petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 12.07.2008. u 22:00 Katarina Đorđević

Povratak u prošlost

Svaka treća gradska porodica funkcioniše po principu porodične zadruge

Na porodičnom pejsažu Srbije dominiraju dve vrste domaćinstava – samačka i dvočlana domaćinstva i višegeneracijske porodice. Samo trećina bračnih parova ima tu sreću da živi samostalno i da svoje porodično gnezdo ne svija na spisku stanara svojih roditelja. Broj mladih bračnih parova koji žive u sopstvenim stanovima meri se promilima, a egzaktni podaci svedoče da svega 2,5 odsto mladih parova ima tu privilegiju da živi nevenčano u sopstvenom stanu, odnosno stanu koji su nasledili od roditelja. Svaka treća osoba u Srbiji ne nosi burmu i najčešće živi sa roditeljima – bilo zbog toga što nema posao, bilo zato što nema završen fakultet ili nema emotivnog partnera, pokazalo je Istraživanje instituta za sociološka istraživanja koje je urađeno 2003. godine.

A podaci izvedeni iz istraživanja Koalicije mladih Srbije svedoče da tek svaka deseta mlada osoba koja je napunila 25 godina živi samostalno. Drugim rečima, čak 90 odsto mladih u Srbiji pije prvu jutarnju kafu u svojoj momačkoj ili devojačkoj sobici i uživa u svim prednostima prolongirane adolescencije, a podaci izvedeni iz zvanične statistike svedoče da tek svaka četvrta mlada osoba koja je prevalila četvrtinu života staje pred matičara.

Sociolozi tvrde da savremena srpska porodica korača u – prošlost, a svoju pesimističku tezu temelje na činjenici da svaka treća gradska porodica funkcioniše po principu porodične zadruge. O nepodnošljivoj teškoći života u zajednici čini se da najilustrativnije svedoči podatak da najčešće pucaju brakovi onih partnera na čijem je venčanju svekrva ili tašta uhvatila bidermajer.     

Mirjana Bobić, docent na Katedri za socijalnu demografiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da uporedna sociološka istraživanja svedoče da, za razliku od Zapada, u kome samačka domaćinstva čine mladi i obrazovani samci bez dece koji grade karijeru i uživaju u turističkim putovanjima, kod nas ovakve zajednice uglavnom čine ostareli bračni parovi, koji nemaju decu ili su im naslednici emigrirali u inostranstvo. Istovremeno, svi sociološki grafikoni beleže ogroman porast porodičnih zadruga – čak trećinu gradskih porodica sačinjavaju predstavnici tri generacije.

U višegeneracijskoj porodici pravila kućnog reda diktiraju najstariji članovi porodice, muškarac je ekonomski provajder porodice, delimično je angažovan oko nabavke hrane, a njegova briga oko dece svodi na – igranje sa mališanima. Žena je ta koja podnosi najveći teret porodičnih obaveza, jer istovremeno brine o (svojim ili njegovim) ostarelim roditeljima i deci i svakoga dana kuva, pere, pegla i rešava operativne kućne probleme. 

Šta je uzrok ove retradicionalizacije srpske porodice?
Sociolog Spomenka Vukadinović podseća da je figurativno pucanje po psihološkim, socijalnim i ekonomskim šavovima savremene porodice počelo istovremeno sa istorijskim pucnjima početkom devedesetih godina koji su označili kraj poluvekovne iluzije o nacionalnom jedinstvu. Svaka kriza koja se postfestum događala i dovodila do patološke metastaze „osnovne ćelije društva” mora se posmatrati kao plaćanje istorijskog računa na mikrosocijalnom nivou.

„Velika seoba mladih Srba počela je devedesetih godina, kada je armija mladih naoružanih fakultetskim diplomama i znanjem svetskih jezika odlazila iz zemlje, rešena da u godinu rođenja njihove dece ne upišu godine gladnih, poniženih i uvređenih univerzitetskih profesora i lekara. Sociološki posmatrano, najveće strukturalne promene doživela je porodica srednje klase, kojoj je oduzeto relativno socijalno blagostanje, a znatno osiromašen porodični budžet, ponekad doguran do ivice siromaštva i gole egzistencije i svakodnevne varijacije na temu „nema” i „ne može” doveo do korenitih promena u sistemu vrednosti”, objašnjava Spomenka Vukadinović.

Naša sagovornica ističe da je fenomen porodične zadruge vekovima carevao na kulturno-patrijarhalnom tronu našeg podneblja. Međutim, vreme promena koje je nastupilo posle Drugog svetskog rata i bilo obeleženo ekonomskim procvatom pregazilo je patrijarhalni obrazac življenja. Novopečene mladoženje prenosile su svoje supruge preko pragova sopstvenih domova, a njegovo veličanstvo kredit omogućio je redukciju spiska stanara na psihološki optimalan broj četiri (plus-minus jedan član). Ovaj ekonomski medeni mesec je za porodice druge Jugoslavije trajao skoro četiri decenije – tačnije rečeno sve do druge polovine osamdesetih godina, kada je kriza iznela kofere iz podstanarskih stanova mladih parova i dovela majstore da pregrađuju psihološki i materijalni prostor i ruše zidove u kućama njihovih roditelja. Sa padanjem zidova, padale su i mnoge novoosvojene uloge, a roditeljski dom postao je trusno područje sa konstantnom pretnjom izbijanja „zemljotresa”.

„Svaka generacija pod zajedničkim krovom ima različite poglede na svet, vaspitanje dece i životne ciljeve i tu nastaju lomovi – na nivou uloga, životnih ciklusa i lojalnosti. Osim toga, u porodičnoj zadruzi svi članovi imaju višestruke uloge koje moraju istovremeno da igraju, a ta igranka bez prestanka je, u psihološkom smislu, veoma opterećujuća. Primera radi, česta je mogućnost izbijanja otvorenog i žestokog rata između prve i druge generacije koji ima potencijal da traje decenijama, pri čemu roditelju nasledniku „nabacuju” ogromno osećanje krivice zbog toga što je stao na stranu svog partnera. Zbog nemogućnosti da sedi na dve stolice, muškarac često „pobegne” u alkohol ili na neko drugo emotivno ostrvce na kome ne besni oluja uzavrelih emocija, čime svojoj bračnoj polovini šalje poruku da nije u stanju da se opredeli za ulogu supruga i bude drugi deo para”, objašnjava psiholog Maja Antončić.

-------------------------------------------------------

Trusno područje roditeljskog doma

Mladi par se odlučio da zasnuje porodicu. Zbog nemogućnosti rešavanja stambenog pitanja prihvataju ljubaznu ponudu devojčinih roditelja da žive zajedno sa njima. Devojka preko noći dobija bračnu ulogu, ali istovremeno ostaje dete i postaje roditelj. U jednom trenutku, ta mlada žena će, iz bilo kog razloga, potencirati jednu ulogu u toj porodici, zbog čega će najmanje dve osobe biti nezadovoljne. U višegeneracijskoj porodici stalno lebdi pitanje – ko je tu glavni i čija pravila moraju da se poštuju. U ovakvoj situaciji najčešće puca najmlađi brak jer je to najlabavija i najnemoćnija relacija, budući da su svi ostali odnosi utemeljeni emotivno-ekonomskim i organizaciono-hijerarhijskim „cementom” starim nekoliko decenija.

Izlišno je reći da je autoritet roditelja u ovakvim situacijama doveden u pitanje, a uloge i modeli za identifikaciju su nepopravljivo izmešani.

 

Komentari0
c6150
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja