nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.10.2007. u 15:24 Milan Škulić

NE BIS IN IDEM, HRVATSKA I TRIBUNAL

Načelo ne bis in idem označava da se istom licu ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Drugim rečima, ukoliko je krivični postupak u odnosu na konkretno krivično delo već pravnosnažno okončan, nije moguće ponovo voditi postupak protiv istog lica u odnosu na isti predmet krivičnog postupka, tj. za isto krivično delo. Načelna zabrana ponovnog suđenja proizlazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravičnosti, koji u vezi s ovim principom, u većini nacionalnih zakonodavstava odnose prevagu u odnosu na princip istine, onda kada se ponekad ta načela "sukobe".

U nekim državama je po izuzetku moguće ponavljanje krivičnog postupka i na štetu lica koje je prethodno pravnosnažno oslobođeno, ali to nije slučaj u Srbiji, kao ni u mnogim drugim savremenim pravnim sistemima. Princip ne bis in idem važi apsolutno kada su u pitanju odluke koje je doneo sam Haški tribunal, tako da se nikome ne može suditi ponovo za krivično delo iz njegove nadležnosti ako je pred tim tribunalom već vođen i pravnosnažno okončan postupak. Obrnuto, protiv lica kome je već suđeno od strane nacionalnog suda za krivično delo koje spada u nadležnost Haškog tribunala, može se ponovo započeti novi krivični postupak, ali ovog puta pred Haškim tribunalom, ukoliko za to postoje određeni uslovi, koji se uglavnom svode na određene greške ili zloupotrebe nacionalnog pravosuđa.

U Hrvatskoj se poslednjih dana veoma žestoko reaguje na prvostepenu presudu Haškog tribunala tzv. vukovarskoj trojci. Hrvatski političari i državnici masovno osuđuju po njima preterano blagu presudu pukovniku Šljivančaninu, a posebno ih izbezumljuje i "dovodi do ludila" oslobađanje od krivične odgovornosti kapetana Radića. Čak je i hrvatski predsednik uputio zvanično pismo Savetu bezbednosti UN, zahtevajući preispitivanje ovakvih odluka Haškog tribunala.

Ovih dana stižu vesti i da će se u Hrvatskoj ponovo suditi oslobođenom kapetanu Radiću, te da se planira raspisivanje međunarodne poternice za njim. Prema poslednjim informacijama, kapetan Radić se sada u Hrvatskoj tereti za neko formalno "drugo krivično delo", te će hrvatske vlasti zahtevati njegovo hitno hapšenje i izručenje.

Mimo činjenice da Srbija ne može da izručuje sopstvene državljane, takvi "pravni manevri" hrvatskog pravosuđa u ovom slučaju su zaista zaprepašćujući i skandalozni, jer ko može poverovati da su se baš sada, nepunih par dana nakon oslobađajuće presude Haškog tribunala, u Hrvatskoj stekli svi potrebni uslovi za krivično gonjenje upravo oslobođenog Radića i to za neko novo "famozno" ili "fantomsko" krivično delo u odnosu na ono u pogledu kojeg je Radić upravo oslobođen u Hagu.

Ovakvo ponašanje hrvatskih vlasti predstavlja ne samo nepoštovanje načela ne bis in idem, već se ovde radi i o još dve bitne manifestacije. S jedne strane, zvanična Hrvatska na ovaj način ispoljava eklatantno nepoštovanje Haškog tribunala, jer ne samo da ne prihvata njegove odluke koje otvoreno naziva "sramnim" i najavljuje njihovu protivpravnu reviziju, već bez uvijanja govori o "uticaju politike" na rad tog tribunala. S druge strane, time oficijelna Hrvatska jasno pokazuje da nije spremna da prihvati pravila igre civilizovanog sveta, koja se odnose na elementarnu pravnu sigurnost, te na takav način šalje ne može biti jasniju poruku Srbima izgnanim iz Hrvatske, koji se tako još jednom ubeđuju da u toj državi nisu poželjni. Kada se tako lako i lakonski protiv čoveka upravo oslobođenog u Hagu može u Hrvatskoj pokrenuti novi krivični postupak, kakve su onda garancije prognanim Srbima koji bi se osmelili da se vrate na svoja ognjišta. Jedna je stvar obnoviti kuće, a sasvim je druga, stvoriti uslove za fizičku i pravnu sigurnost.

S obzirom na to da se od Srbije kao konstantan uslov njenom daljem pridruživanju EU, uporno zahtevaju novi dokazi saradnje sa Haškim tribunalom, bilo bi logično da Unija, ali i ostali međunarodni činioci, sada ne samo oštro osude Hrvatsku zbog njenog otvorenog napada na taj tribunal, već i da njeno ponašanje ocene kao očigledan nedostatak saradnje s Haškim tribunalom. Naime, teško je zamisliti veći stepen nesaradnje sa nekom pravosudnom institucijom od isticanja da su njene odluke sramne i politički motivisane, te nastojanja da se njihov pravni efekat poništi na protivpravan način.

U stvari, reagovanje Hrvatske na konkretan slučaj predstavlja očigledan primer pristrasnosti, što se nažalost moglo i očekivati od države koja je proterivanjem više stotina hiljada Srba postala etnički "čista", a u kojoj se već godinama mogu uočiti upadljivi primeri "sudskih farsi", u slučajevima kada su okrivljeni Hrvati, a njihove žrtve Srbi. Dovoljno je podsetiti da se već godinama sudi čoveku koji je početkom oružanih sukoba u Hrvatskoj, mučki i brutalno, koristeći ne samo automatsku pušku, već i nož, ubio nenaoružane rezerviste JNA na Koranskom mostu, a da se pri tom, još ni jednom nije došlo do pravnosnažnog okončanja tog postupka. Neverovatna je i poslednja prvostepena presuda hrvatskog suda u ovom slučaju, kada je taj okrivljeni oslobođen, jer je sud ocenio da je ubijajući nenaoružane rezerviste JNA, koji su predavši se, ležali na samom mostu, okrivljeni "postupio u nužnoj odbrani". Da nije reč o užasnom zločinu, ovakvo objašnjenje suda bi moglo biti i komično.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komеntari1
defd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja