utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 19.07.2008. u 22:00 D. Stevanović
Sedam čuda Srbije

Ne zna Golija šta je delija

Ova planina je jedna od najlepših i šumama najbogatijih u Srbiji. Prostire se u obliku latiničnog slova S u dužini od 32 kilometra i zahvata tri puta veće prostranstvo od Kopaonika
Питоми крајолици (Снимио Милан Јанковић)

Na prvi pogled pitoma i blaga, sa prelepim predelima, blagim zaravnima i proplancima, Golija začas postane oštra i surova. Tek što smo počeli da uživamo u njenim ogromnim, šumovitim prostranstvima, zakovitlala se oluja sa pljuskom i gromovima koji su parali nebo. Sa jednog udaljenog brda nedugo zatim stigla je vest da je munja pokosila celo stado ovaca. Ogromna prostranstva, oštra klima i guste šume razlog je da ovdašnji brđani često kažu: „Ne zna Golija šta je delija”.

Ova planina je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine  – golema. Jedna od najlepših i šumama najbogatijih u Srbiji, nalazi se 40 kilometara jugozapadno od Ivanjice i 32 kilometra severno od Novog Pazara, tri puta je veća od Kopaonika jer zahvata prostranstvo od 75 hiljada hektara.

Pod zaštitom države

(/slika2)Bez terenskog vozila ili konja planinu je teško proći, pa se čak i planinari retko sreću. Jedan od onih koji ovde najviše biva jeste Golub Pendić, vlasnik Turističkog centra „Odvraćenica” koji se nalazi na južnoj strani planine.

On nas podseća da je vlada Srbije jula 2001. godine donela uredbu kojom se područje planine Golija stavlja pod zaštitu kao Park prirode Golija i svrstava u prvu kategoriju zaštite kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Precizno su definisane granice parka, koji obuhvata područja opština Ivanjica, Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Sjenica, a unutar njih područja s prvim, drugim i trećim stepenom zaštite.

Trenutno se gradi i uređuje vizitorski centar „Odvraćenica”, koji će primati posetioce iz drugih parkova prirode iz zemlje i inostranstva. Oni će se ovde sastajati, razmenjivati iskustva, savetovati i odmarati. Centar će se nalaziti na površini od tridesetak hektara. Prema rečima Goluba Pendića, planirano je da se grade drvene etnokuće, bungalovi za odmor, stadion za veliki fudbal, dva teniska terena, parking za autobuse, a urediće se staze za šetnju i izlete u prirodu.

– Već smo uredili osam staza za skijanje sa pet žičara, tako da „Odvraćenica” postaje i skijaški centar. Daleko smo još od standarda Kopaonika, pre svega što se tiče smeštaja, ali poseta je jako dobra u zimskim mesecima. Nadamo se da će i država u narednom periodu pomoći u izgradnji neophodne infrastrukture. Nismo imali put koji bi ovaj centar u izgradnji povezao sa Novim Pazarom, ali prethodnih godina postavljen je asfalt, što svakako značajno doprinosi daljem razvoju ovog kraja – kaže Pendić.

Pored „Odvraćenice”, turističke destinacije su i u Belim Vodama i Golijskoj Reci, na ivanjičkoj teritoriji, i u mestu Česta Vrela u raškoj opštini. Dosta se očekuje i od izgradnje puta Subotica – Boljare, koji treba da prođe i preko Golije, ali poznavaoci prilika upozoravaju da se u poslednje vreme neplanski gradi i da niču vikendice pored samih izvora reke i korita Studenice.

Naselja u unutrašnjosti

(/slika3)Ipak, Golija je i dalje područje sa puno izvora čiste vode, manjih potoka od kojih nastaju reke bogate pastrmkom, lipljenom, krkušom, jošankom… Na ovoj planini se, pored izvorišta Studenice, nalazi i izvorište reke Moravice, a na njoj su i mnogi spomenici i manastiri iz 12. i 13. veka. U selu Gradac nalazi se Gradački krst, crkva u selu Osatija, koja je udaljena od Ivanjice 46 kilometara, podignuta u vreme Nemanjića i posvećena svetim Kozmi i Damjanu. Jedan od znamenitih spomenika kulture u podnožju Golije je Rimski most, koji je od Ivanjice udaljen 17 kilometara, a veruje se da je iz doba Nemanjića, iako u nazivu ima odrednicu rimski.

Golija je poznata i po lekovitom bilju, ima ga više od sto vrsta pa u proleće mnogi travari opsedaju planinu. I pored neplanske seče, prebogata je šumom, u nekim delovima može se naići i na stabla visoka i do 40 metara. Ovde je stanište oko hiljadu vrsta biljaka, centar reliktnih vrsta i carstvo planinskog javora. Golija je prebogata divljači i njome danas često krstare lovci na lisice, divlje svinje, medvede, jazavce, jelene i zečeve. Jedna od osobenosti planine jesu vukovi kojih u drugim područjima nema u tolikom broju, na obroncima između Novog Pazara i Ivanjice. Zbog prisustva 95 vrsta ptica, Golija je i jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških centara.  

Još jedna osobenost vezana je za Goliju – nijedna planina nije toliko naseljena. U njenoj unutrašnjosti puno je sela, samo ih treba bolje povezati putnom mrežom i omogućiti stanovništvu da živi i radi, čuvajući svoje tradicionalno gostoljublje, srdačnost i otvorenost.

-----------------------------------------------------------

Legenda o Janku i Rajku

Najviša tačka planine je zaravnjen, neuočljiv Jankov kamen, visok 1833 metra. Prema narodnom verovanju, dva pobratima Rajko i Janko su se kladili ko će pre da iznese oveći kamen na vrh Golije. Rajko je brzo nosio svoj, blizu vrha se spotakao i ispustio kamen, koji je pao u potok. Janko je polako nosio svoj, ali je sigurno stigao do vrha. Otuda se vrh Golije zove Jankov kamen, a potok u koji se otkotrljao Rajkov kamenstanovnici zovu Rajkov potok.

Komentari2
bda13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Росић
Поштовани, с обзиром да је у тексту само неколико пута и то ,ако тако могу рећи,само узгред поменуто, да ипак један велики и значајан део ове планине припада општини Рашка. Чињеница је,такође,да је на плану развоја туризма на овој планини, до сада најмање учињено од стране општине Рашка,али да је манастир Градац само узгредно поменут,а црква у Осетији „из доба Немањића“ добија хвалоспеве,напросто,не дозвољавам.Наиме,до скора се није знало,скоро ништа о овом манастиру,али уназад неколико година добија све више на популарности.Манастир је задужбина Краљице Јелене Анжујске,фанцуске принцезе,жене Краља Уроша,којој је то и гробна црква.Време завршетка иѕградње је крај XIII(1288) век.Иако је зуб времена према овом објекту био немилосрдан(нека ми опросте поштоваоци цркве у Остатији)његов културни,историјски па на крају, и уметнички значај по мом скромном мишљењу превазилази, оквире „Остатијске“ цркве. О Ђурђевим ступовима,Сопоћанима и Студеници и да не говоримо,а они се такође налазе на обронцима Голије.Не желим да се диже било каква прашина око ових питања,али да све треба да има своје
Nikola Laketa
Meni od Golije u Srbiji nema planine milije.Ni sam ne znam zasto je to tako? Mozda je to zbog toga sto sam kao vojniok bivse JNA prije 32 godine boravio na Goliji pun mjesec dana na poslednjoj saveznoj vjezbi "Golija 76".Za taj mjesec dana zivota na Goliji upoznao sve cari ove zagonetne planine i planinskog zivota. Za taj ljetni mjesec dana na Goliji su se promijenila svacetiri godisnja doba.U avgustu je cak padao i snijeg. Silazak pjeske sa Golije sa Jankova kamena sa nadmorske visine 1833 metra na Dugu Poljanu i Novi Pazaje je zaista jedinstven i neponovljiv dozivljaj. Gradnja puteva na Goliji svakako bi olaksala zivot tamosnjem stanovnistvu ali bi mu donijela mnoge brige i probleme u vudu sumokradica i lovokradica sto bi stvorilo dodatno probleme planini Goliji i njenoj ljepoti kao i njenom stanovnistvu.Slazem se treba planinu Goliju zastiti kao park prirode za buduce generacije koje dolaze u Srbiji da se dive i uzivaju u netaknutoj ljepoti koju je priroda stvorila a koju jos nije pokvarila ljudaska pohlepa i gramzivost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja