petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 11.08.2008. u 22:00 Priredio: M. Š.

Ples u pesku, sa Aboridžinima

Јиржи Килијан

U norveškoj prestonici – Oslu, Čeh iz Holandije, Jirži Kilijan, dao je ekskluzivni intervju za poslednji broj francuskog časopisa „Danser”. To je Evropa danas – udružena i u igri. Izabrani fragmenti iz tog teksta (potpisao ga je Nikola Sis) bacaju malo više svetla na jednog od vodećih svetskih koreografa sa čijim je delom rasla i slava holandske igračke kompanije NDT. Otkud susret u Oslu...? Kilijan je tamo radio novi komad za otvaranje nove zgrade Opere. I još nešto: nadamo se da najnoviji broj „Dansera” neće biti i poslednji, jer govori se da je ugledni časopis pred gašenjem, ali i o peticiji da se to ne dogodi. Sa njegovih stranica prenosimo nekoliko pitanja za Kilijana.

Nikada ne ponavljate pokrete koje ste kreirali...?

Upotrebim ih ponovo samo ako mogu da ih obogatim. Ljudsko telo poseduje 280 artikulacija, što dalje omogućuje bezbroj kombinacija pokreta, kad ih obogatite intelektualnim, emocionalnim, socijalnim i drugim angažmanom. Ja sam sigurno jedan od najeklektičnijih koreografa i srećan sam zbog toga. Ne volim da me klasifikuju, smeštaju u jednu fioku. Volim da sam slobodan.

Zašto su neki pokreti lepši od drugih?

Ako napravite gest sa izvesnom dozom verovanja, u kome se vide poštenje, ideja da pokrenete druge, koncentracija i energija, tom lepom pokretu se veruje. U suprotnom, gledate mrtav pokret.

Šta je ono što najviše cenite kod igrača?

Ljudskost, čestitost i iskrenost u izrazu. I kada koreografišem nešto sasvim apstraktno, ako se u tome vidi i duša igrača, osetićete udarce vašeg srca. Pred gledaocem nije samo telo, već i ljudsko biće. Držim jako i do fantazije igrača i njegovog ukusa za inovativni pokret. Volim slobodu u igračevoj glavi.

Prvih 18 godina proveli ste u Pragu. Čehoslovačka je bila otvorena za sve kulture. Integrisala ih je bezbolno, bez nacionalizma. To nije bilo bez značaja za vaš umetnički izbor?

Apsolutno! Čak i za vreme komunista, Prag je bio kosmopolitski grad. Moj otac je bio Čeh, rođen na jugu zemlje, premda je Kilijan jermensko prezime, dok mi je majka rođena na granici Poljske i Ukrajine. Za vreme Austro-Ugarske nije ni bilo čiste rase.

Možda baš zato u svakom komadu menjate svoj umetnički pejzaž?

Ima neke veze sa tim, to je izvesno.

Koje svoje delo najviše volite?

Svaki razumni koreograf reći će vam:”Slušajte, imam 22 dece, kako da izdvojim najdraže”. Neke moje kreacije bolje su od drugih preživele probu vremena. To je slučaj sa „Simphony of Psalms”, zasigurno. Nedavno smo je obnovili i moram priznati da me je uzbudila. Neka nova dela – takođe. No, ne može se predvideti kako će odoleti vremenu „Popodne jednog fauna”, „No More Play”, „Silent Cries”... Neka druga – možda... Publika neka odluči.

Da li ste tako skromni i uravnoteženi kao što izgledate?

Ne, ne, ne! Jednostavno ću vam reći, ja sam vrlo skroman i uopšte nisam skroman. To znači da jako volim da budem skroman, da pokušavam da budem skroman, međutim, u stvarnosti – nisam. Evo istine!

Šta je to što nas goni na igru?

Igra je čovekov najstariji umetnički izraz. Stariji od muzike, literature, slikarstva... Ako vam ništa ne ostane – vi uvek imate svoje telo. Potreba za igrom se, dakle, nikada ne dovodi u pitanje. Osamdesetih godina putovao sam u Australiju, kod Aboridžina. Bio sam fasciniran, ne samo osobenošću njihovih igara, već i činjenicom da je u njihovoj socijalnoj strukturi igra važnija od svega.

Da li ste igrali sa njima?

Da, i to je bio jedan euforičan trenutak. Igrali smo u krugu, držali se za ruke, sporo pomicali noge po pesku. Videvši sutradan ujutru te tragove u pesku, taj iscrtani motiv, osetio sam ogromnu emociju.

Šta ste od Aboridžina naučili o pokretu?

O tome bih mogao dugo da pričam. Njihova stopala su ukorenjena u pesku ili u zemlji, ali zato njihova glava plovi Univerzumom. Spojili su fizičko i duhovno, što je fascinantno. To je ono u šta i ja verujem. Naučili su me da je moguće izraziti to u jednom jedinom telu, na jednoj planeti, u jednom Univerzumu.

Da li je teško pomiriti Vaš umetnički integritet sa obavezom da zadovoljite publiku?

Naš je zadatak da stvaramo svetove koji će biti prihvatljivi za publiku. Ljudi poklanjaju svoje vreme, pare, trenutak svoga života da bi videli moj komad. Nisam tako arogantan da bih rekao: „Radim ono što ja mislim da treba i – basta”! Osećam se obaveznim da pokrenem, ne samo publiku, već i one u orkestarskoj rupi. Da stavim srce na dlan i kažem: „Pogledajte ovo, možete li nešto učiniti sa njim?” Dakle, nemam utisak da ja pokazujem publici svoje umetničke standarde. Ni da joj povlađujem. Desi se da nekada i napravim poklon publici. Provučem nešto zabavno, ili glupo, i svi se smeju. U mom novom komadu u Operi Osla je 48 igrača koji u jednom trenutku prolaze scenom u pozlaćenim kostimima. To je, naravno, šašavo, ali ljudi to obožavaju, hoće da se smeju, da plaču od smeha. Ja to znam i to je moj poklon njima. Ali, razlikuje se trenutak kada saopštavate neke stvari koje dolaze iz dubine vašeg srca onog kada kažeš: „Ovo je bombona za vas.”

Govorimo i o jednostavnim i prelepim pokretima koje, pored ekstremno rafiniranih, provučete kroz neke vaše koreografije.

Volim tako da radim. Obožavam lepotu. Moj rad je traganje za nekom vrstom univerzalne lepote, koju nikada neću dostići. Ako njen delić samo nađem, biću srećan čovek.

Da li na vas utiču drugi koreografi?

Naravno. Ali, ogrešio bih se možda o neke kada bi ih sada nabrajao. Ono što je zanimljivo, ako uzmete sve te koreografe i vratite ih na izvor – to su Balanšin i Marta Grejam. Ako maksimalno isfiltrirate – prolazite uvek kroz ta dva uticaja. Jedan je jako inteligentan, drugi zahvata u suštinu humanosti. Za mene je to savršen spoj – humanost i intelektualnost. To je najviši cilj koreografije.

Komentari5
fe602
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

@spasenija kolcek
....Predstave J.Kilijana su 2 puta vidjene u nasem gradu: na zatvaranju Beogradskog festivala igre 2006. i otvaranju 2007. Apsolutno je osvojio beogradsku publiku : predstave su bile fantasticne i nezaboravan dozivljaj! Mnogo toga zaista nije kako treba u nasoj zemlji, ali nemojte i ono sto valja da docekujete tako. Zato: strpljivo do sledeceg proleca i novog Beogradskog festivala igre, sa nadom da cemo biti u prilici da vidimo jos neku njegovu predstavu. Mada ja ne bih zaobisla ni druge autore na BITEFU ili BFI.
Caki Laki
@Maki> ovo je PRIREDJENI intervju. dakle ovi dole inicijali znace da je ta osoba prevela TUDJ intervju. da ste pazljivo citali, videli biste na pocetku teksta ko je razgovarao sa Kilijanom i za koji casopis. verujem da "Politika" moze da dodje do ekskluzivnog intervjua sa Kilijanom, samo ako se maaaaalkice potrudi....
spasenija kolcek
Prelep, lirski tekst o ljudskim koracima i pokretima,koji jesu verovatno osnova naseg zivljenja. Imatiovaj intervju uz sebe i procitati ga,onako uzgred u dokolici koji put, znaci da moze svako od nas ustati i odplesati svoj komad. Tako ja razumem ovog dragog coveka i umetnika Kilijana, a da ga gledam, verovatno se negde mogu naci i snimiti njegove igre. Da dodje kodnas, o tome mogu samo sanjati.
Maki
Gospodin Sehovic je mastor svog zanata i citanje njegovih tekstova zaista zna da ulepsa dan. Hvala Vam na jednom divno vodjenom intervjuu sa jednim fascinantnim covekom koji svojim koreografijama unosi caroliju u nase zivote.
divno!
Hvala Vam za ovaj tekst!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja