Od našeg specijalnog izveštača
Sofija – „Sve što se događa u Gruziji neposredno se tiče spoljnopolitičkih interesa Bugarske i može imati trajne posledice u crnomorskom regionu”, poručio je Milen Keremedčijev, zamenik ministra inostranih poslova Bugarske srpskim novinarima uoči puta u Tbilisi. Bugarska podržava teritorijalni integritet Gruzije i njegov zadatak biće da na terenu sagleda potrebe i mogućnosti za slanje humanitarne pomoći, ali i da u razgovoru sa predstavnicima vlasti i opozicije ispita mogućnosti da li bi Bugarska mogla da posreduje u budućim pregovorima Tbilisija sa Moskvom.
Zamenik šefa bugarske diplomatije kaže da ne treba praviti paralelu između Južne Osetije i Kosova i Metohije, jer se radi o dva različita slučaja.
„Bugarska je dobro objasnila svoj stav oko priznavanja Kosova, tako da nije došlo do pogoršanja naših bilateralnih odnosa. Tvrdilo se da će priznavanje Kosova dovesti do dalje destabilizacije na Balkanu, cepanja Makedonije, pa čak i Bugarske. Ali, do toga ipak nije došlo. Bio sam na Kosovu dva puta i sopstvenim očima video da Srbi mogu da žive zajedno sa Albancima. Naravno, ima i suprotnih slučajeva. Ali, samo evropska perspektiva za Srbiju i Kosovo može ublažiti postojeće tenzije”, tvrdi Keremedčijev.
Kao članica takozvane Nove grupe prijatelja Gruzije, ali i zemlja koja ima dobre odnose sa Rusijom, Bugarska je konflikt u Južnoj Osetiji videla i kao mogućnost da igra aktivniju međunarodnu ulogu u EU, ali i u crnomorskom regionu.
Na vanrednom susretu ministara inostranih poslova EU, posvećenom konfliktu u Južnoj Osetiji‚ šef bugarske diplomatije Ivajlo Kalfin je podržao teritorijalni integritet Gruzije i prekid ratnih dejstava, ali je u kritici prema Rusiji bio blaži od svojih kolega iz drugih država. Bugarska je predložila i da EU odredi specijalnog izaslanika za Gruziju koji bi imao drugačiji mandat od onog za Kavkaz, ali i ponudila svoju crnomorsku luku u Burgasu kao logistički centar EU za slanje humanitarne pomoći.
Bugarska je odmah reagovala i na zahtev Tbilisija uputila humanitarnu pomoć vrednu 200.000 evra, a dodatnih 50.000, preko UNHCR-a i Crvenog krsta u Južnu Osetiju.
„To je oko 40 tona lekova koji su namenjeni za 15.000 izbeglica koji su zbog ratnih dejstava napustili Južnu Osetiju”, kaže Keremedčijev, ne propuštajući priliku da istakne kako su SAD odobrileGruziji humanitarnu pomoć od samo 250.000 dolara.
Keremedčijev naglašava da i Rusija i Gruzija snose odgovornost za rat u Južnoj Osetiji. Napad gruzijske armije je bio pogrešan potez, ali je ruski odgovor bio kao kada „čekićem ubijate komarca”. „Želimo da EU u rešavanju ovog konflikta pokaže liderstvo. NATO i SAD ne mogu voditi pregovore sa Moskvom. UN su blokirane ruskim vetom, tako da se prirodno nameće pregovaračka uloga Brisela”, tvrdi Milen Keremdčijev.
