subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.04.2021. u 07:53

Danas sećanje na bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine

(Архивска фотографија)

Nizom manifestacija danas će biti obeleženo osam decenija od kako je nacistička Nemačka bombardovala Beograd, 6. aprila 1941, uz velike ljudske žrtve i materijalna razaranja, čime je na području Kraljevine Jugoslavije započeo Drugi svetski rat.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Kisić Tepavčević predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju u Beogradu.

Ministar kulture i informisanja Maja Gojković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položiće u 11.00 časova vence na Kosančićevom vencu, na mestu zgrade nacionalne biblioteke koja je uništena u bombardovanju, a sa njom i neprocenjivo kulturno blago.

U 12.00 kod Spomenika pilotima braniocima Beograda vence će položiti delegacija predvođena ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem, prenosi Beta.

Na Trgu Republike u Beogradu, biće postavljena izložba koja će prikazati herojstvo ruskog i srpskog naroda i njihovo stradanje u Drugom svetskom ratu, a prethodno će predstavnici ambasade Rusije i gradske uprave položiti venac na Novom groblju, na Spomen-groblje žrtvama bombardovanja.

Pomen poginulima u bombardovanju biće služen u 8.30 u Vaznesenjskoj crkvi, u čijoj su porti tokom bombardovanja poginuli civili.

U Aleji stradalih u šestoaprliskom bombardovanju ukupno je sahranjeno 1.992 ljudi. Od tog broja je identifikovana 631 osoba. Ne zna se identitet 909 muškaraca, 393 žene i 59 dece, naveli su iz Vlade.

Beograd su avioni bombardovali u rano jutro bez objave rata, u više talasa, iako je bio proglašen za otvoreni grad.

Napadu je neposredno prethodilo nekoliko dramatičnih dana - potpisivanje Trojnog pakta, puč oficira i 27-martovske demonstracije zbog čega je Adolf Hitler naredio odmazdu.

Nekoliko sati ranije, pre napada na Beograd, specijalne nemačke jedinice zauzele su noću Sipski kanal na Dunavu, u Đerdapskoj klisuri, kako bi onemogućile njegovo zaprečavanje kao vitalnog plovnog pravca.

Država je kapitulirala 17. aprila, vlada i maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević izbegli su iz zemlje, u London.

Nemačka i njeni saveznici rasparčali su Kraljevinu, Srbija je okupirana, 10. aprila je proglašena zločinačka Nezavisna država Hrvatska.

Uz rat protiv okupatora, besneo je i građanski, po čijem završetku je uspostavljana komunistička republika i ukinuta monarhija.

Jugoslavija se raspala u građanskom ratu započetom pola veka od početka Drugog svetskog rata.

Komеntari23
d4642
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Nema sumnje da je puc od 27. marta 1941. bio znacajan istorijski dogadjaj sa kobnim posledicama po Jugoslaviju. Cercil je govorio da je Jugoslavija nasla svoju dusu, a mlade pod komunizmom su ucili da je narod pod stegom Partije izasao na ulice. Narod jeste izasao, ali tesko je verovati da ga probritanske nacionalisticke snage poput Srpskog kulturnog kluba i Demokratske stranke nisu mobilisale. Uloga KPJ bila je neznatna jer je pakt Ribentrop-Molotov jos bio na snazi.
Vladislav Marjanovic
(nastavak) Znajuci da su pucisti probritanski nastrojeni, Hitler se osetio ugrozenim od strane jedinog vojnicki jakog britanskog saveznika u Evropi. To je bio prevashodni razlog Hitlerove odluke da Jugoslaviju "izbaci iz igre" iznenadnom agresijom koja bi onemogucila da se jugoslovenske snage pregrupisu i pruze nezeljeni otpor. Iz tog razloga je u osvajanje Jugoslavije ukljucio i snage svojih saveznika i potom je rasparcao. Mrznja u tome nije bila odlucujuca vec racunica.
Dragomir Olujić Oluja
Narodna biblioteka Srbije nije pogođena, niti je bilo planirano njeno gađanje, bombama Luftfafe – zapaljena je iznutra 7. aprila, a za knjige spakovane za evakuaciju Patrijaršija nije htela da da prostor, a vojska kamione za transport, pa su izgorele. Po istrazi nemačkih i beogradskih policijskih organa, biblioteku je zapalio jedan od čuvara biblioteke, inače folksdojčer, kasnije SS-ovac... U arhivi Beograda postoji dokumentacija, na suđenju Leru je o tome bilo mnogo reči... Sve ima u literaturi
Vladislav Marjanovic
Dobro je da se istina o paljenju Narodne biblioteke u Beogradu iznese na videlo. Suvise je malo ljudi koji o tome znaju. Istorija je jos uvek preopterecena propagandistickim mitovima koje treba raskrciti da bi se proslost bolje razumela i iz nje izvlacile pravilnije pouke.
Milosav Popadic
Bilo bi lijepo kad bi se na mjestu gdje je bila Narodna biblioteka Srbije podigla minijaturna replika te zgrade u kojoj bi se posjetiocima virtuelno prikazivale police i vitrine unistenih knjiga, te rijetkih i unikatnih rukopisa. Mogla bi to biti prvorazredna turisticka atrakcija na Kosancicevom vencu i trajan memento za Beograd i ostatak svijeta.
Dubravka
Da nije bilo 27. marta, ne bi bilo ni ovog bombardovanja! Komunisti su namjerno izveli 27. mart da bi do ovoga došlo, a sami su svi pobjegli iz Beograda! Zašto se jedva spominje i bombardovanje od pred kraj rata? To nisu izveli Nijemci. Srbija je nepobjediva zemlja! Toliko puta bombardovana i svaki put se iz pepela izvlači. A gdje bi bio kraj uspjehu da su Srbi sposobni političari?! Nažalost Srbi lete u zamke, umjesto da prvo razmisle.
Mihajlo
Nisu komunisti izazvali 27. mart, ako mislite na demonstracije u Beogradu - to kao prvo. Predstavnici vojske, pravoslavnog sveštenstva i ogroman broj građana Beograda, a među njima, takođe u velikom broju, zamislite, predstavnici "velikosrpske buržoazije", izašli su na demonstracije. Drugo, istog dana desio se puč koji je izvela grupa visokih oficira vojske Kraljevine Jugoslavije na čelu sa brigadnim generalom RV Borivojem Mirkovićem, kojim je oborena vlada koja je potpisala pakt sa Nemačkom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja