četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.08.2008. u 22:00 Milan Škulić

Dr Karadžić i mister Dabić u Hagu

Šta se može očekivati na suđenju dr Radovanu Karadžiću i kakva bi odbrana bila najprikladnija ? Karadžić insistira da se sam brani, a Haško tužilaštvo već najavljuje da će zahtevati da on ima branioca. Tužilaštvo smatra da složenost predmeta nalaže profesionalnu odbranu. Da li je baš tako? Statut tribunala garantuje pravo izbora optuženom, koji slobodno optira da li će se lično braniti ili će uzeti branioca. Tribunal je pokušao da kreativnije tumači ovo pravilo, ali to nije korektna interpretacija. Argument da većina krivičnih postupaka (kao što je to slučaj širom Evrope) predviđa obaveznog branioca u nekim slučajevima, ovde nema značaja, jer sam statut ne sadrži takvo pravilo. Radovan Karadžić nije pravnik, što može biti dodatni argument zahtevatužilaštva. To nije dovoljno jak razlog jer, s jedne strane, obavezna stručna odbrana nije propisana statutom, dok, s druge strane, Radovanu Karadžiću i onda kada se brani sam može pomagati tim eksperata, a on kao nesporno inteligentan i elokventan čovek bez većih problema može savladati tehniku unakrsnog ispitivanja svedoka, te naučiti neophodna procesna pravila, koja su uostalom i za većinu evropskih advokata svojevrsnošpansko selo, jer se radi o tipu postupka koji nije tipičan za kontinentalnu Evropu.

Iako se Karadžić tereti za teškezločine, odbrana može prilično zagorčati život tužilaštvu. Kada je reč o genocidu kao najtežoj tački optužnice, težište je na slučaju Srebrenica. Mada vrlo ozbiljni stručni argumenti govore u prilog tome da, iako su u Srebrenici učinjeni teški zločini, to ipak nije genocid, sigurno je da se tribunal neće mnogo baviti ovom pravnom kvalifikacijom, te će se osloniti na već presuđen predmet generala Krstića, te ovaj slučaj rutinskitretirati kao nesporan genocid. Odbrana ovo ipak može dovoditi u pitanje, te posebno insistirati na dokazivanju odgovornosti UN i holandskog bataljona, jer je Srebrenica bila zaštićena zona, a nikada nije demilitarizovana. Ko je uostalom ubio nekoliko hiljada Srba u Bratuncu i okolini ?Može se dovesti u pitanje i broj poginulihu Srebrenici. Ozbiljni dokazi izazivaju sumnju u oficijelnih „preko osam hiljada”, s obzirom na to da nije pronađeno ni približno toliko leševa, a ima indicija da su tom broju dodavani i poginuli iz prethodnih ratnih godina. Karadžić se može braniti i time da on lično nije povezan sa tim slučajem, te da se tu radilo o „ekscesu” vojnih struktura, ali takav pravac odbrane nije optimalan, jer sama visoka državna funkcija njega „komandno opterećuje”.

Odbrana bi trebalo da objasni mehanizamnastanka ratnog požara u BiH. Početkomsecesije u SFRJ svakom razumnom bilo je jasno daBiH ne može opstati kao nezavisna država ako na to ne pristaju svi njeni konstitutivni narodi, a Srbi su se tome protivili. BiH se ipakprotivustavno otcepljuje, a vodeći svetski činioci to odmah priznaju. Odbrana mora objasniti da su ta priznanja delovala kao varnica u buretu baruta. Kakvusu ulogu imali neki „mirotvorci”, poput onih koji su ubedili Izetbegovića da povuče svoj potpis sa Kutiljerovog plana. Potrebno je objasniti i da je SDS, kao vodeća nacionalna stranka Srba u BiH, nastala poslednja, onda kada su već uveliko formirane SDA i HDZ.

Treba izneti dokaze o formiranju tzv. Patriotske lige, „zelenih beretki” i drugih paravojnih formacija, te o pripremljenim planovima za „noć dugih noževa” i „rešenje srpskog pitanja” u BiH. Okidač za prve oružane sukobe bilo je ubistvo starogsvata na Baščaršiji, koje je izvršio jedan notorni kriminalac i kasniji „ratni heroj”. Neki u BiH ne mogu Srbima da oproste što su ovog puta, a nakon doživljenog pogroma u Drugom svetskom ratu, bili mnogo oprezniji, jedinstveniji i znatno brži.

Odbrana ima priliku i da iznese oficijelno utvrđen broj poginulih u građanskom ratu u BiH, jer se još uvek spominju fantomske brojke. Mora se objasniti da muslimani nisu jedine, niti ekskluzivne žrtve. To što su oni najviše stradali, posledica je i njihovog ratovanja na više frontova, kako sa Srbima, tako u jednom periodu i sa Hrvatima, pa čak i međusobno u Cazinskoj krajini.

Iako se Karadžić optužuje kao pojedinac, njegova istorijska uloga tokom građanskog rata u BiH i predsednička pozicija koju je imao, nesporno će delovati da mnogi taj proces dožive i kao svojevrsno suđenje Republici Srpskoj. To se ne sme dozvoliti. Odbrana mora insistirati na razbijanju nekih već stvorenih predubeđenja o „srpskoj kolektivnoj krivici”, te posebno mora pažljivo i uporno objašnjavati istorijski kontekst građanskog rata u BiH.

Važno je objasniti i slučaj blokade Sarajeva, tokom koje je nesporno došlo do velikih patnji civila, ali do koje je došlo, kako se procenjuje, iz čisto vojničkog rezona, u cilju sprečavanja da se velike muslimanske oružane grupacije povežu i deluju ofanzivno. Mora se objasniti da je blokirano Sarajevo bilo i svojevrsni logor za srpske civile. Nekoliko hiljada njih je likvidirano, a mnogima se ni grob ne zna. U gradu su harale paravojne formacije i organizovane kriminalne bande. Postojali su brojni privatni zatvori i javne kuće u kojima su Srpkinje nasilno držane. Naravno, odbrana sene može zasnivati samo na tvrdnji da su „i drugi činili zločine”, jer to nije opravdanje, ali ta činjenica ipak nije bez značaja. Iako je krivica u krivičnom pravu individualna, određene moralne i druge reperkusije osude nekadašnjih visokih državnih funkcionera neminovno pogađaju i čitav narod.

profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komеntari6
2c8aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja