četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.07.2008. u 22:00 Nebojša Katić

DINAR ILI EVRO, PITANjE JE SAD

U domaćem debatnom teatru ovoga leta na sceni je „Hamlet” – dinar ili evro, pitanje je sad! Ne, nije. Muke domaće ekonomske politike nisu izazvane time što Srbija ima svoju valutu, već je loša ekonomska politika dovela do otvaranja „dinarskog” pitanja, bojim se sa pogrešne strane.

Nacionalna valuta nije prepreka ekonomskom prosperitetu, niti je sama po sebi izvor finansijske nestabilnosti. Najuspešnije zemlje u razvoju zadržale su domaću valutu vešto koristeći svoj monetarni suverenitet u okvirima koje globalizacija dopušta.

Prelazak na evro nije jednostavna odluka ni za države koje su članice Evropske unije. Od starih članica – Velika Britanija, Švedska i Danska nisu odustale od nacionalne valute. I među novim članicama ima onih koje ne žure u prividnu zavetrinu i sigurnost evra, verovatno s dobrim razlogom.

Uvođenje evra daje državama EU brojne i nesporne prednosti, ali istovremeno oduzima fleksibilnost njihovoj ekonomskoj politici. Ovaj ozbiljan hendikep najbolje se vidi uvremenima velikih finansijskih poremećaja, poput današnjih. Fleksibilnost monetarne politike proizlazi iz mogućnosti da država samostalno upravlja visinom domaćih kamatnih stopa i politikom deviznog kursa. Upravo u tome leži osnovna prednost zadržavanja sopstvene valute koja i generiše dileme nekih članica EU. Ako je platni bilans u deficitu, depresiranje valute će poskupeti uvoz, pojeftiniti izvoz i tako pomoći uravnoteženju platnog bilansa. Kada je domaća privreda u recesiji i kada zaposlenost pada, centralna banka može smanjivati kamatne stope, pa preko jeftinijih kredita stimulisati privredu da investira, građane da troše i time podsticati tražnju i privredni rast.

Prelazak na evro je odricanje od autonomne monetarne politike. Loša ekonomska pozicija Velike Britanije je danas znatno olakšana velikim padom funte. S druge strane, Španija i Irska, dve države unutar EU koje su u ovom trenutku najugroženije svetskom finansijskom krizom, nemaju taj mehanizmom. One su taoci evra i njegovog jačanja. Politika evra je odraz ekonomskih karakteristika, stanja, pa i preferencija najvećih ekonomija evro-zone. Iako je bezbolno uvođenje evra trijumf evropskog monetarnog znanja, vizije i zrelosti, svi njegovi efekti još uvek se ne mogu jasnosagledati. Kada, i ako se pojave znatne razlike u ekonomskim trendovima među zemljama evro-zone, jedinstvena monetarna politika će se uvek voditi na nečiju štetu.

Za Srbiju bi odluka da se dinar zameni evrom bila dodatno komplikovana. Ako bi Srbija već sutra odlučila da usvoji evro i konverziju izvrši na nivou kursa dinara kakav je danas, katastrofalni efekti precenjenog dinara bi se konzervirali i nastavili bi da uništavaju domaću ekonomiju i njenu budućnost. Sigurno je da bi dinar morao da devalvira pre prelaska na evro, uz sve posledice koje s tim idu. Od traume devalvacije ne može se uteći usvajanjem evra.

Drugi problem je još teži i dalekosežniji – NBS ne može štampati evre. Prelaskom na evro, NBS bi izgubila mogućnost da obezbeđuje likvidnost, a time i sigurnost finansijskog sistema. Tu funkciju nema ko da preuzme. Problem prelaska na evro nije u tome što bi se EU zbog toga previše sekirala, ili se tome mnogo protivila. Problem je, što bi Srbija bila van sistema monetarne zaštite Evropske centralne banke (ECB). Bez garanta kakav je ECB, prelazak na evro bi bio opasan, veoma opasan potez.

Iz perspektive Srbije, prednosti domaće valute se nažalost, ne vide. Pogrešnom monetarnom politikom sve njene prednosti su izgubljene, a svi potencijalni rizici multiplikovani. Otvarajući se potpuno prema svim vrstama inostranog kapitala, koristeći dinar kao monetarno sidro i ključni antiinflatorni instrument, NBS je izgubila efektivnu kontrolu nad monetarnim sistemom. Sada je to već teško sakriti – inflacija i dalje raste, uprkos visokim kamatnim stopama i pogubnom jačanju dinara. Stoga, između slepog nastavljanja dosadašnje monetarne politike, ili prelaska na evro, ovo drugo je verovatno bolja alternativa. U tom, ali samo u tom kontekstu, predlog da se pređe na evro ima smisla.

Šire gledano, evro-debata prevazilazi monetarnu dilemu i odraz je logike koja se više ne sme ignorisati. Logika koja je iza predloga da se uvede evro može se interpretirati na sledeći način – Srbija je nesposobna da upravlja svojom monetarnom politikom, pa će je prelaskom na evro prepustiti nekom drugom i ozbiljnijem. Na istim premisama počiva i predlog da se potpiše novi sporazum sa MMF-om. Kako vlada nije u stanju da sama vodi odgovornu ekonomsku politiku, neka to (indirektno) umesto nje, radi MMF. Konačno, kako partijski poletarci još nisu savladali umeće efikasnog upravljanja državnim monopolima, iako to neobično vole, prodajmo ih strancima. Prihvatanje ovakve logike je moguće samo u društvu koje je izgubilo svoj put.

Ovde nije teško prizvati gorku ironiju i dovesti je do apsurda. Ako Srbija nije u stanju da upravlja sopstvenom ekonomskom sudbinom, možda je najbolje da se država, vlada i NBS privatizuju i predaju na upravljanje strancima. Ko zna, možda neko veštiji i kompetentniji ne bi ni morao baš sve da rasproda, ne bi mu trebao evro, pa ni novi sporazum sa MMF-om.

Finansijski konsultant

Komentari18
5d18a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

N Nikolić
Uvek je za sve kriv neoliberalizam. Imamo novu mantru protiv koje možemo da se borimo. U politici nam je protivnik "novi svetski poredak" a u ekonomiji "neoliberalizam". U međuvremenu neoliberalizam je bacio na kolena sovjetsku imperiju, promenio svet, ustanovio nova pravila igre, pa već i zaboravio većinu toga. Svet je otišao dalje i više se i ne osvrće na ovu prošlost, a mi tražimo način kako da se suprotstavimo tom zlu. A da, zaboravio sam, i u svetu postoje ozbiljne kritike neoliberalizma. Slažem se, u svetu postoje i ozbiljne kritike ishrane bogate ugljenim hidratima. Ali, da li je to lepo pričati gladnima u Africi? G. Katić u tekstu posvećen vašingtonskom sporazumu kaže kako su neki novi majstori smislili bolji recept od neoliberalizma, citiram: "Svi uspešni modeli baziraju se na integrisanosti sa svetskom ekonomijom, imaju veliku pokretljivost radne snage, visoku stopu štednje i investicija i sposobne vlade koje su posvećene ekonomskom rastu." I to je recept?! Pa takvoj vladi bih i ja dao ponešto od ovlašćenja, a dok ne bude tako - na neoliberalnu dijetu prijatelju moj, bez ikakvih ovlašćenja da upravljaju parama poreskih obveznika.
Boyana Stone Levy
Gospodine Katicu,mozda bi i bio dobar predlog da kada vec ne znamo sami da prepustimo strancima,tj IMF. Postoji jedan mali problem,nizi sluzbenici ce opet biti nasi,tako da uz male plate bice mito. U Sierra Leone,dje sam zivela kao djete a i dalje odrzavam veze,tako su se usavrsili da kradu,nizi sluzbenici,a Povetry Reduction Strategy paper,koji treba da ispune i dobiju novac za smanjivanje siromastva cak se i ne trude da prouce sta znaci! Pocinje mi se ciniti da idemo putem Sierra leone svaki dan,dje najvece bogastvo diamonds iskoriscava drugi. da li je normalno da je tolika beda u Srbiji?
Драган Николић
У јучерашњем броју Политика је објавила два изврсна чланка. Први г-дина Катића и други аутора Р.Поповића "Ни села, ни сељака", иницирају два кључна проблема данашње Србије, економију и демографски проблем. Надам се да ће новој влади уз не мање значајне социјалне проблеме, здравство и школство ово бити приоритет у раду.
Slavomir Srpski
Bravo, apsolutno se slazem sa ovim tekstom, a i njegovoj sarkasticnoj hipotezi, citiram "Коначно, како партијски полетарци још нису савладали умеће ефикасног управљања државним монополима, иако то необично воле, продајмо их странцима. Прихватање овакве логике је могуће само у друштву које је изгубило свој пут." I to je tacno. Umesto da se dinar devalvira na 150-160, sto bi nam dalo mogucnost za PROIZVODNJU i povecavanje zaposlenosti, jer bi nasi proizvodi bili lakse plasirani u svetu, mi ovde cinimo ono sto je korisno bas za strance: da KONZUMIRAMO stranu robu umesto da proizvodimo sopstvenu. Sve do krajnjeg zaumiranja nase industrije, koja onda na privatizaciji gubi svoju vrednost i pohlepno i budzasto biva kupljena bas od te iste strane industrije. Ali dobro primecuje Katic, mi bismo ostavili ne samo dinar, industriju, strancima, nego veliki deo bi cak i drzavu ili njene delove da otudjuje. To je znak u kolikoj moralnoj i psiholoskoj depresiji zivi ovaj narod. A zapad naravno ima sopstvene interese globalizacije i jeftinog bogacenje kupujuci budzasto resurse u Srbiji. U tome imaju podrsku i jednog vrlo malog dela domacih tajkuna. Udruzeni su u isto kolo. A narod kako neko rece ponasa se kao ovce na sisanju.
Пера Ложач
Још један суров коментар, г. Катићу. Бритко, саркастично, тешко... Неопходна траума депрецијације динара биће и остаће само траума без ефекта уколико се не пређе на јачање регулације капиталних токова и радикално смањење текуће јавне потрошње. Пређемо ли на евро, "приватизујемо" ли државу, награбусили смо. Како само неко може да пође од премисе да ће "неко" управљати основним полугама економије ове државе нама свима на корист? Ко то уопште може да тврди да је оно што је за "некога" добро - добро и за друштво? Које су то догматске неолибералне глупости - немам речи. "Прихватање овакве логике је могуће само у друштву које је изгубило свој пут." Свака част! Е, има да нађемо пут, а не да се предамо на милост и немилост првој пиратској фрегати која наиђе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja