petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.08.2008. u 22:00 Stefan Vukašin

Antibiotici iz aligatora

Задивио научнике: алигатор

Rane na aligatorovoj telesini zadivljuju naučnike: za samo 12 do 24 sata poderano tkivo počinje da zaceljuje, a ljudima je za to potrebno pet dana!

Iako žive u vodama koje vrve od mikroba, ozlede ovih opakih gmizavaca se gotovo nikada ne zaraze. Dotična sposobnost isceljenja privukla je pažnju Marka Merčenta s Maknis univerziteta u Luizijani (SAD). „Odrastao sam pecajući u zavičaju aligatora, zato sam bio radoznao da im izučim imuni sistem”, kaže on. „Nisam se latio posla da otkrijem novi antibiotik.”

A Mark Merčent je, zapravo, otkrio da leukociti krvoločnog grabljivca izlučuju male peptide, sposobne da unište mnoge mikrobe koje savremeni antibiotici ne mogu dirnuti, računajući MRSA, lozu bakterija stafilokoka (Staphylococcus aureus), za koje se pretpostavlja da su uzročnici 70 odsto smrtonosnih zaraza dobijenih u američkim bolnicama. On je deo družine istraživača koji se okreću prirodi u potrazi za proteinima i peptidima koji bi onesposobili smrtonosne mikroorganizme, kada tradicionalni izvori presahnjuju.

Tajna crne gljive

Još od vremena zemaljske plesni (Penicilium notatum) koja je kroz otvoreni prozor dolepršala u laboratoriju Aleksandera Fleminga 1928. godine i usmrtila uzorak bakterija uzgajanih u otvorenoj petrijevoj posudi, naučnici su se u potrazi za antibioticima uzdali u gljive. Ali pokušaji da se preprave postojeći lekovi naišli su na ograničen uspeh.

Uprkos visokoprotočnim postupcima ispitivanja veštačkih jedinjenja i metagenomskih proverama koje prepoznaju nizove DNK što stvaraju antibiotike, prepoznato je tek nekoliko novih takmaca. Poput slučajnog otkrića Aleksandera Fleminga, mnogi novi antibiotici su plod sudbine.

Tražeći industrijski enzim za pravljenje majica bez gvožđa i jačanje papira, biotehnološka kompanija „Novozimes”, sa sedištem u Danskoj, pronašla je redak antibiotički peptid u crnoj gljivi (Pseudoplectania nigrella) koja raste u evropskim borovim šumama. „Proučili smo nizove svih peptida i proteina koje luče ćelije gljive“, objašnjava Hans-Henrik Kristensen, jedan od visokih rukovodilaca. „Shvatili smo da je jedan sličan poznatoj vrsti antibiotičkih peptida zvanih defensini”.

Prozvan plektazinom, „Novozimesov” defensin ubija opasnu lozu bakterija koje napadaju pluća (Streptococcus pneumoniae). Od otkrića 2005. godine kompanija je proverila više od 660 oblika ovog peptida i izdvojila najmoćniji. Ogledi na životinjama su u toku, očekuje se da će provera u bolnicama otpočetit 2010. „To je divan primer sposobnosti slučajnog otkrića, često povezane s velikim pronalascima,” dodaje Hans-Henrik Kristensen.

Godine traganja

Antibiotici utemeljeni na proteinima i peptidima, ipak, nisu bez zamki – za razliku od drugih bioloških lekova, moraju se unositi u velikim iznosima (doze). „Moraju se davati u velikim količinama, čak do nekoliko grama na dan,” upozorava predstavnik „Novozimesa”. „A to iziskuje visoku pouzdanost i izdržljivost.”

Proizvodnja proteina i peptida na veliko je skuplja od antibiotika zasnovanih na malim molekulima, delom zbog toga što je ispoljenje (ekspresija) proteina isto toliko umetnost koliko i nauka. Nevolja je u tome što se laboratorijske tehnike korišćene za masovnu proizvodnju antibiotika zasnivaju u velikoj meri na ćelijama gljivica, a godinama pretežno na plesni. Obično se geni drugih životinja ne mogu ispoljiti u gljivicama bez mnogo teškoća.

Plektazin je, do sada, jedini biološki antibiotik (i jedini defensin) otkriven u glivama koji omogućava da se ova jedinstvena vrsta masovno proizvodi. Iako su kod ljudi, svitaca i drugih živih stvorenja pronađeni još neki defensini, naučnici nisu bili u stanju da naprave dovoljne količine za izvođenje opita na životinjama.

I sam Mark Merčent je naišao na slične prepreke: „Činjenica da proteini potiču iz aligatora izazvala je mnoge teškoće. Veoma ih je teško izdvojiti”.

Iako su novinski naslovi u zemlji na sva zvona hvalili antibiotike kao novi lek protiv supermikroba, on im do sada nije proučio ni ceo sklop, ni odsečak. Proteći će, stoga, godine pre nego otpočnu ispitivanja određivanja iznosa (doza) na životinjama, a kamoli na ljudima.

Mark Merčent ne gubi nadu: „Mi baš nemamo izbora, moramo pronaći antibiotike koji koriste nove mehanizme, iako istraživanje ponekad može biti razočaravajuće.”

Nalazi su nedavno objavljeni u čuvenom naučnom časopisu „Nejčer”.

Komentari0
d18ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja