subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.07.2008. u 22:00 Nebojša Katić

ŠTA DA SE (NE) RADI

Pod teretom ekonomskih muka, nova vlada je prisiljena da nešto učini što pre, ili da se bar pravi kao da nešto čini. Politička žurba stvara idealan ambijent za nove velike greške.

Vlada Srbije ponovo, po ko zna koji put, obećava pokretanje ambicioznog investicionog ciklusa u čijem su centru infrastrukturna ulaganja. Ovu inicijativu treba još jednom bezrezervno pozdraviti – možda se ovoga puta i posreći. Drugi, zbunjujući niz mera koji se najavljuje u vezi je sa smanjenjem poreza na zarade i smanjenjem carina na uvoz automobila. Nije jasno kakvu bi to korist moglo doneti domaćoj ekonomiji, dok su štete jasno vidljive.

Ulaganje u infrastrukturu će povećati javnu potrošnju, a sniženjem poreza i carina će se smanjiti prihod već istanjenog budžeta. Država verovatno planira da budžet popuni prodajom najvećih državnih monopola i da time pomiri nepomirljivo – da poveća i investicije i privatnu potrošnju, da ih poveća istovremeno i odmah.

Pre nego što se krupnim koracima pohita u srećnu budućnost, bilo bi dobro zastati i proveriti efekte starih, ranije donetih mera. Važno je da se to učini ozbiljno, da se pažljivo pogledaju ekonomski pokazatelji i da se domaća praksa uporedi s iskustvima uspešnih zemalja u razvoju. Analiza bi mogla pokazati da je jedna u nizu strateških grešaka ekonomske politike od 2000. godine u vezi sa prebrzom i preuranjenom liberalizacijom spoljnotrgovinskog i poreskog režima, kao i sa pogubnom liberalizacijom kapitalnih tokova.

Liberalizacija jeste svetski trend i ona se ne može izbeći. Države u razvoju međutim mogu kontrolisati njen tempo i prilagođavati ga potrebama svoje ekonomije, onako kako to najuspešnije među njima i čine. Nasuprot njima, Srbija je bez preke potrebe i na štetu sopstvene ekonomije smanjila carine i time dotukla već ojađenu privredu izloživši je konkurenciji u tržišnoj borbi bez šansi. Liberalizacija nema nikakvog smisla ako privreda iz nje izlazi oslabljena ili razorena. Loše stanje srpske industrije i katastrofalno stanje platnog bilansa, zajedničko su delo carinske politike i precenjenog dinara.

Srbija je već smanjivala poreze na zaradu i dobit, uvela je i niz poreskih olakšica od kojih su neke apsurdne, poput poreskih povlastica bankama – i sve to bez većih efekata. Poreski prihodi su (relativno) pali, a do rasta zaposlenosti nije došlo.

Kada je reč o šteti nastaloj liberalizacijom kapitalnih tokova, stvari su još gore. Liberalizacija kapitalnih tokova podrazumeva da kapital može slobodno i nesputano ulaziti ili napuštati zemlju vođen sopstvenim interesima. Nekome se može učiniti da od priliva kapitala ne može biti štete. Može. U svakom preseku vremena, ekonomija jedne zemlje može produktivno upotrebiti samo ograničenu količinu kapitala. Sve preko toga nanosi štetu, podstiče prekomernu potrošnju, povećava uvoz, zaduživanje i inflaciju. Srbija je udžbenički primer negativnih posledica ovakve vrste otvaranja.

Ključni problem ekonomske liberalizacije je njegova ireverzibilnost. Tržište se preko noći može otvoriti, carine i porezi smanjiti – tim pre što to uvek ide uz aplauz i suze radosnice. Greške liberalizacije, i kada se priznaju, ne mogu se ispraviti, niti se stvari mogu vratiti na početak. Bilo bi dobro da Srbija ne ponovi stare greške još jednom – više istog neće pomoći.

Najavljeno sniženje carina na uvoz automobila je pogrešna, populistička mera. Građani nisu dužni da gledaju dalje od karburatora, ali vlada jeste. Domaći uvoznici svakako zadovoljno trljaju ruke, a i bankama je u interesu da se carine smanje i time otvori prostor za odobravanje novih, skupih kredita za kupovinu automobila. Samo će ekonomija Srbije biti na gubitku. Svaki evro koji bude otišao na tu stranu povećaće potrošnju i uvoz goriva, dovešće do rasta trgovinskog deficita, a građane i državu uvesti u nova zaduženja. Podsticanje uvoza automobila je iracionalna mera koja grubo ignoriše sve velike probleme današnjice, od energetskih do ekoloških. To je visoka cena za ubiranje jeftinih političkih poena.

Najavljeno smanjivanje poreza na zarade ima smisla samo ako je reč o prekompoziciji poreske skale na liniji progresivnog oporezivanja. Test valjanosti novih mera je jednostavan. Ako nova poreska skala donosi veći ukupan poreski prihod, ili bar ne umanjuje dosadašnji, nove mere imaju smisla. Čini se ipak, da iza smanjivanja poreza stoji stara ideja, po kojoj sniženje poreza pojeftinjuje radnu snagu, ne bi li se podstaklo zapošljavanje. U srpskom iskustvu, i ne samo srpskom, ta teza nema utemeljenje. Domaće plate imaju nisku kupovnu moć, ali su previsoke kada se iskažu u evrima i kada ih investitori uporede sa zemljama u okruženju.

Problemi srpske ekonomije neće se rešiti snižavanjem poreza ili carina, a budžet će se izložiti dodatnim iskušenjima. Ako nešto treba smanjiti, onda bi to morala biti vrednost dinara u odnosu na evro. Ne postoji nijedna mera poreske politike koja može neutralisati negativne posledice liberalizacije kapitalnih tokova i precenjenog dinara. Srbija će početi da rešava svoje ogromne ekonomske probleme tek kada bude imala valjanu dijagnozu, a ona mora krenuti od monetarne politike. Nema razloga da vlada prebrzo izlazi sa parcijalnim merama i postaje njihov talac, a da se pri tome u definisanju ključnih pravaca ekonomske politike nije otišlo dalje od uopštenih nagoveštaja.

Finansijski konsultant

Komentari30
c58e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vera Nastasovic
Nigde nisam procitala ni jedan komentar na plan nove vlade Srbije da odobri povlastice stranim investitorima u vidu oslobadjanja od placanja na porez, placanja naknade za koriscenje zemljista. Kakve onda drzava interese ima da dovede te investitore kada se odrekne svih prava koja donose prihode? Da ne pominjem obecanje ministra Dinkica da ce tim firmama placati 2500 evra po novozaposlenom. To znaci na vise od pola godine drzava placa troskove umesto firme za zaposlene. Kakav nam je interes da sve to radimo? Bas bih volela da znam vase misljenje o tome.
Dusan
Gospodine Katicu, sve ekonomske politike koje ste naveli dolaze iz istog izvora, i demagoski su trikovi najboljeg studenta ekonomske politike Slobodana Milosevica. I knjigu je o tome napisao. Moto je "Samo deli, nije tvoje, a za sutra cemo da vidimo". Zaboravili ste da pomenete "besplatne akcije", ili mozda niste hteli da se zamlacujete nebulozama. Moj apsolutni favorit je podsticanje uvoza automobila SUS motora, u vreme izdisaja te tehnologije. Sto se tice arcenja para dijaspore, jedini nacin borbe protiv toga je ne dati. Ne ici na odmor tamo ovog leta. Ne kupovati stanove. Ne slati novac za ispomoc koja nije apsolutno neophodna. Odloziti sve, dok interesna grupa koja ekonomski razara Srbiju ne bude zamenjena, ili dok ne uteraju zemlju u duznicku krizu. Tada ce novac dijaspore biti stvarno potreban. Trosenjem i slanjem novca danas samo im se pomaze da raka koju kopaju Srbiji bude sto dublja.
Драган Николић
Цитирам Аутора:" Либерализација јесте светски тренд и она се не може избећи. Државе у развоју међутим могу контролисати њен темпо и прилагођавати га потребама своје економије, онако како то најуспешније међу њима и чине." У овим речима видим и срж нашег проблема. Хвала Аутору на изванредном тексту.
Dejan
Stvari oko naše ekonomije su savršeno jednostavne, nije problem u liberalizaciji(carinama,konkurenciji..), problem je u potrošnji i to državnoj. U našoj zemlji samo na državnim jaslama posredno i neposredno radi 300-500 hiljada ljudi, ako dodamo 1.5 miliona penzionera dobijamo epske razmere potrošnje. E sad od tih 500 hiljada svakom na kraju meseca 300-500 evra plata. Opredelite se gospodo ili kresanje plata ili smanjenje broja zaposlenih, šta koga briga dali je neko pod kreditom ili ne to je individualna odluka. Jedno fino rešenje je da evro bude 100-140 dinara. Drugačije ne može, da može nebi bili u problemu i pričali bismo o budućoj olimpijadi.
Slavomir Srpski
Potpuno delim misljenje Katica o ekonomskoj situaciji, i pozdravljam njegov kriticki odnos prema ekonomskom programu nove vlade. To je bitan princip demokratije da kritikuje nepovoljne konseguenze ekonomske politike BILO KOJE vlade pa i ove "proevropske". Salu na stranu, Katic je jasno rekao da stimulisanje potrosnje koja nema cilj razvoja sopstvene ekonomije je porazan, i za mnogo jace ekonomije (USA recimo) a ne ove jadne zaduzene Srbije. Dakle sasvim je na mestu da se visoko oporezuje uvoz onih produkata koji samo rasipaju ionako male fondove, ili naprotiv stvaraju buduca zaduzenja koje treba onda otplacivati, a da se skine sasvim porez na uvoz opreme koja sluzi ZA PROIZVODNJU ovde u Srbiji. Jedino na taj nacin, ogranicene mogucnosti ulaganja bice orijentisane za razvoj proizvodnje i ekonomije u Srbiji, sto bi trebalo da bude osnovni princip "nacionalne ekonomske platforme". Ali kao sto znate, nacionalna vlada nije uspela da se ostvari u Srbiji, i to zaslugom bas Ambasadora iz zapadnih zemalja. Onda razumete koji je interes zapada da vlada u Srbiji, i za ekonomsko (ne)stanje ovde kod nas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja