utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 03.08.2008. u 22:00 Milan Škulić

Dr Karadžić i mister Dabić u Hagu

Šta se može očekivati na suđenju dr Radovanu Karadžiću i kakva bi odbrana bila najprikladnija ? Karadžić insistira da se sam brani, a Haško tužilaštvo već najavljuje da će zahtevati da on ima branioca. Tužilaštvo smatra da složenost predmeta nalaže profesionalnu odbranu. Da li je baš tako? Statut tribunala garantuje pravo izbora optuženom, koji slobodno optira da li će se lično braniti ili će uzeti branioca. Tribunal je pokušao da kreativnije tumači ovo pravilo, ali to nije korektna interpretacija. Argument da većina krivičnih postupaka (kao što je to slučaj širom Evrope) predviđa obaveznog branioca u nekim slučajevima, ovde nema značaja, jer sam statut ne sadrži takvo pravilo. Radovan Karadžić nije pravnik, što može biti dodatni argument zahtevatužilaštva. To nije dovoljno jak razlog jer, s jedne strane, obavezna stručna odbrana nije propisana statutom, dok, s druge strane, Radovanu Karadžiću i onda kada se brani sam može pomagati tim eksperata, a on kao nesporno inteligentan i elokventan čovek bez većih problema može savladati tehniku unakrsnog ispitivanja svedoka, te naučiti neophodna procesna pravila, koja su uostalom i za većinu evropskih advokata svojevrsnošpansko selo, jer se radi o tipu postupka koji nije tipičan za kontinentalnu Evropu.

Iako se Karadžić tereti za teškezločine, odbrana može prilično zagorčati život tužilaštvu. Kada je reč o genocidu kao najtežoj tački optužnice, težište je na slučaju Srebrenica. Mada vrlo ozbiljni stručni argumenti govore u prilog tome da, iako su u Srebrenici učinjeni teški zločini, to ipak nije genocid, sigurno je da se tribunal neće mnogo baviti ovom pravnom kvalifikacijom, te će se osloniti na već presuđen predmet generala Krstića, te ovaj slučaj rutinskitretirati kao nesporan genocid. Odbrana ovo ipak može dovoditi u pitanje, te posebno insistirati na dokazivanju odgovornosti UN i holandskog bataljona, jer je Srebrenica bila zaštićena zona, a nikada nije demilitarizovana. Ko je uostalom ubio nekoliko hiljada Srba u Bratuncu i okolini ?Može se dovesti u pitanje i broj poginulihu Srebrenici. Ozbiljni dokazi izazivaju sumnju u oficijelnih „preko osam hiljada”, s obzirom na to da nije pronađeno ni približno toliko leševa, a ima indicija da su tom broju dodavani i poginuli iz prethodnih ratnih godina. Karadžić se može braniti i time da on lično nije povezan sa tim slučajem, te da se tu radilo o „ekscesu” vojnih struktura, ali takav pravac odbrane nije optimalan, jer sama visoka državna funkcija njega „komandno opterećuje”.

Odbrana bi trebalo da objasni mehanizamnastanka ratnog požara u BiH. Početkomsecesije u SFRJ svakom razumnom bilo je jasno daBiH ne može opstati kao nezavisna država ako na to ne pristaju svi njeni konstitutivni narodi, a Srbi su se tome protivili. BiH se ipakprotivustavno otcepljuje, a vodeći svetski činioci to odmah priznaju. Odbrana mora objasniti da su ta priznanja delovala kao varnica u buretu baruta. Kakvusu ulogu imali neki „mirotvorci”, poput onih koji su ubedili Izetbegovića da povuče svoj potpis sa Kutiljerovog plana. Potrebno je objasniti i da je SDS, kao vodeća nacionalna stranka Srba u BiH, nastala poslednja, onda kada su već uveliko formirane SDA i HDZ.

Treba izneti dokaze o formiranju tzv. Patriotske lige, „zelenih beretki” i drugih paravojnih formacija, te o pripremljenim planovima za „noć dugih noževa” i „rešenje srpskog pitanja” u BiH. Okidač za prve oružane sukobe bilo je ubistvo starogsvata na Baščaršiji, koje je izvršio jedan notorni kriminalac i kasniji „ratni heroj”. Neki u BiH ne mogu Srbima da oproste što su ovog puta, a nakon doživljenog pogroma u Drugom svetskom ratu, bili mnogo oprezniji, jedinstveniji i znatno brži.

Odbrana ima priliku i da iznese oficijelno utvrđen broj poginulih u građanskom ratu u BiH, jer se još uvek spominju fantomske brojke. Mora se objasniti da muslimani nisu jedine, niti ekskluzivne žrtve. To što su oni najviše stradali, posledica je i njihovog ratovanja na više frontova, kako sa Srbima, tako u jednom periodu i sa Hrvatima, pa čak i međusobno u Cazinskoj krajini.

Iako se Karadžić optužuje kao pojedinac, njegova istorijska uloga tokom građanskog rata u BiH i predsednička pozicija koju je imao, nesporno će delovati da mnogi taj proces dožive i kao svojevrsno suđenje Republici Srpskoj. To se ne sme dozvoliti. Odbrana mora insistirati na razbijanju nekih već stvorenih predubeđenja o „srpskoj kolektivnoj krivici”, te posebno mora pažljivo i uporno objašnjavati istorijski kontekst građanskog rata u BiH.

Važno je objasniti i slučaj blokade Sarajeva, tokom koje je nesporno došlo do velikih patnji civila, ali do koje je došlo, kako se procenjuje, iz čisto vojničkog rezona, u cilju sprečavanja da se velike muslimanske oružane grupacije povežu i deluju ofanzivno. Mora se objasniti da je blokirano Sarajevo bilo i svojevrsni logor za srpske civile. Nekoliko hiljada njih je likvidirano, a mnogima se ni grob ne zna. U gradu su harale paravojne formacije i organizovane kriminalne bande. Postojali su brojni privatni zatvori i javne kuće u kojima su Srpkinje nasilno držane. Naravno, odbrana sene može zasnivati samo na tvrdnji da su „i drugi činili zločine”, jer to nije opravdanje, ali ta činjenica ipak nije bez značaja. Iako je krivica u krivičnom pravu individualna, određene moralne i druge reperkusije osude nekadašnjih visokih državnih funkcionera neminovno pogađaju i čitav narod.

profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komentari6
0b2fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vuk, onaj pravi (2.put)
Odličan tekst i još bolji zaključak. Osim što je nabrojana faktografija i dotaknuta suština, profesor je odlično osvetlio pravni deo slučaja i tiho nametnuo ideju o neophodnosti da srpska(e) država(e) pomogne(u) Karadžiću u odbrani. Da se posle ne vajkamo i ne kajemo. Mislim, kada bude kasno. Za sada toliko. Jer, biće ovo naša dugogodišnja tema. Pisaćemo se još! U svakom slučaju, čestitke autoru na kristalno jasnim stavovima, čak i za poslednje laike.
Slavko Rodic
Dodao bih samo da se mora eksploatisati cinjenica da su muslimanske i hrvatske strane takodjer izvrsile etnicko ciscenje, jer na njihovoj teritoriji ne zivi vise od 2 % etnicki "nepodobnog" stanovnistva. Za odbranu g. Karadzica je dobro sto se u Bosni konacno planira zvanicni popis stanovnistva (nije uradjen od 1991g.), koji je muslimanska strana uspjesno blokirala do sada. Popis ce apsolutno pokazati realnost na terenu, a to je da su muslimani ostvarili etnicki cistu teritoriju. Takodjer, odbrana mora navesti zvanican broj Srba - izbjeglica, na teritoriji Srbije ali i sirom svijeta
јОВАН гРОЗНИ
Не зна како ће се Радован караџић бранити али најгора одбрана би била да га Србија брани. Значи немојте га ви бранити а за остало се не брините. Нисте га требали ни хапсити уосталом.
Sarajlija iz Moskve
O Karadzicu je ovih dana mnogo toga napisano, ali rijetko kratko, jasno i sadrzajno, kao ovaj tekst. Zato sve cestitke g.Stulicu
miroslav
Bravo gospodine profesore! U jednom članku ste saželi sve ono o čemu su čestiti ljudi godinama razmišljali, nikako ne shvatajući kako te činjenice, koje su tako jasno na našoj strani, tako malo se potežu kao argumenti. Uzaludno je bilo nadanje Srbije da držanje po strani smanjuje mogućnost osude kolektiviteta. Zar nije selektivna pravda u Hagu odavno postala zvono za uzbunu. Jasno je kao dan da svaljivanje krivice isključivo na jednu stranu, pogotovo kada se ona formuliše po komandnoj odgovornosti, postaje pravi oslonac svima onima koji Srbiju iz 90-tih porede sa nacističkom Nemačkom iz 40-tih. Tako se borba za očuvanje sopstvene zemlje, izjednačuje sa agresivnim osvajačkim ratom koji je ceo svet zavio u crno. Ma kako to nekima zvučalo apsurdno, smatram da se Srbija samo potpunim angažovanjem u dokazivanju činjenica koje ste vi taksativno naveli, može izboriti sa onima koji joj žele nametnuti kolektivnu krivicu. U ime običnih ljudi ove zemlje, apelujem na vas i ostale uvažene pravnike da budete inicijatori najšireg fronta borbe za istinu i dostojanstvo ovog naroda. Iza te borbe Srbija mora u potpunosti da stoji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja