nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 07.04.2021. u 19:45 Milenko Pešić

Ruska navigacija na nemačkim brodovima zabrinula NATO

Opozicija digla uzbunu u Bundestagu jer je otkriveno da je više od 100 vojnih plovila opremljeno uređajima firme iz Sankt Peterburga
Фрегата „Бранденбург” опремљена навигационом технологијом „Трансаса” (Фото EPA/Ingo Wagner)

Postaje li nemačka mornarica „noćna mora” za NATO saveznike? Saznanje da su vojni brodovi i podmornice opremljeni ruskom navigacionom tehnologijom izazvalo je zabrinutost opozicije u Berlinu, ali i podozrivost u Briselu da ova plovila mogu biti laki plen „sajber sabotaže”.

„Problematični” navigacioni sistem „nejvi-sejlor 4100” od 2005. godine instaliran je u najmanje 100 plovila Bundesvera, među kojima je i fregata „Brandenburg”, uključujući i dve podmornice, otkriva „Bild am zontag”.

Ovu opremu za brodove razvila je ruska kompanija „Transas”, osnovana 1990. godine u Sankt Peterburgu. U međuvremenu, finska firma „Vartsila” kupila je „Transas” 2018. godine, ali je deo vojne proizvodnje ipak ostao u ruskim rukama.

U izveštaju koji je objavio „Bild” ističe se da je Ahilova peta ovih uređaja, bez kojih nije moguće upravljati plovilima, sistemska enkripcija podataka, koja nije u skladu s vojnim bezbednosnim standardima NATO-a.

„Za vreme nekog masovnog sajber napada navigacioni podaci mogli bi biti hakovani i takav brod bi potpuno izgubio operativnost”, prenosi nemački tabloid izjavu neimenovanog nemačkog oficira.

Portparol nemačke mornarice za „Difens njuz” kaže da je vojska u ovim sistemima prepoznala potencijal za moguće bezbednosne rizike, ali su detalji strogo poverljivi. Vojni stručnjaci ističu da su načini rada navigacije i geolokacije izuzetno čuvane tajne na vojnim plovilima, a posebno podmornicama, kako bi se izbeglo da ih protivnik otkrije i time u potencijalnom sukobu stekne prednost. Po njihovom mišljenju, hakeri bi mogli da na ovim uređajima zaglave GPS signal ili da učitaju pogrešne podatke o položaju broda.

Ministarstvo odbrane je na pitanje „Bilda” koliko je ruski navigacioni sistem lak plen za hakovanje kratko poručilo da „vlada ulaže velike napore da osigura IT, sajber i kripto-medijsku sigurnost u operativnim oblastima”.

Povodom potencijalno ranjivog ruskog navigacionog sistema, više poslanika opozicije, među kojima Mari-Agnes Štrak Cimerman (Slobodne demokrate) i Tobijas Lindner iz Zelenih, diglo je uzbunu u Odboru za odbranu nemačkog parlamenta.

„Bundesver mora da osigura da navigacijski softver mornarice ne predstavlja bezbednosnu rupu. Ministarstvo odbrane mora brzo da objasni zašto se na vojnim brodovima ne koristi softver proizvođača iz zemalja NATO-a”, upozorava Tobijas Lindner.

Inače, kako kažu iz stranke Zelenih, Lindnerova kancelarija je još u novembru prošle godine o ovom osetljivom pitanju dobila strogo poverljiv odgovor Ministarstva odbrane.

Mornarički analitičar Džeremi Stehs za „Difens njuz” kaže da u ovom slučaju postoji potencijal za preterano naduvavanje problema: „Bio bih vrlo oprezan s navodima iz medija da nemačke podmornice plove s ruskom navigacijom”.

Navigacioni uređaji koje je razvio „Transas” inače se masovno ugrađuju u civilne brodove, a za potrebe nemačke mornarice nabavljeni su u vreme dok je kancelar bio socijaldemokrata Gerhard Šreder, koji je sada na čelu odbora direktora ruskog energetskog giganta „Gasprom”, koji stoji iza projekta gasovoda „Severni tok 2”.

„Nejvi-sejlor”, kako piše „Bild”, ugrađen je i u dve nemačke podmornice novije generacije – U-35 i U-36 – koje su ušle u sastav mornarice 2015. i 2016. godine. Reč je o podmornicama klase 212-A sa šest torpednih cevi, koje su izuzetno upravljive i tihe. Zbog toga što u svom radu koriste kombinaciju vodoničnih ćelija, dizel-gorivo i baterije prilično su neuhvatljive i mogu ostati dugo pod vodom.

Na sajtu „Vartsilea” piše da je podružnica „Transasa” sistemom elektronskih karata snabdela 35 odsto brodova u svetu. „Pomorska brodska oprema i usluge za prenos podataka koriste se na više od 13.000 komercijalnih brodova i patrolnih čamaca mornaričke flote i flote obalske straže iz više od 100 država”, navodi ova finska kompanija.

Portparol „Varstilea” ističe da njihova firma nema nikakve veze s ruskim vojnom industrijom, jer je u trenutku kupovine ruskog „Transasa” vojni deo već tri godine bio izdvojen iz vlasništva kompanije iz Sankt Peterburga.

Komеntari9
11ced
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vasa Macevic
Navigacioni sistem nije tako vazan kao sto je bio software ruske firme Kasperski Lab u Ministarstvu odbrade SAD.
Драган П.
Руска навигација на немачком броду? Немогуће! Па зар није Русија "велика бензинска пумпа која извози само гас, нафту, сировине и застарело оружје", како потцењивачки рече неко паметан са западне хемисфере?
miroslav
Što to Nemcima treba ta ratna skalamerije? Bilo bi bolje da se lova na vojnu mašineriju, koristi u civilne namene. Sećanja postoje u Evropi, na vojni pohod Nemaca na Evropu. Bilo bi ugodnije i udobnije u Evropi, kad bi Nemci ipak trošili pare na druge stvari, samo ne na vojnu mašineriju. Čija je oprema i gde su je kupili, to je manje važno?
Kao uvek
Još jedna, potpuno naduvana direktno preneta vest sa Sputnjika. Ovo u samoj Nemačkoj ne igra nikakvu ulogu i uopšte nije tema.
Igor
Imate informaciju iz vojnih krugova?
ВОЈИН
Да је среће па да се обистинило оно што је Бизмарк желео после уједињења Немаца у једну државу па да је одмах направио савез са Русијом, не би било ни Првог па ни Другог св. рата. А Први Светс. рат је почео јер млада Немачка држава није могла да дође до потребних ресурса због Британске блокаде свих путева према Блиском Истоку. Решење је нађено изградњом Багдатске пруге која је до Немачке требала да прође и кроз Србију - што је стварни повод Првог светског рата.
Korint
Ko se zanima za istoriju treba da se zanima i za istorijski metod. Ovo je metod pripovetke iz kafane :))
Novica
Vasa tvrdnja da je Bizmark zeleo savez sa Rusijom je bizarna jer Prusija (odakle je Bizmark) je uvek gledala na Rusiju kao nesto prirodno svoje sto je kasnije usvojio i hitler koji je cak imao "savez" sa Rusijom 1939 da bi ga pogazio 1941. Ako i dalje verujete da je Bizmak bio dobronmerni cicica sa slemom i velikim brkovima naklonjen Rusima pogledajte kako se ophodio pre ujedinjenja sa susednim Nemackim drzavama na zapadu i juznije sa Austrijom tj ratovao je i otimao od njih kad god je mogao.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja