četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.07.2008. u 22:00 Milan Škulić

Jataci i „hajduci”

Неко је увек иза (Фото АФП)

Kad Turcizaprete starcu Vujadinu, nakon što su ga već osakatili, da će mu, ako ne oda svoje jatake „vaditi oči čarne”, on im odgovara: „Ne ludujte Turci Lijevnjani! Kad ne kazah za te hitre noge kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, ja ne kazah za lažljive oči koje su me na zlo navodile gledajući s najviše planine, gledajući dolje na drumove kud prolaze Turci i trgovci”.

Drugasu neka vremena. Nema više hajduka, Turci su sada neki drugi i drugačiji, poturice takođe, ali se „jataci” povremeno spominju. Govori li nešto o „jatacima” i naš Krivični zakonik ? U članu 333 tog zakonika postoji krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, koje čini onaj ko krije učinioca krivičnog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojim je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje koje idu za tim da se ne izvrši izrečena krivična sankcija. Iz humanih razloga načelno se od kažnjavanja izuzima lice kome je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni ili vanbračni drug nekog od tih lica.

Svojim bekstvom ili skrivanjem sam okrivljenine čini novo krivično delo, već to samo može biti razlog za određivanje pritvora. Suviše je jaka čovekova težnja da ostane slobodan, pa to poštuje i zakonodavac. Kod nas se, inače, često govori o „bekstvu od pravde”, što je u stvari, pogrešno shvatanje engleskog izraza „justice”, koji zaista znači „pravda”, ali u drugomkontekstu on označava „pravosuđe”, tako da okrivljeni koji se skriva ili je u bekstvu, u stvari „ne beži od pravde”, već izbegava krivični postupak.

Zakonodavac koristi izraz „učinilac krivičnog dela”, tako da se „jatakovanje” mora odnositi na lice koje je „učinilo” krivično delo. Da li to važi i za čoveka koji je tek optužen za određeno krivično delo?Za svakoga, bez obzira na njegovo ime i prezime, nacionalnost, funkciju koju je vršio ili bilo koju drugu ličnu karakteristiku, važi pretpostavka nevinosti, koja predstavlja civilizacijsko dostignuće i danas je važan segment, kako ustava pravnih država, tako i najvažnijih međunarodnopravnih akata. Prema članu 34 stav 3 Ustava Srbije, svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom suda. Pretpostavka nevinosti sadržana je i u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pretpostavka nevinosti važi bez obzira na težinu krivičnih dela za koje je neko optužen i njeno dejstvo nikada ne prestaje, osim kada konkretno lice bude pravnosnažno osuđeno. Obrnuto, ako je neko umro tokom krivičnog postupka ili je krivično delo zastarelo ili iz bilo kog razloga krivični postupak nije okončan, on zauvek ostaje nevin. Tako je sa stanovišta prava i pravnog sistema. Istorija može rezonovati drugačije, ali to je već jednaduga i druga priča…

Nisu isto „učinilac krivičnog dela” i okrivljeni, jer učinilac može biti samo lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilo krivično delo, dok je okrivljeni, odnosno optuženi, ono lice za koje tek postoji osnovana sumnja da je krivično delo učinilo, zbog čega se protiv njega tek vodi krivični postupak, čiji je ishod načelno neizvestan, a do čijeg pravnosnažnog okončanja na njega deluje pretpostavka nevinosti. Pomagač može, na primer, tvrditi ne samo da veruje u pretpostavku nevinosti, već i da je on lično potpuno ubeđen da onaj kome pomaže nikakvo krivično delo nije učinio, tako da ni sa stanovišta svesti pomagača on u takvom slučaju ne pomaže učiniocu krivičnog dela.

Zašto se u članu 333 Krivičnog zakona govori o pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a ne, na primer, o skrivanju okrivljenog, pomaganju njegovog bekstva i slično, nije sasvim izvesno. Moguće je da se ovde jednostavno poistovećuje termin „učinilac krivičnog dela”, koji je materijalno-pravne prirode i izraz „okrivljeni” koji potiče iz krivičnog procesnog prava, ali to nisu i ne mogu biti sinonimi. Stoga, lice koje pomaže okrivljenom u skrivanju ne može apriorno biti tretirano kao učinilac krivičnog dela pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, sve dok onaj okrivljeni kome je to lice pomagalo ne bude zaista pravnosnažno osuđen. Protiv pomagača bi se, doduše, eventualno mogao pokrenuti krivični postupak, ali bi njegov konačni ishod morao biti u vezi sa konačnim ishodom krivičnog postupka protiv onoga kome je pomagao. Naravno, u praksi se ovo pitanje može i drugačije tumačiti, ali tada je potrebno biti veoma oprezan, jer je jedan od segmenata načela zakonitosti u krivičnom pravu, pored zabrane retroaktivnog važenja krivičnopravnih normi, neophodnosti da one budu pisane, te zabrane analogije i pravilo po kome tumačenje krivičnog zakona mora biti veoma usko.

Komеntari5
8eecb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja