subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Isplakane suze majke Jelisavke

Autor: Slaviša Sabljićčetvrtak, 10.07.2008. u 22:00
У породичном албуму недостају два сина и супруг (Фото С. Хелета)

Brčko – „Sve što sam imala suza isplakala sam ih. A i kako ne bi kada sam, za otadžbinu i slobodu srpskog naroda, izgubila dva sina i supruga. Anđelko je bio šezdeset i sedmo, Risto sedamdeset drugo, a suprug Živko, četrdeset i drugo godište. Sva trojica su ostavili živote na braniku Republike Srpske. Sva trojica su od srca majke i supruge otrgli po deo duše... Danas kad im gledam slike, a ništa više od njih i nemam, gušim se, ali suza nema... Ali živeti se mora, uzdiše Jelisavka Todorović iz brčanskog predgrađa Grbavica.

Anđelko, Risto i Živko, skončali su živote za samo desetak sati. I to na položaju u Pljoštarima kod Brčkog, sedmog oktobarskog dana 1992. godine. Kao pripadnici Prve brčanske brigade. Prvo gine Živko. Samo malo kasnije gine i Risto. Kada je čuo da mu otac ranjen, a ispostavilo se kasnije da je već bio mrtav, Anđelko je krenuo da ga izvuče... Upao je u okruženje... Ni po koju cenu nije hteo živ u ruke neprijatelja. Aktivirao je bombu i ubio se.

– Anđelko, moj anđeo, radio je pre rata u Austriji. Kada je kod nas počeo rat, ni trenutka nije čekao. Odmah je krenuo put rodnog kraja. Došao je da, zajedno sa svojim komšijama i prijateljima, brani svoje. Da brani dedovinu od svojih komšija muslimana i Hrvata. Uvek mi je govorio – majko i ako poginem, znam da ginem za svoju zemlju... Jedino čega se, grdne moje rane, plašio, bilo je zarobljavanje. Nikada mu nije ni palo na pamet da živ dođe u ruke krvnika, briše suze Jelisavka.

Sve zlo Srbima Brčkog, doneli su njihove, do pred rat komšije, a u ratu neprijatelji. Tako je to, uostalom, bilo i u Posavini.

– Verovali smo našim komšijama Bog im ne d’o. A oni? Da nam ne dođoše borci Šesnaeste krajiške brigade iz Banjaluke, ko zna da li bi iko od nas seljana i preživeo. Da srpskih boraca nije bilo, i na ovim prostorima bi se ponovila priča od pre pedesetak godina, kada je ustaško-muslimanska kama i ovde presuđivala Srbima. I to svima odreda, nastavlja Jelisavka.

Tri groba Todorovića iskopana su u jednom danu. I sva tri zalivena suzom majke i supruge Jelisavke. Samo ona zna kako je sve to mogla preživeti. I izdržati. I biti i opstati na vetrometini života.

– Dušmani nisu dali ni da rake iskopamo. Da ih sahranimo na miru i kako to ’oće Svevišnji. Sećam se, kopamo rake, a granate padaju oko nas. Po groblju. Jedva smo ih uspeli sahraniti. I sveću zapaliti za pokoj njihove velike duše, kaže na kraju Jelisavka.

Dva sina i supruga, Jelisavki niko i ničim ne može nadoknaditi. Uz reči utehe brojnih prijatelja, rođaka i ratnih drugova, Jelisavki je ostalo i veliko priznanje. Na zidu, u trošnoj kući brčanskog predgrađa Grbavica, među davno požutelim slikama, posebno mesto zauzima Orden Miloša Obilića koji joj je, pre sedam godina, uručen ukazom tadašnjeg predsednika Republike Srpske Dragana Čavića. Uteha majci heroini su i sin Boško i supruga mu Slavica te posebno šesnaestogodišnji unuk Stefan i tri godine starija unuka Andrijana koji žive u Švedskoj. I koji Jelisavku nikada ne zaboravljaju. A i kako bi?

-----------------------------------------------------------

Žive u sećanjima

– Uz Anđelka, Ristu i Živka, tokom divljanja hrvatasko-muslimanske braće, živote su tih dana izgubili i Jovan i Krsto Pudić i Ratko Tomić te njihova deca Siniša, Radan, i Stojan. I još na desetine drugih čija imena danas žive u sećanjima svih stanovnika ovog dela predratne brčanske opštine u kome su se, krvlju  voljenih, ispisivale najsvetlije stranice istorije srpskog naroda Republike Srpske, kaže Nedeljko Mitrović, predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca R S.


Komentari4
507e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MARIN JOZIĆ
Mnogo je majki isplakalo svoju zadnju suzu za poginule sinove i muževe u sva tri naroda. Nije mi samo jasno kakve rebublike: SRPSKE, HRVATSKE ILI MUSLIMANSKE u Bosni i Hercegovini zbog kojih je izgubljeno toliko mladih života i posijana tolika međunacionalna mržnja.
Петар Миловановић
Кроз нашу трагичну историју, било је много Мајки Југовића, као што је и Mајка Јелисавка Тодоровић. Новокомпоновани срби немају времена да оплакују своје жртве, јер су заузети бригом за туђе. Сви помињу сребреничке муслиманске жртве, а нико да се сети да су у околини Сребренице страдала сва српска села и неколико хиљада недужних срба убијено.
dane stetic-kapetan
MAJKA SRPSKE SLOBODE I NASE ISTINSKE VERE!
patriJota
Zbog ovakvih Majki ovaj narod je opstao!!!!!Bog da je blagoslovi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja