nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Nišlija rukometni kralj sveta

Autor: Toma Todorovićnedelja, 31.08.2008. u 22:00
Никола Карабатић

Niš – Dostigao je svetske visine. Početkom avgusta Svetska rukometna federacija proglasila ga je najboljim rukometašem na svetu, a poslednjeg dana Olimpijade u Pekingu okitio se zlatnom olimpijskom medaljom.Tog 24. avgusta zlatno odličje koje je u Kini osvojio Nikola Karabatić, rođeni Nišlija, slavilo se i u Nišu i Aleksincu. Bez obzira što je Nikola bio u dresu francuske reprezentacije.

– Rođen samu Srbiji, u Nišu, 10. aprila 1984. godine, gde sam živeo prve dve i po godine. Kada sam se rodio majka Radmila završavala je studije medicine, a otac je bio rukometni profesionalac, golman u niškom Železničaru. Majka je Aleksinčanka, a otac Branko je Trogiranin. Njega je iz Dalmacije sportska karijera dovela u Niš, u kojem je proveo pet godina i u kojem se oženio.

Duboko su mu se urezala sećanja na najranije detinjstvo, kaže Nikola:

– Otac je te godine s jeseniotišao u Strazbur, u ekipu tamošnjeg prvoligaša Robersoa, a majka i ja smo ostali u Nišu. Živeli smo zajedno sa najbližim rođacima, sa bakom u Aleksincu i maminom rođenom sestrom i njenom porodicom u Nišu. Kraj njih sam počeo da rastem, tu sam prohodao i prve reči progovorio. Pored Nišave sam počeo da jurim za loptom. Majka je diplomirala i završila obavezni lekarski staž i onda smo se pridružili ocu u Francuskoj. Bilo je tokrajem 1986. Brat Luka rodio se u Strazburu, 1988. godine.

Porodica Karabatić preselila se sredinom devedesetih godina u Monpelje.

– Počeo sam da treniram rukomet u devetoj godini, tek sam bio krenuo u školu. Vaspitani smo brat i ja u sportskom, ali i spartanskom duhu. Kasnije, iako sam uveliko bio profesionalac, u Monpeljeu sam završio sa najboljim ocenama srednju školu i upisao fakultet. Bez obzira na sve velike obaveze u sportu studiram i planiram da završim fakultet i da diplomiram.

Na zapadu Evrope rukomet je odlično plaćen sport, profesionalci mogu dobro da unovče svoje znanje:

– Činjenica je da dobro zarađujem, ali nije sve u novcu. Najvažnija mi je srećna, složna porodica, česta viđenja sa roditeljima, koji dolaze kod mene u Nemačku, a i ja svaki slobodni trenutak iskoristim da odem do Monpeljea.

Priča Nikola o porodici, seća se i zanimljivih detalja:

– Otac, kao član niškog Železničara, bio je prvi golman reprezentacije Srbije na desetak utakmica. U to vreme postojala je reprezentacija Jugoslavije, a srpska je posebno igrala na dva turnira u Rusiji i Švedskoj, pa je on kao član tima iz Niša branio boje Srbije. U leto 2001. boravio sam kod rođaka u Nišu najduže, dvadesetak dana. I, naravno, otac je brata i mene odveo do hale Čair, da mi pokaže gde je on igrao, i na trening Železničara. Jednoga dana smo samo gledali sa tribina, a potom nekoliko dana i trenirao sam sa rukometašima iz Niša. Sećam se da me je jedan od mladih trenera pitao da li bih voleo da igram u Nišu i Železničaru, u klubu gde je otac dostigao vrhunac u svojoj karijeri. Potvrdno sam odgovorio i zaista nisam imao ništa protiv toga. Dan-dva kasnije mi je, međutim, kada smo opet bili u dvorani, jedan stariji trener rekao da sam spor, da nemam potrebnu eksplozivnost i da će teško od mene postati dobar igrač. Verujem da se sada kaje zbog takve procene, jer sam ja već u jesen te iste godine postao prvotimac francuskog prvoligaša Monpeljea, sa kojim sam narednog proleća osvojio titulu prvaka Evrope. A od 2002. godine, tada sam bio osamnaestogodišnjak, sve do danas sam stalni član reprezentacije Francuske.

Sportska karijera odvela je Nikolu iz Francuske u Nemačku. Bio je u Monpeljeu do kraja proleća 2006, kada je prešao u Kil, nedaleko od Hamburga. Potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Nemcima, do 2010. godine, ali je pre mesec i po dana već produžen do 2012. Sa nemačkom ekipom već je osvojio dve titule prvaka Nemačke, prvaka i vicešampiona Evrope.

Iz sportske porodice Karabatić na glavnu rukometnu scenu uspešno je stupio i Nikolin brat:

– Luka je od svoje sedme godine do prošle jeseni igrao tenis i bio među najboljima u Francuskoj i Evropi u konkurenciji mladih igrača. Onda je iznenada rešio da ostavi tenis i počeo je da trenira i igra rukomet. Za samo deset meseci postao je prvotimac Monpeljea, gde živi (roditelji su nam u pet kilometara udaljenom letovalištu Vila de Gardiol, pored Frontinjana) i član mlade reprezentacije Francuske. Visok je dva metra i tri centimetra...

Posle Pekinga rukometnom kralju sveta Nikoli Karabatiću i ostalim igračima iz reprezentacije Francuske priređen je veličanstven doček u Parizu. On je, međutim, odmah sutradan stigao u Monpelje:

– Majka Radmila radi kao lekar u jednom gerontološkom centru u Frontinjanu, pored Monpeljea, a otac Branko je službenik u opštinskoj upravi, zadužen za organizovanje sportskih manifestacija. Ujedno je i trener golmana.Posebno su me obradovale informacije da se slavilo u Nišu zbog moje zlatne medalje. To je, svakako, velikim delom i zbog mog oca i mene i niška medalja...

Kako Nikola vidi srpski i hrvatski rukomet i sportiste?

– Ne znam zašto je toliko pao rukomet u Srbiji. Znam da je oduvek bilo dobrih igrača, sa mnogima sam igrao, ali reprezentativni i klupski godinama mnogo stagnira. U Francuskoj sam bio sa Andrejom Golićem, Mladenom Bojinovićem, Rastkom Stefanovićem... Hrvati su stalno, bar koliko ja pamtim, bili dobri i jaki. Ali, postali su u poslednjih godinu-dve previše prepotentni, čak i grubi u igri, znaju da provociraju. Mislim da su zbog toga i mnogo propustili i na ovoj Olimpijadi.

Finale i zlato u Pekingu?

– Bilo je mnogo teško, posebno na tri poslednje utakmice. Samo su naš stručni štab i moji saigrači u reprezentaciji znali da sam povređen, da ne mogu desnu ruku da ispružim u laktu. Imao sam strahovite bolove, ali stegnu se zubi, zaboravi se tokom utakmice na nedaće i bolove. Baš tom rukom postigao sam i devet golova u finalu.

Kako je u Nemačkoj?

– Rukomet je na visokoj ceni, hale prepune, rezultati dobri. Najviše se sada družim sa Vidom Kavtičnikom, reprezentativcem Slovenije, igramo zajedno u Kilu.

Planira Nikola uskoro u Niš:

– Dolazim u Srbiju vrlo brzo, najverovatnije narednog leta. Pre toga Kil igra oktobra u Makedoniji, u Ligi šampiona, i dogovoreno je da moji rođaci iz Niša dođu u Skoplje i tamo se vidimo.


Komentari17
80ff1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

m Mihailovic
Fenomenalna porodica.Nikola je super decko i pravi as. Samo tako nastavi.Prijatelji.
Mile Mrdjenovacki
Broj komentara pokazuje da se o rukometu itekako ima sta napisati.Komentari su skrenuli u polemiku koja nema veze sa rukometom, ali clanak je postigao svoj cilj, ljudi zele o rukometu da citaju... Imao sam srece da 1974te godine budem u timu Zvezde na osmnestodnevnoj turneji po Francujskoj, koju je organizobao ex. amb.G. Diklic, bivsi igrac Partizana a tada Ganjija...Sve hale su bile pune iako u ekipi nije bilo Lazarevica koji je bio sa reprezentacijom. Francuska je tada ucila rukomet od najboljih u tom trenutku... Danas kao da nas je sramota da ucimo od njih, a itekako imamo sta da naucimo. Obratimo samo paznju na igru Dinara u odbrani, koja je evoluirala od najveceg grubijana do savrseno pokretljivog i korektnog igraca cija snaga dominira ali skoro da nema iskljucenja... Pre desetak godina Mikela Obradovic je sa reprezentacijom Srbije i sjajnim Mikijem Radosavljevicem na golu je pobedio Francusku na gostovanju kada su se oni pripremali za medalju, ali je posle shvatio da ga je francuski kolega nadmudrio pustajuci ga da pobedi igrajuci uporno samo 3-2-1 odbranu da vidi kako se ta odbrana napada po cenu poraza... Tako rade pravi, oni koji su spremni da uce... Nikola Karabatic je imao od koga da uci, imao je da iskoristi svoju sansu. Svaka mu cast. Kao nepoznat momak je dobio Francusko drzavljanstvo i nema mu se sta zameriti, za razliku od onih koji steceno ime prodaju za rad... Primer njegovog brata pokazuje kako se daje sansa mladom talentu... za razliku od njih nasi klubovi se ponose vracanjem isluzenih igraca,radi malo vrdnih titula, juniori i kadeti su ispod osmog mesta, a nasi ljudi koji vode rukomet ne vide da se mora krenuti putem kojim je krenula Francuska sedamdesetih godina. Verujem u uspeh nasih seniora, verujem da se moze povratiti stara slava, ali samo mladi igraci od sedamnest do dvadeset godina u prvoligaskim ekipama mogu doneti buducnost nasem rukometu. Svaka cast starijima, njihovin imenima i medaljama...Karabatic je putokaz kojim trebamo ici.
Atanasije
Nikola Karabatic je visok 196 cm. i tezak 102 kg. Decko je rukometni "razarac" u pravom smislu reci. Ne samo sto je vrstan golgeter, vec igra i fantasticnu odbranu. U Kilu je imao srecu da ga trenira vrsni rukometni pedagog Noka Sevdarusic! Zelim mu da ostane takav kakav je a pre svega jos dugo godina najbolji planetarni rukometas.
Milja Katic
Srecno ti Nikola i tvom bratu i celoj vasoj porodici.Ulozili su u svoju decu i sada neka ubiraju plodove svoga vaspitanja.A ljudi mogu da se osecaju sta hoce i ako se neko oseca strancem u svojoj zemlji, to je njegova privatna stvar.Moja porodica i ja zivimo 15 godina van Srbije ali nam srce igra vec na mesec dana kad treba da krenemo za Srbiju.A dosla sam ovamo krajem jula.Ovde mi je lepo,pristojan zivot sve kako je kako treba ali to nije moj zavicaj,moja Otadzbina.Volim patriote ali ne mogu shvatiti one druge.Ali mi svi imamo pravo izbora i neka se osecaju i oni drugi strancima u svojoj zemlji.
Miro Markovic
Bravo Nikola, junace! Neka ti je sa srecom zasluzeno zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu. Te igre su uvek bile u slavu sportista a ne zemalja koje oni predstavljaju. Iako ti je poreklo srpsko, ti prvo pripadas tvojoj porodici pa tek onda Fracuskoj, Srbiji i celom svetu, jer smo svi mi u srcu isti. Da si los, niko ti ne bi posvetio paznju. Posto si medju najboljima, svi zele da te prisvajaju. Raduj se! Zelim ti jos mnogo uspeha i radosti u sportu koji volis.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Rukomet

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja