ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:44

Lepljenje multietničke amfore

Autor: Boško Lomovićnedelja, 06.07.2008. u 22:00
Од општине је створена „држава у државици”: Брчко (Фото Б. Ломовић)

Brčko – Tvorac „Potemkinovog sela” na desnoj obali Save želio je da napravi mustru po kojoj će se ravnati svekolika Bosna i Hercegovina. Od opštine je stvorena „državica u državi” i nazvana Brčko Distrikt. Od Dejtona do danas se promenilo nekoliko međunarodnih supervizora, ali uvek je „kapa” svemu bio(la) Amerikanac(ka). Prekookeanski strateg je hteo da pokaže kako se, iz krvi i razaranja, rađa i stvara multietničko društvo, homogeno, srećno i zadovoljno.

Brčko je bilo, do početka rata, uistinu multietnički grad; ne samo zato što su njegovim ulicama hodali Hrvati, Muslimani i Srbi. Govorilo se jednim jezikom, pri čemu su karakteristični izrazi za jedan narod, spontano i bez odbojnosti, prihvatani u vokabularu druga dva naroda. Učilo se iz istih udžbenika. U KUD-u „Veljko Lukić Kurjak” pevali su i igrali Spasoje, Senada i Zvonimir; u klubovima, književnom i likovnom, stvarali su i družili se Savo, Sead, Bahrija, Vildana, Josip i autor ovog teksta. Goste iz sva tri naroda si mogao sresti, svakoga dana, u svakom kafiću, restoranu, aščinici.

 Strogo se vodilo računa i pri raspodeli fotelja u javnom sektoru, makar to, katkad, bilo i na štetu kvaliteta. Ako je i neka je, jer malo lošiji direktor ili opštinski načelnik je, ipak, manja šteta od majorizacije. Brčaci su se hvalili kako u gradu imaju 28 odsto mešovitih brakova (verovatno toliko i dece iz takvih brakova). Lično svedočim (na svom i tuđem primeru) da mnogi osnovci, orijentišući se po imenima, nisu mogli da odrede koji im je drug ili drugarica u razredu iz koje nacije. Kud ćeš veće multietičnosti!

A onda je vaza razbijena u paramparčad. Koliko je pogibelji bilo, koliko zločina počinjeno među Brčacima, komšijama i dojučerašnjim prijateljima, čak i rodbinski povezanim – spomenulo se, ne povratilo se. Tragovi su još duboki.

Jedan brčanski pisac je, pre nekoliko godina, objavio knjigu gradskih priča „Žbljoha”. Teško je tu reč prevesti da bi svakom bila razumljiva (možda nešto kao „bljak”, bara, glib), ali i sam njen oblik ne može nikoga navesti na pomisao da je reč o nečemu lepom i poželjnom.U toj „žbljohi” kafići se dele na srpske i onih drugih. I gosti, takođe. U njoj svako ima svoj KUD i svoj klub. U njoj se iste monografije, hronike, brošure, i udžbenici štampaju posebnim pismom i jezikom za svaki narod, u njoj đaci uče na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom, iako međusobno razgovaraju na jednom jedinom jeziku – ma kako ga nazvali.

Moj prijatelj Musliman (to smo i dan-danas) uverava me kako Srbi vode glavnu reč, kaže, kako „u privatizaciji pokupovaše sve firme”. Razumem njegovo nezadovoljstvo. Na levom trotoaru glavne brčanske ulice susrećem svoju jaranicu iz predratnih dana Mirsadu S. Vraga susrećem! Baš kad sam se, posle dugog neviđenja, radovao susretu, ona žurno prelazi na desni trotoar. Shvatam je: ubili joj muža u logoru, ostala sa dvoje dečice. Ne ljutim se nimalo na nju, ali sam tužan, pretužan. Jaz je među nama pregolem, iako u njenoj tragediji nema ni mrvice moje krivice. Kakav li je susret pripadnika moga naroda sa sinovima uglednoga Sejdalije M. koji je ubijen na pragu svoje kuće? Da li se mogu jedni drugima obradovati rodbine jedanaest zarobljenih srpskih ratnika, koji su, aprila 1993, vraćeni u najlonskim kesama, i nedužne komšije čiji su sunarodnici zločin počinili? Koliko je još takvih kao što smo Mirsada i ja?

Stratezi multietičnosti, ipak, i dalje lepe parčiće razbijene vaze. Oni otpadaju – ili je lepak nekvalitetan ili to nisu isti oni delovi predratne vaze.U krpljenju gotovo idealne predratne amfore multietičnosti moglo bi pomoći kad bi svako svoje zločince izveo pred lice pravde i osudio (mada mnogi ni svojom smrću ne bi mogli namiriti učinjeno zlodelo). Aktuelna presuda Naseru Oriću, a uz to i seirenje, na jednoj, i razočaranje, na drugoj strani, nikako ne doprinose da se lepilo na vazi valjano stvrdne.


Komentari3
87f34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

radka rodjen
Postovani Nedjo Kovacevicu! Ovo: "idilicno" ne stoji, tacno ne stoji.Rijec "idilicno" je metafora ili stvarni trenutaku zivotu covjeka kada je u ushitu nekom svom. dakle, nije bilo "idilicnog slaganja", no, bio je zivot -realan, stvaran, razudjen i dubok... I ljudi isto takvi. Bila je i atmosfera tadasnjeg drustvenog ugovora koja je baza kontrole postupaka ljudskih, pa je ionaj koji bi razlupao to slaganje, bio hvatan, a bogamiponekad biosvanuo u jendeku. Takvi su dobili priliku u ratu da se iskazu kao heroji, a po svojoj prirodi, da se napiju krvi i da im bude dobro. Da je zivot bio stvaran a ljudi realni,pokazuju potoci krvi, razlupane glave, lesevi ljudi isveg zivog sto se moglo kretati. Multidisciplinarni prilaz, tacno, ali u ovoj prici o Brckom, ljudima koji imaju srce za Brcko i njegove ljude, ti termini deluju suvo, ustogljeno. Ja govorim sa stanovista patnje i bola, koji su vrlo prisutni ovde, u Brckom i svuda u bosni, i, koji su i u meni, mada sam sama multidisciplinarno orjentisana...
Неђо Ковачевић
Поштовани Госп. Ломовићу, Ваше казивање о идиличној мултиетичности у Брчком (т.ј. цијелој Б и Х )прије задњег рата је често код људи са тих простора. Моји пријатељи Мађари, који се аналитички баве узроцима нестанка Југославије, кажу ми да резултат свих тамошњих збивања потврђује да је суд о идиличној мултиетичности на тим просторима донијет на основу стања које је потребно али није и довољно. Можда је то ,, довољно ,, Ваш сусрет са Вашом пријатељицом која прелази на другу страну улице. Вјероватно је најближи стварнсти суд да анализи босанског вилајета треба приступити мултидисциплинарно.Лијеп поздрав из Ражљева
radka rodjen
Ljudska lutanja i havarije su nebrojeni i golemi. Brcko je Grad, bio i ostao. Prije 2. svjetskog rata imao je Jevreje, oni znaju koliko ih je bilo. Pred ovaj rat jedna Jevrejka iz brckog, umjetnica, zena koja se povukla pred progonom fasizma kao djevojka, molila je preko medija da sene ratuje. Da li je covjek po svojoj osnovnoj prirodi zao ili to postaje... Lijepo je bilo gledati Brcko prije rata - djeca po ulicama se igraju, penzioneri, ugledni ljudi grada setaju, mladi se zaljubljuju. Senad, Mirjana, Aleksa, Ramiza, Enes, Hana, Davor... A sada??? Boli sto danas stoji jedno gorkosjecanje, nepovjerenje, distanca. I kada je najcistiji i oprasta, covjek ima sjecanje, ranu, traumu... i kada se upinje da istini gleda u oci i srece sapatnike, jer, i Senada i Aleksa, i Drazen i Marina,su jednako sapatnici, covjek, svi mi imamo pitanja, sumnju, nemir. No, valja nam tragati, traziti, susretati se. To je jedini ljudski put. O, ljudi, susrecite se!!! I neka gradjansko Brcko, luka savska, trgovacka, prosvecena carsija, sa ljudima sa svih strana, gradi dalje svoj put... Neljudi ruse. Ljudi grade. Neljudi u onom drugom gledaju pakao. Ljudi rjesavaju pakao u sebi. Pozdravljam sve ljude Brckog, moje, a eto, svi su moji!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja