Pandemija virusa korona na putu je da finansijski opasno raspoluti svet, upozorili su u odvojenim izjavama Antonio Guteres, generalni sekretar UN, i Kristalina Georgijeva, izvršni direktor MMF-a, uoči prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koje se drugi put (od 5. do 11. aprila) održava u virtuelnom formatu.
Na prvi pogled, globalna privreda – godinu dana po izbijanju pandemije – danas je na putu najbržeg privrednog oporavka od 1960. godine. Ponajviše zato što je najbogatiji deo sveta priložio 16 biliona dolara da podstakne uglavnom domaći privredni oporavak, iznađe vakcinu i masovno pelcuje sopstveno stanovništvo. Istovremeno, lavovski deo ostatka sveta bez domaćih izvora za finansijske podsticaje u eri nezabeležene zdravstvene i privredne krize i bez mogućnosti da jeftino pozajmljuje od imućnijih, izgleda da sve više grca u dugovima, pada u nemaštinu, glad i gnev.
„Uočavamo opasna razilaženja među ekonomijama. Dok razvijeni svet beleži kumulativni gubitak prihoda po glavi stanovnika od 13 odsto, u zemljama u razvoju, s izuzetkom Kine, taj gubitak iznosi oko 22 odsto. Tek polovina država koje su pre pandemije počele da sustižu najrazvijenije danas nastavlja tim putem. Istovremeno, mladi, skromno obrazovani i žene na udaru su masovnih otpuštanja širom sveta usled korone. Dok su u Americi, Indiji i Kini izgledi za privredni oporavak dobri, u Brazilu, Velikoj Britaniji, Rusiji i delovima Zapadne Evrope nisu takvi. Na drugoj strani, među zemljama u razvoju, raste broj kandidata za vanrednu finansijsku podršku sa strane”, naglasila je Kristalina Georgijeva.
Izvršna direktorka MMF-a pritom je naglasila da razvijene i zemlje u razvoju treba da pronađu „nove sinergije” finansijske saradnje u ovoj krizi, kako virus ne bi nastavio da kruži svetom, posebno tamo gde nema dovoljno para za fiskalne i monetarne stimulacije, niti dovoljno nabavljenih vakcina.
Činjenica da je samo šest država bankrotiralo tokom pandemije (Argentina, Beliz, Ekvador, Liban, Surinam i Zambija) stvorila je „iluziju stabilnosti”, ocenjuje Antonio Guteres. Svet se zavarava ne uviđajući koliko je ozbiljna novonastala zdravstvena, ali i finansijska situacija, posebno oko rastućih dugova siromašnijih država, ističe generalni sekretar UN.
Sedamdeset dve države teško će imati odakle da vrate 598 milijardi dugova koji im stižu na naplatu do 2025, navodi studija UN upriličena pred prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke. Pritom 19 „teško finansijski ugroženih država” na leđima danas ima oko 220 milijardi dolara dugova, koje, kako sada stvari stoje, teško da mogu da vrate. U međuvremenu, samo ove godine „visi” namirivanje 87 milijardi dolara državnih dugova stranim zajmodavcima. Pritom, među te 72 zemlje, samo 49 ispunjava kriterijume za odlaganje naplata dužničkih kamata koje je lane postavio G20 i to s rokom važenja koji je ove sedmice pomeren do oktobra. Kakva finansijska sudbina nadalje čeka preostale 23 države sa spiska G20 neizvesno je, jednako kao i druge siromašne države koje nisu stigle u fokus tog Foruma. Kolika je spremnost privatnih poverilaca da državama dužnicima otpisuju dugove, niko još ne postavlja kao pitanje.
Iza zamršene sage bogatih globalnih poverilaca i posrnulih dužnika u vremenu pandemije, buja istovremeno dramatična društvena kriza, skreću pažnju UN. Naime, više od 270 miliona ljudi širom sveta stiglo je već danas na ivicu gladi zbog privrednih posledica korone. U slučaju najgoreg scenarija, bez izglednog globalnog kraja pandemije i privrednog oporavka „za sve”, više od milijardu ljudi će 2030. živeti u ekstremnom siromaštvu, navodi UNDP. Među njima, 250 miliona ljudi doživeće krajnju bedu kao direktnu posledicu tekućeg menadžmenta kovid krize.
Ukoliko vodeći globalni zajmodavci u novoj sprezi s Ujedinjenim nacijama hitno ne sastave plan za ravnomerniju globalnu finansijsku pomoć i distribuciju vakcina privredno i zdravstveno ugroženim državama i regionima, svet bi već na jesen mogao ući u „novo opasno razdoblje”, procenjuje Mark Loukok, zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja.
Kakve će sve uloge MMF i Svetska banka nadalje preuzeti u globalnom rasterećivanju od finansijskih posledica pandemije siromašnijih država-članica Breton Vuds institucija, biće jasnije ovih dana.
