subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.08.2008. u 22:00 Nebojša Katić

BEOGRADSKA LAKIROVKA

U Srbiji se, korak po korak, uobličava originalni teorijski koncept vezan za univerzalni problem dužničkih kriza. Doprinos domaćih ekonomista svetskoj ekonomskoj misli bi se mogao nazvati „beogradska interpretacija” problema zaduženosti. Po ovom tumačenju, problem spoljnog duga nije u njegovoj visini, već pre svega u dužničkoj strukturi.

Dužnici se tako dele u dve grupe – u prvoj grupi su privreda, banke i građani, dakle privatni sektor, čije zaduživanje neće stvoriti dužnički problem. Privatni sektor zna šta radi, racionalno se zadužuje i mudro troši novac na svoju korist i polzu domaće ekonomije. Dužnički problem nastaje kada se zadužuje neracionalni dužnik – država.

U ovom kontekstu, građanin koji je uzeo keš kredit da bi kupio deci patike i mobilni telefon, a zatim ih poslao na letovanje u Tursku, zna šta radi. S druge strane, država koja bi uzela kredit pa napravila put ili popravila prugu, verovatno ne zna. Kako je dve trećine spoljnog duga Srbije vezano za privatni sektor i mudre dužnike, nema mesta strahu, bez obzira na ukupnu visinu duga.

Za poslednjih godinu dana, deficit bilansa tekućeg računa kojim su obuhvaćeni svi nekreditni devizni tokovi, povećan je za 70 odsto. Devizni odlivi su tako premašili devizne prilive po svim osnovama (uključujući i doznake emigranata) za gotovo pet milijardi dolara. U istom periodu, deficit trgovinskog bilansa, najvažnije komponente bilansa tekućeg računa, povećan je za 44 procenta. Svakoga meseca Srbija uveze oko milijardu dolara robe i usluga više nego što izveze.

Ovi negativni tokovi se reflektuju na spoljni dug Srbije koji je u poslednjih godinu dana povećan za oko 42 odsto, i sada je oko 30 milijardi dolara. „Klasična” ekonomija bi u ovim kretanjima našla mnogo razloga za pesimizam, pa i paniku. U skladu sa „beogradskom interpretacijom”, razloga za brigu uglavnom nema.

„Beogradska interpretacija” počiva na neuništivom optimizmu njenih promotora i nesalomivoj veri u racionalnost privatnog sektora i tržišta. Ovakav pristup grubo i tvrdoglavo ignoriše iskustva velikih kriza poslednjih decenija.

Velike ekonomske krize koje su protutnjale proteklih godina nastajale su najčešće u privatnom sektoru. Ako se izuzmu iskustva Argentine i Rusije, ostale krize imaju malo veze sa zaduživanjem države. Aktuelna kriza na tržištu hipotekarnih kredita u SAD je rezultat neodgovornosti privatnog sektora – banaka i građana dužnika.

Za Srbiju, ali i tranzicione zemlje uopšte, svakako je najpoučnije i najvažnije iskustvo velike ekonomske krize koja je teško pogodila jugoistočnu Aziju 1997. i 1998. godine. I ova kriza je vezana za zaduživanje privatnog sektora. 

Precenjeni kurs lokalnih azijskih valuta doveo je do ogromnog deficita bilansa tekućih plaćanja. Uz to, privreda i građani su se zaduživali u stranoj valuti na lokalnom tržištu. Visoke domaće kamate su stimulisale priliv svih oblika kapitala, pogotovo špekulativnog. Deficit se neko vreme mogao finansirati ino zaduživanjem, tim pre što su ekonomije u regionu bile u ekspanziji. Onog trenutka kada su poverioci procenili da je finansijski rizik kome su izloženi prevelik, priliv kredita je prestao, a kapital je naglo počeo da napušta zemlju. Ogroman odliv deviza doveo je do velikog pada vrednosti lokalnih valuta. Troškovi servisiranja inostranih kredita iskazani u lokalnim valutama strahovito su narasli, nelikvidnost je postala sveopšta, i otpočeo je proces lančanih bankrota.

Svi ključni elementi velike azijske krize danas su prisutni u Srbiji i ne smeju se ignorisati. Srbija spada u manju grupu tranzicionih zemalja koje nisu naučile važnu azijsku lekciju.

Ekonomske krize u državama u razvoju po pravilu nastaju kao posledica kontinuiranog deficita platnog bilansa i rasta spoljne zaduženost. U takvom ambijentu, sudbina države je u rukama inostranih kreditora i visi o koncu njihove spremnosti da (stimulisani visokim kamatama) obezbeđuju priliv kredita na koji se ekonomija navikla. Kada se iz bilo kog razloga, ekonomskog ili političkog, priliv kredita uspori ili zaustavi, izbija kriza koja se u prvom koraku manifestuje kao platnobilansna i valutna. Smanjen kreditni priliv i naglo povećan odliv kapitala dovode do prekomernog i nekontrolisanog pada vrednosti domaće valute koji se više ne može zaustaviti intervencijom centralne banke. Odmah potom, valutna kriza prerasta u dužničku. Stradaju svi, pa i oni dužnici koji su kredite koristili racionalno. U krizama ove vrste, savršeno je svejedno kakva je dužnička struktura i da li više duguje privatni sektor ili država.

„Beogradska interpretacija” daje podsticaj neodgovornom ignorisanju deficita platnog bilansa i zaduženosti. Krediti koje je Srbija uzela nisu racionalno korišćeni kako to teorija sugeriše. Da jesu, sve bi pucalo od privredne aktivnosti, zaposlenost bi bujala, a ne bi opadala iz godine u godinu. Teško je objasniti kuda su otišle desetine milijardi dolara uzetih kredita kao i prihodi od prodaje državne imovine. Srbija je zemlja propale infrastrukture, tragično niske zaposlenosti, prekomerne potrošnje, rastuće zaduženosti građana i strahovite emigracije. Olaka lakirovka koju nudi deo srpske ekonomske misli je loša usluga društvu i kompromitacija struke.

finansijski konsultant

Komentari29
fef4b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slobodan
odlican text nebojsa, narocito je uvod sjajan (objasnjenje ko je, kako i zasto 'odgovoran'). uvek mi padne na pamet kako izostaju odgovori, kakvi-takvi, na vase komentare od strane onih koji mogu da se osete prozvanim, oni se svakako lako prepoznaju u vasim tekstovima. ali nema mesta cudjenju: oni brinu svoje brige koje nisu u vezi sa dobrobiti srbije kao drzave a i verovatno znaju da puno onoga sto vi iznesete predstavlja neoborivu i (prilicno prostu) istinu.
pravi zaverenik
Nece biti da su sve te banke i kladionoice nikle u zadnja tri meseca. Kada vas prodje odusevljenje zbog pobede Rusije u minulom duplom blickrigu, neko ce se setiti Kostunioce da napravi analizu bilansa. Od marta 2003. do juce, kada je pametni Samardzic poceo da "okuplja opoziciju". Tvrdeci da se Srbija sest godina javnom raspravom pripremala na usvajanje Ustava, pa pod okriljem noci, blanko glasanjem poslanika, sa dva dana natezanja uz molepstvije Patrijarha, izglasan ustav, ali bez Vojvodine. Albanci nisu bili ni pozvani da izadju na izbore. Od navedenih 30 milijardi dolara duga, najmanje 20 milijardi slobodno upisati na konto "uspavane lepotice". Jos niko nije pokusao da podvuce crtu i da izracuna koliko kosta Kostunica. I njegovo volovsko - Kosovo je Srbija. Da nije vukao Srbiju zajedno sa radikalima u okrilje Rusije, mozda bi zapad drugacije odlucio u vezi priznavanja KiM. Srbiju vadi samo "pesnica" Borisa Tadica. Da lupi sakom o sto i da kaze, dosta lupetanja, zasukati rukave pa poceti uciti kako se zivi i radi u Evropi. Zastrasujuca je kolicina komentara u kojima se siri odijum prema zapadu, posebno prema Evropi, a o istoj se znaju u magli granice i sastojci. Ne treba Vam jaci primer od izjava ruskuh zvnicnika; sa NATO-om fajrunt, nastavljamo zivot sa Francuskom, Nemackom i Italijom. Sta misle Rusi o Evropi. Niti ona, Evropa ne moze bez ruskog gasa i nafte, a Rusi ni u snu bez Evrope. Pardon, njene tehnologije. Posebno njene auto industrije. Prvi dokaz obicnom Rusu da mu je zemlja krenula u buducnost je mogucnost da sedne i da vozi evropski auto. Uz vrlo serioznu napomenu - proizveden u Rusiji. Sto nije nimalo svejedno. Kupovati neki Fiat Bravo u zvanicnom salonu, ili ga kupovati preko Zastave. Kao partnera Fiatu. Dokle ce "Politika" ustupati prostor i davati prednost Kosticima, Biankama i Ruvarcima, nije na meni da lamentiram, ali je sigurno da novi list treba okrenuti. Bez Kostunice. I bez radikala u "tolikom opsegu paznje i titranja". Zoran jos u
Miladin Mladja@hotmail.com
Ne mogu da shvatim da covece zivis u srbiji i sebi postavljas takva pitanja i na njih nemas odgovor ili si mozda doseljenik sa neke novo otkrivene planete. Grcevito se vladajuce partije bore da zadrze vlast zbog cega pa racuni se ne isplivase tolike godine i sta je tu cudno nezaposlenost buja dinar jaca uvoz ogroman pa jer vam to ne kaze da lopovluk cveta i u sred zime kada i priroda zamire.
Apatinka
Мирослав Анђелковић, 26/08/2008, 12:29 Господине Катићу, не само у улици Војводе Степе на Вождовцу, већ и у улици Српских владара у Апатину, ничу само банке и кладионице. Чули банкари и власници кладионица да у Апатину има нешто више пара 8 још од пивариних акција) па отварају банке и коцкарнице, пардон , кладионице. Ако по ничем другом, оно по тим сличним појавама, Апатин личи на Београд. Могло је и нешто паметније да нам се деси.
mmisine, jako interesantan članak i zaključci se potpuno mogu odnositi na nas u pogledu deficita platnog bilansa i koji može dovesti do valutbne a kasnije do dužničke krize i sveopšte nelikvidnosti i bankrotsva. pozdrav, milan

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja