nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.09.2008. u 22:00 Stefan Vukašin

Najčudniji računari

Današnji računari se oslanjaju na menjanje strujne učestalosti (impulsi) i namagnetisanja u baratanju i pohranjivanjeupodataka. Uveliko se, međutim, ispituju veoma neobični postupci, rekli bismo uvrnuti, koji će se, možda, ubuduće koristiti...

Optičko računarstvo: Nema ničeg čudnog u tajnom zapisivanju (šifrovanje) svetlosnim zracima. Zar planetarne telekomunikacione veze ne zavise od svetlosnih (optička) vlakana? Ali korišćenje svetlosnih titraja da bi se obavljali proračuni i dalje je nepraktično.

Istraživanje Pola Brauna sa Univerziteta u Ilinoisu, međutim, dovodi nas sve bliže tom cilju. On je načinio trodimenzionalne talasovode od fotonskih kristala, što bi omogućilo zarobljavanje svetlosti, usporavanje i savijanje preko oštrih uglova, bez bojazni da će se na sve strane rasuti.

U međuvremenu, Mihail Lukin sa Harvarda osmislio je, u suštini, optičku preteču tranzistora koji se nalazi u temeljima svih savremenih kompjutera. Sa saradnicima je naterao jedan jedini foton iz svetlosnog signala da uključuje i isključuje drugi svetlosni signal.

Kvantno računarstvo: Ako želite da pogazite sva pravila klasičnog računarstva, ne tragajte ni za čim drugim do za kvantnim računarima. Umesto elektronskih bitova što postoje u vidu 0 ili 1, oni koriste kvantne mehaničke učinke da bi obrazovali kubite koji mogu biti istovremeno u oba stanja.

Izračunavanja pokazuju da ova pojava dopušta da se naporedo izvršavaju brojna izračunavanja: s porastom zbira kubita, obrađeni podaci se umnožavaju eksponencijalno. Do sada su kvantni računari imali veoma malo kubita koristeći kvantne tačke, nuklearnu magnetnu rezonancu, jone metala i odskora isprepletene parove fotona.

Neuronsko računarstvo: Zašto poći od nule kada možete pozajmiti uspele zamisli? Neki istraživači se nadaju da će napredovati preslikavanjem računara koje je stvorila priroda. Fernando Musa-Ivaldi sa Univerziteta Čikago pokazao je kako se nekoliko moždanih ćelija zmijuljice, primitivnog kičmenjaka nalik jegulji, može iskoristiti za upravljanje robotom. Moždane ćelije koje ovaj stvor koristi za orijentaciju pokazale su se sposobnim da navedu skalameriju da prati svetlosni izvor.

Američka istraživačka agencija za odbranu DARPA nedavno je stvorila kiborg-moljce na daljinsko upravljanje koristeći elektrode koje im je ugradila u mozgove.

Lepljivo računarstvo: Jedan od najčudnijih ikada napravljenih računara odriče se skalamerije (hardver) u korist čudnovate lepljive tvari (gloopware). Endru Adamacki sa Univerziteta Zapadna Engleska može primorati ometajuće talase umnožavajućih jona u hemijskom lepilu da se ponašaju kao logičke kapije, blokovi od kojih su računari izgrađeni.Valove stvara trepereća ponavljajuća hemijska reakcija.Dotičnehemijske logičke kapije mogu da navedu ruku robota da meša smesu u kojoj su one. Kako prsti robota podstiču hemikalije, pokreću se nove reakcije koje upravljaju rukom.

Posledica je neka vrsta robotskog egzistencijalnog paradoksa – da li je hemijski mozak učinio da se ruka robota pomeri ili je ruka rekla mozgu šta da misli? Na kraju Endru Adamacki teži da ove hemijske računare spoji u elektroaktivni, na gelu zasnovani „omotač” za stvaranje „grudvica-robota”.

Buđavo računarstvo: Čak se primitivni organizam, poput plesni, može upotrebiti za rešavanje problema koji su zavarali klasične računare.Tošijuki Nakagaki iz Instituta za fizička i hemijska istraživanja u Nagoji pokazao je da buđ iz mulja može izračunati najkraći put kroz lavirint.

U ogledima se mnoštvo ameboidnih nezavisnih ćelija koje se ponašaju kao jedan organizam u početku raširilo da istraži sve moguće puteve. Ali kada je niz ćelija pronašao najkraći pravac do neke hrane skrivene na izlazu, ostatak mase prestao je da istražuje. Buđ iz mulja bi se tada povukla iz ćorsokaka i pratila direktan put do hrane.

Za informatičare je ovo zanimljivo, jer je snalaženje u lavirintu slično problemu putujućućeg trgovca koji traži najkraću putanju između određenog broja tačaka u prostoru. Složenost brzo poraste kako se doda još tačaka, što predstavlja ozbiljnu teškoću za klasične računare.

Komеntari0
2f729
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja