utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:30

ZA KIM ZVONO ZVONI

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 11.08.2008. u 22:00

Svetska finansijska kriza „slavi” svoju prvu godišnjicu. U poslednjih godinu dana se dosta toga promenilo, uglavnom nagore. Iz dana u dan, bukvalno, pristižu loše vesti i signali da kriza ne samo da nije prevladana, već da najgore tek predstoji. Neizvesnost i strah ponovo su opsesivna ekonomska svakodnevica.

Gubici generisani na tržištu američkih hipotekarnih kredita sistemom ekonomskih spojenih sudova preneti suna ostatak sveta. Finansijska kriza, gotovo bez presedana, pojačana je velikim rastom cena hrane, sirovina i energije. Kombinovani negativni efekti razliveni kroz svetski ekonomski sistemdoveli su do velikog rasta inflacije, naravno, mereno standardima razvijenih zemalja.

Svet ulazi u period koji ekonomisti nazivaju „stagflacija”. Ako se ratna ekonomija ostavi po strani, reč je o najgorem od svih ekonomskih svetova. To je ambijent u kome cene bujaju dok privredni rast i zaposlenost stagniraju ili opadaju. Ova negativna kombinacija veoma je retka u razvijenim privredama i za nju ekonomskapolitika nema pravi odgovor.

U borbi protiv inflacije, podizanje kamatnih stopa najbrži je i najefikasniji instrument. Rastkamatnih stopa poskupljuje kredite, destimuliše zaduživanje, smanjuje tražnju i stabilizuje cene. S druge strane, za privredu u recesiji potrebno je sasvim suprotno – snižavanje kamatnih stopa. U ovoj kamatnoj šizofreniji leži jedan od osnovnih uzroka nemoći centralnih banaka da krizu stabilizuju i uvedu je u mirnije vode.

Ni na strani fiskalne politike situacija nije bitno bolja. Obuzdavanje inflacije zahteva smanjivanje budžetskog trošenja, dok je za privredu u recesiji bolje da se porezi snižavaju, a budžetska potrošnja povećava. I nije reč samo o potrošnji kojom bi se povećala tražnja i dao impuls privredi, već i o nužnom rastu socijalnih davanja za nezaposlene kojih je sve više.

Države su prinuđene da žrtvuju ili cenovnu stabilnost, ili privredni rast – verovatnije ovo drugo. Kako domaća tržišta apsorbuju sve manje robe, izlaz se traži u porastu izvoza. Svi će pokušati da uvećaju svoje izvozne šanse slabljenjem sopstvene valute i konkurentskim obaranjem cena kako bi se održala proizvodnja i zadržala osvojena tržišta. Po istoj logici, domaća tržišta će biti branjena porastom prikrivenog protekcionizma i subvencionisanjem domaće privrede. Na svetskoj ekonomskoj sceni će se voditi, u najboljem slučaju gladijatorska borba, u najgorem, ekonomski rat. Prednost će imati zemlje koje su u stanju da bez većih političkih potresa podnesu znatno smanjenje lične i javne potrošnje. Šansa da se ovaj loš scenario izbegne veoma je mala i više je u domenu sreće nego ekonomske pameti.

Srpski trubaduri optimizma gotovo autistično ignorišu ove opasne trendove. Po njima, pred Srbijom je sjajna budućnost u kojoj će novac u vidu kredita, donacija i investicija nesmetano pristizati. Ni činjenice da je koncesija za izgradnju autoputa propala, da Bor nikako da bude prodat, ne pomažu otrežnjenju. U Srbiji su ovi neuspesi olako pripisani domaćoj političkoj nestabilnosti koja postaje pomodno objašnjenje za sve ekonomske nedaće. Stvarni uzrok neuspeha je pre svega u vezi sa međunarodnom ekonomskom krizom i sa drastičnim rezanjem gotovo svih oblika investiranja, pogotovo na ekonomski rizičnom tržištu kakvo je Srbija danas.

I u delu međunarodne ekonomske javnosti postoji optimistična hipoteza o tzv. dekuplovanju svetske ekonomije. Po njoj, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, neke države ili čak blokovi država, mogu izmaći opštoj recesiji. Iz činjenice da se kriza ne širi istom brzinom i intenzitetom kroz svetsku ekonomiju, preuranjeno se izvlače pogrešni zaključci. Ilustracije radi, do juče su baltičke države uzimane kao primer privrednog rasta koji je imun na svetske ekonomske poremećaje. Ispostavilo se da je reč o teškoj zabludi i da su ove zemlje danas najranjiviji deo Evropske unije.

Slično baltičkim država, ekonomija Srbije se bazira na kreditima, prekomernoj domaćoj potrošnji, ogromnom platnobilansnom deficitu i zaduženosti, velikom rastu cena nekretnina i besmisleno precenjenoj valuti. Ovo je recept za ekonomsku katastrofu i u boljim vremenima. Održivost ovako krhkog modela počiva na volji stranaca da finansiraju domaću raspojasanu potrošnju, kada i ako visok rizik mogu kompenzirati ogromnim zaradama na kamati. U teškim krizama, pre ili kasnije, dolazi trenutak kada ni enormne kamate više ne mogu pokriti uvećani rizik, niti obezbediti dovoljan priliv deviza za normalno funkcionisanje finansijskog sistema.

I pored svoje privredne beznačajnosti, Srbija je deo globalizovanog sveta i svetska kriza je ne može mimoići. Građani Srbije su u ovom trenutku nedovoljno informisani i potpuno nepripremljeni za šokove koji mogu uslediti. Svoje finansijske odluke oni donose ohrabreni optimizmom bez pokrića i tako nastavljaju da troše i da se zadužuju. U globalizovanom svetu, u ekonomskim krizama, „ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom”.

finansijski konsultant


Komentari23
f8926
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милорад Станојловић
Морам да признам да сам запоставио последње јављање господина Катића. Та звона која звоне или не звоне ме мало нервирају. Мислим да звона неће звонити за српским републиканцима и њиховом суманутом економском политиком, а успут и за нама осталима иако смо већина. Нема се тексту шта додати у домену егзактног, а таква је ваљда и та наука којом се он бави. Катићево познавање методологије је с друге стране нашег економског система, који наставља и даље пут ранијег система – синдикалног анархизма (самоуправљање). Очигледно, да филозофија није случајно проглашена мудрошћу света, а сер Расл столовао у Лондону. Но, баш због свега, само да се подсетимо једне изјаве Галбрајтове. Он је, наиме, тврдио да је успех капитализма у томе што он није веровао у своје хиљадугодишње царство које сигурно долази и коме је будућност обезбеђена. Он је тврдио да је једина религија капитализма борба за опстанак... Без коментара!
Vladimir
@Ljiljo – Imao sam tu cast da prvi prevedem taj film za EX-YU sajtove. Ako ukucate u google: titlovi - naci ce te sajtove koji vam daju prevod. Inace film mozete skinuti preko peer-to-peer programa. Rado bi vam poslao sve linkove ali moderatori ovog sajta ne dozvoljavaju email adrese i stavljanje linkova. Procitajte moj text gore da sazeto shvatite kuda svet ide u globalu. vdzele@hotnail.com
Ljilja
@ Dimitrije. Gde moze da se nadje taj dokumentarac? Da li moze da se vidi sa vidi ili skine sa interneta?
Димитрије
Препоручио бих свим коментаторима, а и Г. Катићу, да погледају амерички документарни филм, ,,Америка, од слободе до фашизма''. Овај документарац ђе да шокира многе и да покаже како и одакле потиче либерални капитализам, које су његови циљеви, а уједно моћи ћете да видите нашу садашњост и врло скору будућност. Г. Катићу, ваш чланак је као и увијек веома информативан и едукативан. Молим вас да наставите са оваквим одличним чланцима.
Rade
G-din Dobrivoje. Zivot i delo gospon Mladje jos nisu dovoljno istrazeni. Pa pogledajte samo obrazlozenje kada je dobio nagradu casopisa Euromoney ....kao najbolji ministar finasija 2007 godine.Kazu niko mu te godine od konkurenata nije mogao ni prici. On je dirketno doprineo svemu, rastu GDP-a, ogromnim stranim investicijama, dobro obavljenoj privatizaciji, enormnom rastu akcija na berzi, obaranju inflacije itd. Obrazlozenje je napisano sa toliko topline i ljubavi da je moguce da cak i gospon Mladja u njega poveruje. Jedom kada on ode iza njega ce ostati velika praznina. Nicega u domovini vise nece biti osim tima eksperata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja