četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.08.2008. u 22:00 Stanko Stojiljković

Starogrčki olimpijski računar

Најстарији на свету

Stari Jelini su na računaru izračunavali redosled olimpijskih igara. Najstariji mehanički analogni kompjuter na svetu (izrađen 150-100. godine pre nove ere), poznat pod imenom „mehanizam iz Antikitere”, nađen je 1901. u olupini potonule rimske galije nadomak istoimenog grčkog ostrvceta.

Isprva se mislilo da je morski kamen, prekriven naslagama kalcijuma, a ispostavilo se da je to skalamerija visoka 33, široka 17 i debela devet santimetara, izrađena od bronze i smeštena u drvenoj kutiji, sa zapisom od 2.000 znakova. Imala je više od 30 brojčanika i zupčanika, a sačuvana su tri velika odlomka i nekoliko manjih komada.

Sve kockice (i delići) u mozaiku (mašini) još nisu uklopljeni, iako je uveliko znano kako je izgledala i radila. Svojevrsna slagalica astronomskog i matematičakog znanja iz antičkog doba mogla bi, posle podrobnog ispitivanja, ponovo da ispiše neka poglavlja davno prohujalih vremena.

Najnovija tumačenja obelodanjuju da su je astronomi koristili kao kalendar za označavanje svakodnevnih događaja, a naročito za utvrđivanje godina u kojima se nadmeću olimpijci. Sportska takmičenja zbog kojih su obustavljani ratovi označavala su početak i završetak četvorogodišnjeg razdoblja nazivanog olimpijada.

Ciceron pominje dva

Nadgornjavanje u duhu krilatice „Brže, više, jače” (citius, altius, fortius) otpočinjalo je u toku punog meseca najbližeg letnjoj dugodnevici, što potkrepljuje pretpostavku da su izrada i korišćenje iziskivali valjano astronomsko znanje.

Britanski matematičar Toni Frit nedavno je dodatno osvetlio kako je kalendar osmišljen, objedinjen i korišćen. Sprava ima nazubljene točkiće koja su predstavljali vremeske odsečke, čijim je okretanjem korisnik otkrivao vezu među astronomskim zbivanjima određujući približne položaje sunca i meseca i njihovih pomračenja.

(/slika2)Poreklo još nije sasvim jasno, a ni okolnosti pod kojima je, po svemu sudeći, dospela na rimski teretni brod. Nikakve sumnje nema da je uređaj delo grčkog uma sa ostrva Rodos, jer se pominje da je načinjen u akademiji sotičkog filozofa Posejdonija, u to doba veoma poznatoj po astronomskom inženjerstvu. Tragači za odgovorom ukazuju da je utovaren s mnoštvom opljačkanih dragocenosti da bi bio prikazan na svečanosti u čast Julija Cezara.

Rodos je u u drugom i prvom veku pre Hrista slovio za astronomsko središte antičkog sveta, na kojem je godinama boravio najveći grčki astronom Hiparh, čije je izučavanje nastavio Posejdonije. I tu se, verovatno, rodila zamisao da se osmisli savršena sprava koja i danas zbunjuje naučnike.

Slavni rimski konzul i besednik Ciceron opisuje dve slične mašine. Za prvu navodi da ju je sastavio Arhimed i da, posle opsade i pada Sirakuze, dospela u palatu generala Marka Klaudija Marselusa, u kojoj je čuvana kao porodična zaostavština, a domaćin mu je jednom prilikom pokazao šta je u stanju da dočara. I nekoliko pisaca iz četvrtog i petog veka naše ere pominjali su dotičnu napravu. Drugu opisuje kao izum svoga prijatelja Posejdonija i da je oponašala kretanje zvezda i planeta.

I jedna i drugi nisu, najverovatnije, sa grčkog ostrvceta jer su postojale u Rimu pola stoleća posle brodoloma. Po svemu sudeći, bile su tri slične koje nisu napravljenje samo za pokazivanje.

Kalendar-kompjuter

„Mehanizam iz Antikitere” je zadavao glavobolju tehnolozima i istoričarima nauke još od otkrivanja. Utrošivši nekoliko desetleća na mukotrpnom čišćenju i uklapanju pronađenih delića, Derek de Dola Prajs je 1959. objavio članak „Drevni grčki kompjuter” koji je, izgleda, delimično prethodno preneo Artur Klark u svojoj knjizi „Tajanstveni svet”, obznanivši da je sprava izračunavala kretanje zvezda i planeta, zbog čega je prozvana prvim znanim analognim računarom. Do tada su, uglavnom, zamišljali da je astrolab (vajkadašnji pomorski uređaj za merenje udaljenosti Sunca i zvezda).

Deceniju i po docnije napisao je da je to kalendar-kompjuter iz 80. godine pre Hrista, dočaravši kako je radio, što su najnoviji nalazi potvrdili. Kako je ustanovljena starost? Sedamdesetih godina prošlog veka pokojni Žak Kusto je u blizini našao novčiće, na osnovu kojih je zaključeno da se potonuće broda dogodilo ubrzo posle 85. godine pre naše ere. Zapisi na uređaju ukazuju da je upotrebljavan, najmanje, 15 do 20 godina pre udesa.

Veruje se da je mogao predvideti neke astronomske pojave i, po svemu sudeći, bio je jedinstven. Šta je sve obavljao?

o Sračunavao je kalendar od 365 dana, rastavljajući na činioce svaku četvrtu godinu i dodajući jedan.
o Usklađivao je sunčevu godinu s mesečevim kalendarom.
o Najavljivao je pomračenje meseca i sunca i ponavljanje svaka 223 meseca uzajamni položaj Sunca, Zemlje i Meseca.
o Pokazivao je pojavljivanje i iščezavanje glavnih zvezda i sazvežđa prema grčkom zodijaku (raspored 12 sazvežđa iz horoskopa).
o Prikazivao je položaj, najmanje, pet planeta.
o Merio je različite brzine kretanje meseca na nebu u različito vreme.
o Izračunavao dane verskih svetkovina posvećenih astronomskim događajima.
o Služio za crtanje astroloških karata i izradu horoskopa.

Sva je prilika da je stajao na vidnom javnom mestu, možda u muzeju ili dvorani na Rodosu. Do prvih velikih satova u 16. veku ništa nalik nije ugledalo svetlo dana.

Zabeleženo je da su prve olimpijske igre upriličene 776. godine pre nove ere, a da ih je zabranio car Teodosije Prvi oko 394. posle Hrista.

Komеntari0
05ef0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja