijih i odraslih „Sveti Trifun” u Železniku, mlada lekarka Irakoze Ingrid Nadija iz Ruande, koja je prošle godine završila Medicinski fakultet u Beogradu, danas bi bila na letu za Kigali. Sticajem neverovatnih okolnosti, koje su u poslednjih nedelju dana dobile „ubrzanje” dostojno akcionog filma sa hepiendom, ona je uspela da se izbori sa zahtevnom srpskom birokratijom i ostane u našoj zemlji. S obzirom na to da joj je studentska viza isticala 25. marta, Irakoze je morala da se zaposli kako bi dobila radnu vizu, a da bi se zaposlila, bilo je neophodno da joj Nacionalna služba za zapošljavanje izda potvrdu da na birou nema nijedne osobe u Srbiji koja je voljna da radi posao za koji ona konkuriše, s obzirom na to da je Irakoze strani državljanin.
I tek kada je dobila i potvrdu i posao, morala je da ode u odeljenje za strance pri MUP-u i plati kaznu jer im nije mesec dana ranije najavila da će ostati u Srbiji. Po dobijanju svih „papira”, uradila je PCR test i dobila potvrdu da je zdrava, čime je bila uklonjena i poslednja prepreka u radu sa štićenicima staračkog doma.
Ova simpatična Afrikanka došla je u Beograd 2011. godine, a prvih osam meseci živela je u Studentskom domu „Radojka Lakić” podno Avale zajedno s akademcima iz Palestine, Kenije i Libije i marljivo učila srpski jezik. Medicinski fakultet upisuje u junu 2012. godine, zahvaljujući stipendiji Vlade Ruande, ali u šali kaže da je veći izazov bio savladati jezik nego položiti anatomiju i fiziologiju – tek posle dve godine studiranja i neprekidne konverzacije s prijateljima i kolegama počela je da misli na srpskom, ali priznaje da se i dalje bori s padežima.
– Fakultet sam završila prošle godine, baš kada je pandemija korone počela da se zahuktava punom parom, a na stažiranje sam otišla u Hitnu pomoć, gde sam radila šest meseci. Još za vreme studija sam dobila želju da ostanem u Srbiji i upišem specijalizaciju iz opšte medicine, ali je korona kriza prilično iskomplikovala mogućnost dobijanja te specijalizacije. U razgovoru s mojom mentorkom na stažiranju spomenula sam da bih volela da ostanem u Srbiji, a ona me je posavetovala da se obratim Udruženju privatnih domova za stare i pitam da li mogu negde da volontiram. Ispostavilo se da je ona bila u pravu – deset dana nakon što sam potražila pomoć, dobila sam posao – kaže dr Irakoze Ingrid Nadija.
Predsednik Udruženja privatnih domova za stare Radoslav Milovanović kaže da je Irakoze želela da volontira u struci, ali ta mogućnost nije postojala jer joj je studentska viza isticala. Boravak u Srbiji mogao je da joj produži samo posao na neodređeno vreme. Iako su u domu „Sveti Trifun” želeli da je zaposle, strepeli su da neće na vreme dobiti potvrdu s biroa da za taj posao ne konkuriše nijedna osoba istih kvalifikacija u našoj zemlji jer je njena studentska viza isticala 25. marta. Sticajem srećnih okolnosti, Irakoze je u poslednjem momentu dobila tu potvrdu i sada s ponosom nosi beli mantil i brine o najstarijim Beograđanima.
Na pitanje zbog čega se odlučila da ostane u Srbiji, ona jednostavno odgovara:
– Zaljubila sam se u Beograd, upoznala neverovatne ljude i stekla gomilu prijatelja. Potpuno sam se navikla na život u srpskoj prestonici i jedino što mi zaista nedostaje jeste voće koje sam navikla da jedem u Ruandi – mango, papaju i marakuju, jer su njihove cene vrtoglave. Srpski zdravstveni sistem je potpuno drugačiji i ozbiljniji od zdravstva u mojoj zemlji u kojoj ima veoma malo specijalista, pa je potpuno uobičajeno da doktor opšte prakse operiše slepo crevo i porađa žene. Ovde su specijalizacije veoma ozbiljne i ja se nadam da ću uskoro početi specijalizaciju iz opšte medicine.
– Srećna sam što ću raditi sa starim ljudima jer je njima potrebna najkompletnija i najozbiljnija zdravstvena nega. Nisam ni slutila da će me tako lepo i brzo prihvatiti. I naravno, volela bih da se zaljubim i udam. Onda bi moja srpska bajka imala kompletno srećni kraj – iskrena je Irakoze Ingrid Nadija.
