ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:15

SRBIJA ILI GRAĐANIJA?

Autor: Slobodan Antonićsreda, 13.08.2008. u 22:00

Olimpijske igre su uvek vreme pojačanog patriotizma. Šta se, međutim, dešava u zemlji u kojoj jedan deo elite misli da je svaki patriotizam nacionalizam, a svaki nacionalizam fašizam? Olimpijada je u takvoj zemlji prilika za obnovu napada na nacionalne simbole – od himne do načina pozdravljanja.

Najpre je napadnuta himna. Izračunato je da se u njoj petnaest puta pominje reč „srpski”. To je, navodno, neprihvatljivo za zemlju u kojoj manjine čine petinu stanovništva. Takođe, rečeno je da je to bila himna Karadžića i Arkana. Ona je „u mnogimglavamapovezanasaidejomVelikeSrbije”. Konačno, i njen tekst je neprihvatljiv zbog,,religiozno-militantno-nacionalističkogsadržaja”.

Ovde nalazimo sve elemente specifičnog krajnjaštva, nazvanog „građanizam”. Po tom stanovištu, ako je država dobila ime po većinskoj naciji, pridev iz tog imena ne sme se koristiti samo zato da se nacionalne manjine ne osete zapostavljenim. Zanimljivo je da ovakve ideje postoje jedino u Srbiji. Nisam čuo da iko, recimo, u Rumuniji traži izbacivanje iz upotrebe prideva „rumunski” zato što u njoj živi 1,4 miliona Mađara. Takođe nisam čuo da se tamo zahteva da se početak himne „Diži se, Rumunu”, zameni sa „Diži se građanine Rumunije”, ili, što bi bilo još politički korektnije: „Diži se građanko i građanine Rumunije”.

Toj paranoji, u vezi prideva „srpski”, izgledada nema kraja. Možemo se samo pitati šta je sledeće? Promena i samog imena države? Jer, zašto bi se ova zemlja zvala Srbija? Što je ne bismo lepo nazvali „Građanija”, pa da sve bude savršeno „politički korektno”?

Argument da je naša himna „uprljana”, takođe, jedinstveno je srpski. Nisam čuo da je iko, posle Vijetnama ili Alžira, predložio promenu američke ili francuske himne. Nisam, takođe, čuo da je iko tražio da Marseljeza prestane da bude francuska himna, samo zato što ju je koristio višijevski režim. Uostalom, čak i nemačka himna je, posle svega što se desilo 1939–1945, ostala ista. Samo je skraćena za dve strofe.

Konačno ,,religiozno-militantno-nacionalistički sadržaj” svakako je najlepši argumentnaših građanista. Ako pogledamo himneglavnih evropskih nacija – Nemačke, Britanije, Francuske, Španije iliItalije, videćemo da se Bog, oružje, krv ili nacija ne spominju jedino u himni Španije. Ali, ne zato što je ona politički najkorektnija. To je samo zato što španska himna uopšte i nema reči.

Slična galama digla se i zbog navijačke pesme koja je napravljena za ovu Olimpijadu. Njenoj estetici se verovatno ima šta prigovoriti. Ali, građanistički napad je išao, opet, na previše prideva „srpski” u njenim rečima i na previše „militarizma” u njenoj melodiji. Ali zaboga, ipak je to navijačka pesma! Koliko patriotizma i koliko borbenosti je u srpskim navijačkim pesmama dozvoljeno, a da to ne bude „nacionalizam” i „militarizam”? Kada se „druga Srbija” pita, izgleda da je odgovor – nula!

Najzad, pozdrav sa tri prsta, Borisa Tadića, izazvao je lavinu kritika. Opet je izbačen argument da su „taj pozdrav koristili Karadžić i Arkan”. Zatim je, iz naftalina, izvađena i stara priča kako pozdrav sa tri prsta nije izvorno srpski, već su tako polagale zakletvu neke fašističke jedinice. Zaključeno je da je u pitanju znak koji su, tokom devedesetih, koristili srpski nacionalisti i da ga zato treba poslati na smetlište istorije.

Ali, taj pozdrav nije izmislio „nacionalistički Miloševićev režim”. Njega je, kao što se svi dobro sećamo, izmislila „demokratska opozicija”. Na hiljade antimiloševićevskih, opozicionih demonstranata, tokom devetomartovskih (1991), vidovdanskih (1992), zimskih (1996/7) i petooktobarskih (2000) protesta dizalo je uvis tri prsta. Možda je, preko Drine, i neki zločinac isto pokazivao. Ali, za ogromnu većinu Srba tri prsta su bila znak patriotizma. Zašto bi ga odbacili zbog nekolicine kriminalaca?

Tačno je da pozdrav ima sličnosti sa nekim drugim pozdravima iz istorije. Ali, u ovom trenutku on jejedino srpski znak. Šta mari ako je i preuzet? (Mada, pre će biti da je reč samo o podudarnosti). I mnogi drugi nacionalni simboli su preuzeti. Šajkača je, recimo, došla iz Austrougarske, sa uniformama koje je za narodnu vojsku nabavio kralj Milan. Ali, ta kapa je, nakon toga, u Srbiji imala svoj osoben istorijski život. Zato je i postala nacionalni simbol. Jednako, i pozdrav sa tri prsta ima svoju, „srpsku” istoriju. Ta istorija ga je učinila nacionalnim simbolom, I to se sada može promenitisamo represijom.

Zato, pustite ovaj narod da, makar na Olimpijadi, oseti nacionalni ponos. To nije ni „nacionalizam”, niti „militarizam”. To je patriotizam. I ako je taj osećaj nekome stran, ne mora da ga kvari drugome. Većina naših ljudi raduje se da vidi srpsku trobojku u Pekingu. I raduje se da čuje „Bože pravde”. Možda i zato što je pravda, spoljna i unutarnja, upravoono za šta Srbija najviše i moli.

politički analitičar


Komentari95
20f3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан, Лондон
Господине Антићу Ваш текст је крајње коректан и он аргументује да је српски устав против саме Србије. Србија треба да буде држава свих Срба и осталих, али да се под "Србима" подразумевају држављани Србије а не етничка припадност. Етнучку припадност треба тотално занемарити, као што је то у Француској случај. Тако ће сви да се осећају "Србима",тј грађанима Србије, а национализам ће бити обрисан. Ја сам против садашњег устава Србије који дели грађане по боји коже и по вери, и по мени је то национализам. Мислим да Србија треба да буде земља свих људи који у њој живе подједнако. Такође бих прогласио Србију лаичком државом.Оно што ви тврдите је у потпуности тачно и оно је проузроковано управо уставом Србије. Ја сам одлучио да се на следећем попису изјасним као Индијанац
Jelena
Odgovor lovcu na jelene: O lovce, sasvim dobro razumem srbijansko selo, i ja sam bila dete koje je dobar deo svog detinstva proveo u jednom idilicnom sumadijskom selu na obroncima jedne od najnizih, takodje srbijanskih planina, isla u poljane, krala przenjake, flekala se dudinjama, svako jutro zavatala vodu na bunaru ... Ja sam tamo bila kod mojih, mislim da me niste bas najbolje razumeli, tog sela vise nema, tih ljudi tamo vise nema, sistematski je radjeno na tome da tamo ostane samo onaj sto mora. Od mojih vrsnjaka iz tog nestvarnog kosmajskog sela niko vise ne zivi tamo, svi su niskokvalifikovani radnici po prodavnicama, pekarama, postari... Realno oni gore zive na obroncima velikog grada nego sto bi ziveli na obroncima Kosmaja, ali komunizam je obecavao drugacije. Nema tog seljaka koji bi vam rekao da voli svoj zivot na selu. Ako stvarno znate kakav je zivot na selu onda morate da znate da tamo nista nije lako i da sve zavisi od vas i vaseg revnosnog rada. Vi biste bili u pravu da je u ovoj drzavi neko nekada poveo brigu o seljacima, dao im realne kredite, modernizovao ih, obucio, stimulisao na neki nacin, ali ne, sistematski ih je uteravao u fabricke hale objasnivsi im da je tamo zivot laksi.Problem se javlja kad fabrika propadne.Jedno je biti na selu u poseti rodjacima a drugo je ziveti na selu.
Патологија комунизма
Одличан коментар сте написали. Али, треба да постанете свесни да су Вам на описани начин утерали и латиницу. Онаје део комунистичког пакета за отуђење, и за брисање Србије као државе, нације и културе.
Preporučujem 0
boris k.
Srbija je stvarno dotakla dno kada treba da polemiše i o svojim osnovnim simbolima države.
Vita
Da li neko zna za jos neki primer drzave u svetu gde se radi nesto slicno kao u Srbiji, gde se pored "Srbin" i "srpski" uporno potura "Srbijanac" i "srbijanski"? Napr. kao kad bi bilo "Englez" i "Englezijanac" (drzavljanin Engleske, ali ne pripada engleskom narodu). Ja mislim da drugog takvog primera nema. Engleski reprezentativci su svi Englezi, francuski Francuzi, samo nasi nisu cak ni srpski reprezentativci nego „reprezentativfci Srbije”. Sto je najcrnje, „srbijanski” i „Srbijanac” najvise koriste ne nacionalne manjine, nego oni Srbi koji zele da naglase da nisu rodjeni u Srbiji.
mladen
Ovdje postoje, zapravo dva razlicita pitanja. Jedno jeste pitanje himne, a drugo pitanje o "tri prsta" kao nacionalnim znakom. Ja bih mogao da se slozim sa tim dijelom "druge Srbije" da nam himna nije odgovarajuca, mada mislim da bismo imali potpuno razlicite argumente. Mislim da je propustena prilika da se napravi jedan rez sa nekim starim vremenima, i da je trebalo napraviti neku potpuno novu. I inace himna sluzi samo kada treba "zbiti redove", u nekim, za stanovnistvo, teskim situacijama, kao sto su ratovi i sl. i na sportskim borilistima. Himna treba da "najezi", da dize moral, a smisao teksta i nije u prvom planu.....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja