četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.08.2008. u 22:00 D. Spalović

Đerdap još čeka majstore

Међудржавни уговор потписан, али посао никако да крене (Фотодокументација „Политике”)

Remont Hidroelektrane „Đerdap 1” poslednjih sedam godina odlaže se zbog čega je Srbija izgubila na desetine miliona evra, jer je smanjena proizvodnja električne energije. Osim Elektroprivrede Srbije na gubitku su i radnici domaćih kompanija „Goša”, „Termoelektro”, „Sever” i „Prva petoletka” koje bi u obnovi najveće domaće hidroelektrane trebalo da učestvuju sa oko 25 odsto posla.

Ukoliko bi radovi počeli ove godine generalka bi bila završena najmanje za šest godina što znači da bi u najboljem slučaju elektrana proradila punim kapacitetom krajem 2014. godine.

Međunarodni konkurs za remont hidroelektrane završen je 2001. godine, a ugovor sa ruskom firmom „Silovije mašini” potpisan je dve godine kasnije. Tada su u republičkoj vladi najavili da će radovi početi posle potpisivanja sporazuma o regulisanju klirinškog duga SSSR prema SFRJ što se desilo tek 2007. godine. Zato što posao nije započeo kada je predviđeno, čitav projekat u međuvremenu je poskupeo. Ruski partner sada nije spreman da te poslove obavlja po ugovorenim cenama, ali ni EPS i HE „Đerdap” nisu spremni da plate više od onoga što je bilo propisano ugovorima i aneksima.

Međudržavni sporazum definiše i visinu duga Rusije Srbiji i njegov deo je isporuka opreme za HE „Đerdap 1” u vrednosti 100,5 miliona dolara. Rusi sada nisu spremni po toj ceni da rade, ali ni naša strana da plati više, a prema procenama stručnjaka, Rusi traže sedamdesetak miliona dolara više od ugovorene sume. Firma „Silovije mašini”, kao najveći partner u tim poslovima, u međuvremenu je privatizovana i ne želi da posluje sa gubitkom. Za obe strane dodatni problem je i pad vrednosti dolara u odnosu na evro što još više poskupljuje projekat.

Imajući to u vidu, kažu upućeni u ovaj problem, potrebno je da se pokrenu novi pregovori sa Rusima. Samo primenom klizne skale, vrednost posla je sada porasla na oko 125-126 miliona dolara dok se predstavnici EPS-a i HE „Đerdap” u tim pregovorima mogu kretati samo u ugovorenim i potpisanim vrednostima. Ovakva situacija ne odgovara ni ruskim partnerima koji su već uradili dobar deo opreme. Ona je kompletno završena za šesti agregat, dok će se preostalih pet agregata revitalizovati i izvršiti zamena vitalnih delova. Značajno je i to što je reč o veoma kvalitetnoj opremi što potvrđuje i revitalizacija opreme na rumunskoj strani HE „Đerdap”. Njihova postrojenja posle ugrađene švajcarske opreme postižu slabije rezultate i od naših sadašnjih kapaciteta. A biće znatno ispod rezultata koje će HE „Đerdapu 1” omogućiti ugradnja nove ruske opreme.

-----------------------------------------------------------

Podmlađivanje" hidroelektrana na Drini

Posle tri meseca čekanja, konačno je počela revitalizacija hidroelektrana na Drini. Radnici su krenuli prvo od HE „Ovčar Banja", a kada se za godinu dana završi obnova ovog postrojenja biće remontovana i HE „Međuvršje". Najveći posao u Privrednom društvu Drinsko-limske hidroelektrane biće „podmlađivanje" HE „Bajina Bašta", koja će početi u junu sledeće godine i biti završena 2012. godine.

Vasilije Pavićević, direktor PD Drinsko-limske HE, kaže da je subotička kompanija „Sever" glavni izvođač radova na revitalizaciji hidroelektrana „Ovčar Banja" i „Međuvršje". 

Što se tiče HE „Bajina Bašta", posle obavljene tenderske procedure i potpisanog ugovora sa austrijskom firmom „Vatech", pripreme za revitalizaciju odvijaju se prema utvrđenoj dinamici, dodaje Pavićević.

Komеntari4
2010d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja