petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Gde je nestala čarolija poezije

Autor: Svetlana Šeatović-Dimitrijevićnedelja, 10.08.2008. u 22:00

„Vi neprestano raspravljate o sredstvima i o slobodi izraza, a šta je sa vašim osećanjima? Jesu li se ona toliko istanjila da ih još samo podrazumevate u svojim aluzijama, služite se njima kao književnim primerima, prepuštajući lekarima da ih istumače? Niste li posumnjali i u sopstvena osećanja otkako su vas napustili vaši bogovi?... vi u stvari ne živite, nego oponašate život, pa posle ne umete da razlikujete ono što živite od onoga što pišete; i stalno menjate, menjate...” 
(Borislav Radović, „Naknadna beleška o Vergiliju”)

Niko bolje ne piše eseje o poeziji od samih pesnika. Jednostavan, ali tačan stav koji se potvrđuje i u knjizi eseja Borislava Radovića „Još o pesnicima i o poeziji”. Esej kao forma kritičkog, ali i nadahnutog promišljanja u Radovićevoj knjizi nas podseća da bilo koji izraz književnog stvaralaštva traži talenat, erudiciju, nadahnuće.

Uzbuđenje sa kojim se čitaju Radovićevi eseji o klasičnim pesnicima, Vergiliju ili Homeru, meri se sa utiscima dobro napisanog proznog ili dramskog teksta. Nigde suvoparnog analiziranja ili razmetanja erudicijom kroz bezbroj fusnota. Samo jednostavan stil, ubedljiv, zavodljiv, intrigantan.

Tako se u maniru Hofmanovih pripovedaka čita esej „Naknadna beleška o Vergiliju”. Radović nas uverljivo uvodi u esej-priču u kojoj se u snu sreću esejista i sam pesnik Vergilije. Taj fiktivni susret klasičnog i savremenog pesnika-esejiste je susret tradicionalnog i modernog, suštinska dilema našeg doba u kome razaznajemo koliko primamo od naših književnih predaka, a koliko samo u književno-istorijski verifikovanom nasleđu nalazimo uporišta za sopstvenu nesigurnost u kojoj otkrivamo tek, podršku. U ovih nekoliko stavova odvija se kratka rasprava snevanog i usnulog pesnika, starog i novog. Upravo ovom, esejiziranom, pričom Radović započinje poetički dijalog o sveprožimajućem eliotovskom sindromu u pesništvu 20. veka, uzrocima i posledicama ugledanja na literarne pretke.

U uvodnom delu teksta autorka ovih redova odlučila se za deo eseja, koji upravlja naše poglede, promišlja i proverava aksiome modernog pesničkog izraza. Da li smo se izgubili u raspravama o poetičkim sredstvima, mikroanalizama i opravdavanju bezbrojnih metoda slobodom pesničkog izraza? Ima li kraja udvajanjima, preokretanjima i preosmišljavanjima literarnog i kulturnog nasleđa? Možda je prezasićenost svekolikom literaturom od Homera do Bodlera pokazala da nismo sigurni ni u šta, pa su pesnička uporišta opovrgnuta ili podražavana u skladu sa senzibilitetom poeta?

Eseju „Naknadna beleška o Vergiliju” prethodi, već višestruko nagrađen i zapažen, esej „Čitajući Vergilija” (2004). U knjizi „Još o pesnicima i o poeziji” Radović objavljuje i izvrstan esej „Pesnik u kavezu” o životu i pesničkom opusu Ezre Paunda. „U potrazi za nevinošću reči” je studija-esej o poeziji Oskara Daviča i poetici prevođenja. Radović u tom eseju progovara iz ličnog iskustva vrsnog prevodioca, otkrivajući nam koliko je stvaralačkog u prevodu: „...to delce postaje takođe porod naše krvi, plod naše misli, naših ozarenja, briga i okapanja: sam naš život u rečima koje su nam se nametale i gonile nas da produbljujemo njihov smisao, unoseći u njih ponešto od naše sopstvene suštine”.

Nižu se esejistički tekstovi o Radovićevim literarnim precima (Homer, Vergilije, Bodler, Paund, Davičo) različito tematizovani, o poetičkim opredeljenjima, pesničkim slobodama, nacionalnoj ulozi pesnika, stvaralačkom prevođenju i funkciji pesništva. Radović zatvara knjigu esejem „Odisejev plač i Belozubi vepar” u kojem se vraća najstarijem pesniku sa jednostavnim pitanjem: „Šta se očekivalo od poezije na njenim počecima, i šta je tada ona pružala?”. Aedi su internet onoga doba, kazaće Radović, objašnjavajući da je poezija i na samim počecima sažimala svekolika ljudska znanja, obezbeđivala identitet, ali nosila i iskru božanskog ostvarenu u sadejstvu pesnika i slušalaca. Čarolija takve poezije, nestaće zauvek posle homerovskog doba, tvrdi nam Radović i biće zamenjena pragmatizmom naručilaca i slušalaca, vazda spremnih da „lebde između divljenja i lakovernosti”.

Četvrta knjiga eseja „Još o pesnicima i o poeziji” Borislava Radovića sažima njegova pesnička i čitalačka iskustva duboko promišljena i proživljena. U majstorski sročenim jezičkim iskazima, Radović nas uverava da je pesnik velike veštine i obilja pesničkih sredstava nad kojima samo lebdi upitanost snevanog Vergilija usnulom esejisti-pesniku: „A šta je sa vašim osećanjima?” Na zlatnom preseku pesničke veštine i izgubljenih osećanja i u esejima naslutićemo daleki odjek Radovićevih stihova.


Komentari1
a03fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko Tomić
Mi smo narod koji ima pesama i grobova više nego je potrebno. Uzmite samo "Luču" od Njegoša i pronaći ćete celi kosmos u toj pesmi na našem jeziku dakako. Petar Kočić je ovde u mojoj Krajini vapio za rečima da mu ih Bog dadne, ali one koje narod razume, a tuđin (Austro-Ugarska) ne razume. Jezik i pesma, zadnja linija odbrane identiteta. Nekad je pesma bila prisutna i kod neobrazovanog naroda pošto je on shvatao ulogu i značaj njenih poruka. Da li je to tako i danas kad imamo obrazovan narod?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Knjige

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja