nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Misterije snova i zbilje ratova iza nas

Autor: Vesna Roganovićpetak, 01.08.2008. u 22:00
Караџић, Тесла и Милошевић као ликови стрипова

Aleksandar Zograf jedno je od najpoznatijih imena srpskog stripa u svetu. Njegovi albumi su u protekloj deceniji i po mnogim poklonicima grafičkih novela bile duhovit uvid u svakodnevno naličje balkanske stvarnosti. Došlo je do svojevrsnog pretakanja umetnosti u strip-žurnalizam, i obratno. 

Vaš poslednji album „Regards from Serbia” sabira vaše radove iz devedesetih i o njima – rat, sankcije, bombardovanje? Stvarane bez distance, nisu li sve te tablebile vrsta terapije, preventiva posttraumatskog sindroma? 

Da, američka izdavačka kuća Top Shelf je objavila kolekciju stripova priredivši izbor mojih radova od početka devedesetih do danas – nakon toga je i atinski izdavač Kapsimi objavio veoma sličnu knjigu na grčkom jeziku. U pitanju je neka vrsta dnevnika u stripu, u kojem sam beležio našu fantazmagoričnu stvarnost – uglavnom storije nastale pre nego što sam 2003. godine počeo da za list „Vreme” kreiram po dve stranice stripa svake nedelje. Glavni junak u „Regards from Serbia” je pretežno sam narator, to jest moja malenkost. Kroz ove stripove sam pokušao da zabeležim nesvakidašnju svakidašnjicu koja se eto baš nama desila. S obzirom na to da je junak uvek nekako patetičan ako ga prikažete bez nekog zrnca humora, pokušao sam usput i da se samome sebi podsmehnem, pa to svakako ima neko terapeutsko dejstvo. Danas kada se vratim unatrag i pogledam kroz šta smo sve prošli (a bog te pita šta nas još očekuje), čini se da smo živeli realnost iščašeniju od svakog scenarija kojeg bih mogao da u svojoj mašti konstruišem. Međutim, treba reći da sam ja tu začudnu realnost još jednom propustio kroz filter zamišljanja, snova, zato što nisam želeo ni znao da budem samo hladni posmatrač. Na kraju je to jedna univerzalna priča, koja je eto mogla da bude razumljiva i ljudima koji žive daleko od ovog geografskog budžaka – priča malog čoveka koji se rođenjem zatekao usred neke istorijske ludnice.

Ratni strip ima dugu tradiciju (Špigelman i mnogi drugi), a Vi je sledite naglašavanjem apsurdnog lica rata. Ima li ironije u tome što su nas baš montipajtonovci najbolje razmeli?

Već dugo smatram da Monti Pajton spada među najsjajnije iskre koje su zasijale usred prozaičnog sveta masovne komunikacije. Oni su na jednoj državnoj televiziji (Bi-Bi-Si) kreirali smeli, zadivljujući, ludački teatar apsurda, iza kojeg se krije gorka satira sumanutosti sveta u kojem živimo. Imao sam tu sreću da, zahvaljujući zajedničkom prijatelju Čarlsu Alversonu, stupim u kontakt sa sjajnim likom kao što je Teri Džouns, možda jednim od ključnih članova montipajtonovskog tima, čiji je tekst objavljen kao predgovor moje knjige tekstova Bulletins from Serbia, objavljene 1999. godine u Britaniji. Mislim da je knjizi zaista trebao neki uvodničar sa tako iščašenim smislom za humorom – činilo mi se da bi neko „ozbiljan” i „strog” učinio da sve to deluje nekako dosadno. Mislim da većina mojih inostranih čitalaca naslućuje da je, kada se sretnete sa apsurdom, bolje da se smejete nego da plačete, iako je puno toga žalosnog što se nakupilo u našim životima ovde u Srbiji. Generalno, moj rad je veoma često dovođen u vezu sa tradicijom „strip-žurnalizma”, dakle stripa koji obrađuje stvarnost na način na koji to može da čini i jedan novinski tekst ili komentar, iako je isto tako često uočavano da se moj pristup prilično razlikuje od „objektivističkog” beleženja autora kao što je Džo Sako.

(/slika2)Devedesete su i period nastanka nezavisne „antiherojske” strip-produkcije, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Istovremeno, „superherojski” likovi preselili su se na ratna bojišta, sejući pošast? Kako tumačite ovu zamenu uloga umetnosti i stvarnosti?

Reklo bi se da je u prošlosti bilo potrebe da se realnost „ukrašava” i prikaže herojskom u umetnosti i u popularnoj kulturi. Američki superherojski strip se razbuktao upravo neposredno i tokom Drugog svetskog rata, kada su svi ti junaci prikazivani kako se bore sa neprijateljima američke vlade. Današnjem čitaocu bi to delovalo smešno, pa su autori popularnih stripova promenili svoj stil. S druge strane, mnogi od aktera u realnim situacijama su postali nešto kao romantične predstave iz bajatih stripova. Tako je stvarnost prepisala iz stripa tu težnju da se opora realnost konflikta i nasilja učini nekako herojskom, estetizovanom. Ja pripadam onoj drugoj školi, međutim, koja u svemu tome vidi nešto krajnje oporo i prozaično.

Mnogi autori sa Zapada su rat u bivšoj Jugoslaviji iskoristili da u njima ovekoveče Miloševića, Karadžića, Mladića… Koliko uspešno?

Pa, postoji jedan broj inostranih autora koji su koristili ovdašnje političke figure u svojim stripovima, ali ne sećam se da sam tu video baš neke velike domete. Možda su među najzanimljivijima bili radovi koje je kreirao strip crtač i ilustrator lista Gardijan Stiv Bel, koga sam pre neku godinu upoznao u Londonu. Stiv Bel u svojim stripovima komentariše političku scenu, pre svega britansku, predstavljajući tamošnje političare (uglavnom) kao košmarne kreature. On je tokom intervencije NATO-a kreirao strip storije u kojima je Milošević bio prikazan kao histerični jež (valjda zbog frizure?) koji uništava Albance predstavljene kao crve, dok se po njima svima „olakšavaju” velike crne ptičurine NATO-a!

Koliko je Srbija danas zavisna, ili, možda, pre, umorna od „superheroja“ svoje istorije? Vidimo ovih dana da su neki od njih pribegli starom triku strip-junaka – mimikriji...

Ova sredina je sklona političkim i estradnim fantazmima. U tome nismo jedinstveni, ali svakako umemo da preterujemo. Ipak mislim da nije neobično da je naša javnost zakovala svoju pažnju na Karadžićevo skrivanje, koje je nalikovalo na neki loše smišljen scenario za petparački strip, ali je ipak funkcionisalo! U idealnom svetu bi valjda od početka svima trebalo da bude jasno da kada se jedan sitan prevarant umeša u krupnu politiku, to dovodi do katastrofalnih rezultata. Međutim, priznajem da sam i sam bio zaintrigiran karikaturalnošću čitave situacije, verujem da se nad tim treba zamisliti…

Posle sedam godina neuspele potrage za glavnim vinovnikom 11. septembra, čini se da bi Betmen, uz pomoć Frenka Milera, mogao prvi da se domogne Bin Ladena?

Mislim da je verovatnije da će realnost ponovo nadmašiti strip. S obzirom na to da se savremeni svet oslanja na uticaj masovnih medija, postoji stalna potreba da se pronalaze nove i intrigantnije priče, i na kraju nikom više nije jasno šta su činjenice a šta fabrikacije.

Da je strip moćno sredstvo propagande svedoči činjenica da je cela istorija 20. veka evocirana u „kaiševima“, pa i naša, balkanska. Obrenovići, Karađorđevići, Broz (kojim se bavio čak i Hugo Prat), Draža, da i ne govorimo o Tesli, ili manga-Piksiju? Kako su se oni uklapali u obrasce strip-žanra?

Srbi su se u svetu stripa pojavljivali sporadično, ponekad posluživši kao uzor za stvaranje nekih negativnih stereotipova, kao što je bilo slučaj sa nemačkim karikaturama i protostripovima nakon zverskog ubistva Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Srbi su ponekad bili inspiracija za romantične predstave, kao što je Tesla, uzor za lik samoniklog genija koji dolazi iz neke zabiti i uspeva da zaseni čitav svetski institucionalni poredak. Tesla je među ličnostima koje su najviše uticale na popularnu i alternativnu kulturu tokom proteklih stotinu godina. U tome možda i nema neke naše zasluge, ali kao temperamentni južnjaci, mi volimo glamur javnog pojavljivanja i uživamo ako poslužimo kao inspiracija za kreaciju stripa.

Zahvaljujući Vašim „psihonautičkim“ albumima jedna panamerička indijanska organizacija dodelila vam je titulu „Dream Watcher“? Koliko Vam snovi pomažu da artikulišete traume, ludilo, anarhičnost podneblja, ali i vremena oko nas?

San je jedna od netaknutih misterija, čak i u svetu u kojem preovlađuju tehnologija, trgovina i utilitarnost. U snu jednostavno uronite u misteriju koja ne može i ne bi ni trebalo da bude potpuno objašnjena. Dopada mi se da razmišljam kako nikada nećemo razumeti vlastite snove, a da u isto vreme jasno naslućujemo njihovu moćnu prirodu. Nije li to idealna tema za strip?


Komentari0
b455d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja