ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Probni piloti kineskog cara

Do izuma zmaja dovoljno snažnog da ponese težinu čoveka došlo je za vreme dinastije Ći koja je vladala Severnom Kinom od 550. do 577. godine. Prvi imperator te dinastije Kao Jang vršio je sistematsko istrebljenje porodica koje su podržavale prethodnu dinastiju. Samo u jednoj godini ubio je 721 osobu. Kao Jang je, inače, živeo u kuli visokoj preko 30 metara u kojoj se posvetio učenju budizma. Jedno od dobrih dela koja pripoveda budizam jeste i oslobađanje životinja uhvaćenih u zamku. Car je tu preporuku prihvatio na svoj način i primenio je na one koje je smatrao svojim neprijateljima. Tražio je da se osuđeni na smrt dovedu u kulu, a onda im, velikodušno, omogućavao da polete s nje. To se zvalo „oslobađanje živih bića”... Nesrećnici su, naravno, svi odreda stradali a Kao Jang je, kako je zabeležio neki hroničar, ceo spektakl posmatrao sa uživanjem i uz mnogo smeha. Taj hroničar je zabeležio i da je car od 559. godine počeo da ljude koje je osudio na neku kaznu koristi kao „probne pilote“ za zmajeve koji su bili dovoljno veliki da ponesu čoveka. Jedan od tih osuđenika bio je princ Huangtu, koji je, leteći na zmaju, prevalio razdaljinu od oko tri kilometra. I umesto da ga nagradi slobodom za taj uspeh, Kao Jang je nesrećnog princa umorio glađu.

Proizvodnja zmajeva u Kini datira još iz 6. veka pre naše ere, ako je verovati zapisu filozofa Mao Tija da je proveo tri godine izrađujući zmaja. Kasnije su zmajevi postali uobičajena pojava i služili su u razne svrhe. Kao dečije igračke, ali i za sportska takmičenja u „borbi zmajeva”. Pobednik je bio onaj takmičar koji bi uspeo da svojim pocepa zmaja svog takmaca. Zmajeve je često koristila i vojska, ponekad i za bacanje propagandnih letaka na neprijateljsku armiju. Služili su i kao privremene osmatračke platforme: u tom slučaju nosili bi čoveka koji je špijunirao neprijatelja.

I Japanci su koristili zmajeve u vojne svrhe, najverovatnije da prenesu ljude u opkoljene gradove ili iza njih.. Najčuvenija priča o japanskim zmajevima jeste ona o samuraju iz 12. veka. On i njegov sin bili su proterani na neko malo ostrvo. Priča kaže da je samuraj Tametamo privezao sina za zmaja i uspeo da ga njime vrati u zemlju. Zmajevi su se navodno koristili i za transport opeka do radnika na visokim građevinama.

Sve što se popne mora i da siđe, naravno, pa zato ne iznenađuje što su se ljudi interesovali i za padobrane. Priča se da je kineski car Šan koristio slamnate šešire vezane jedne za druge da bi skočio sa kule koja je gorela. Zanimljiva je i priča koja govori o nekom smelom kineskom razbojniku, inače lokalnom heroju. Uhvaćen 1180. godine u Kantonu u zamku na vrhu neke građevine, on je uspeo da pobegne skočivši s nje držeći se za dva otvorena kišobrana. Navodno je ovo svoje bekstvo kasnije ovako opisao: „Kad sam skočio, vetar ih je održavao potpuno otvorenim, zbog čega su mi služili kao krila, pa sam tako bez povreda stigao do tla”.

Ipak, pravi padobran osmišljen je u Evropi. Leonardo da Vinči je oko 1485. nacrtao padobran u obliku piramide i zato je ideja o padobranu dugo bila njemu pripisivana. Međutim, sveska jednog nepoznatog italijanskog pronalazača, datirana nekoliko godina ranije, prikazuje padobran konusnog oblika – znači mnogo praktičnijeg, koji je verovatno i napravljen. Skakač je imao sunđer u ustima da bi zaštitio zube prilikom prizemljenja. Nažalost, nemamo nikakvih podataka o tome da li je to pomoglo neustrašivom pioniru padobranstva.

Komеntari0
4b2bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja