subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 04.09.2008. u 22:00 Nebojša Katić

Promašena polemika

Узимати кредите или не (Фото Д. Јевремовић)

Osvrćući se na moj tekst „Beogradska lakirovka” (26. 8. ’08), profesorka Danica Popović je napisala odgovor pod naslovom „Beogradska lakirovka, kako da ne” (3. 9. ’08). Bojim se da je moj članak pročitan više ljutito nego pažljivo i da su zato prekršena osnovna pravila korektne polemike.  

U svom tekstu, profesorka Popović grubo ignoriše osnovnu tezu mog članka. Njegova suština je vezana za mehanizam nastajanja dužničkih kriza i sažeto citirana, glasi: Ekonomske krize u državama u razvoju po pravilu nastaju kao posledica kontinuiranog deficita platnog bilansa i rasta spoljne zaduženosti... U krizama ove vrste, savršeno je svejedno kakva je dužnička struktura i da li više duguje privatni sektor ili država.

Profesorka Popović pogrešno citira moj tekst: Tamo je, naime, pisalo da „deo srpske ekonomske misli” pogrešno smatra da srpski problem zaduženosti više nije gorući problem. Tamo, naime, to nije pisalo.

Moj tekst je polemisao sa sledećim stavom – kako se u Srbiji intenzivno zadužuju privreda, banke i građani (a ne država), nema opasnosti od dužničke krize, jer ovi dužnici znaju šta rade. Ovo nisu ekonomski argumenti i nemaju uporište u iskustvu. Da, takvu argumentaciju smatram ideološkom kompromitacijom struke. Netačnost takvog pristupa ilustrovao sam primerom velike finansijske krize u jugoistočnoj Aziji 1997. godine.  

Sa mojom ključnom tezom profesorka Popović ne polemiše. Ona polemiše sa tezom koje u članku nema: Na šta ću ja da potrošim svoj dohodak, je li racionalno kupovati patike i ići na letovanje, najbolji odgovor dao je naš divni Taško Načić u jednoj reklami, rekavši „Šta vas se samo tiče“!

Moj tekst ne dovodi u pitanje pravo dužnika da svoju platu ili uzeti kredit troši kako želi. Ono što osporavam jeste teza po kojoj su privatni dužnici, po definiciji, mudri i ekonomski racionalni. Trenutna finansijska kriza u SAD daleko snažnije nego ja „osporava” tu istu tezu.

Gospođa Popović dalje kaže: U tekstu g. Katića piše da je srpski spoljni dug u poslednjoj godini povećan za oko 42 odsto, i sada iznosi oko 30 milijardi dolara. U prvom trenutku, kao da me je udario grom: upravo sam bila završila izveštaj o srpskoj zaduženosti, a ti brojevi mi uopšte nisu ostali u sećanju.

Cifre koje sam pomenuo nisu u sećanju profesorke Popović, ali su u statističkim izveštajima Narodne banke Srbije. Ukupan spoljni dug je 30. juna 2008. iznosio 29,5 milijardi dolara, dok je godinu dana ranije bio 20,7 milijardi dolara. Ovo je rast od oko 42 odsto.

Pošto je efekat groma minuo, profesorka zaključuje da ja pravim neznalačku grešku budući da dinamiku rasta duga Srbije vezujem za dolar: Kao što niko ozbiljan iz struke ne bi prikazivao dolarsku dinamiku bilo čega, a nekmoli zatim još da okrivi druge kako te alarmantne rezultate ne shvataju ozbiljno!”

Ekonomska struka uzima dolar veoma ozbiljno. Reč je o najvažnijoj svetskoj valuti i statistika koristi dolar u svim međunarodnim pregledima. MMF, na primer, pravi istu „neznalačku” grešku, pa spoljni dug, kao i sve ostale makroekonomske pokazatelje Srbije, iskazuje u dolarima. Dolar se već decenijama koristi u međunarodnoj statistici, što omogućava kontinuitet i homogenost podataka i olakšava makroekonomsku analizu i poređenja. Vrednost dolara varira u vremenu, ali trenutni pad dolara ne diskredituje njegovu statističku vrednost, kao što je neće diskreditovati ni njegov rast. Iskazivanje domaćeg duga u evrima neće bitno popraviti dužničku poziciju Srbije.

Profesorka zatim drži čas: E sad, samo da vam pokažem koliko takva analiza daje apsurdne rezultate. Srpski bruto domaći proizvod po stanovniku porastao je sa 4.300 dolara u 2006. na oko 5.500 dolara tokom 2007. godine, što će reći da je godišnji dolarski per capita rast iznosio 28 odsto, što niko normalan (iz struke) nikada ne bi izjavio!

Ovo je loš primer za ilustraciju teze o „lošosti” dolara za analizu. Ovde je reč o problemu apsurdno precenjenog dinara u ambijentu visoke srpske inflacije. Ova analiza ne diskredituje dolar, već dinar. Problem na koji profesorka ukazuje jasno je vidljiv i kada se domaći BDP meri evrom.

Kada je reč o gradnji puteva u Srbiji, profesorka Popović se zalaže da to radi privatni sektor. Nažalost, priča o privatnom sektoru koji gradi puteve po Srbiji je upravo dobila tužni epilog propadanjem koncesije. Infrastruktura Srbije je u očajnom stanju, a ispred Ministarstva za infrastrukturu nema redova. Niko se ne utrkuje kako bi uložio kapital u srpske puteve ili pruge. Država će morati da ih gradi, ne zato što to voli ili je ideološki bolje, već zato što niko drugi neće. To je iskustvo i najvećeg broja evropskih zemalja.

Konačno, profesorka iznosi tezu da g. Katić već nekoliko puta iznosi kataklizmična predskazanja, da bi se onda ogradio kako su to samo hipoteze (Misterija privrednog rasta, 30. oktobra 2007. godine).

Nadam se da čitaoci „Politike” koji prate moje članke nemaju nikakvu dilemu u vezi sa stavovima koje iskazujem. Oni mogu biti pogrešni, ali su, verujem, kristalno jasni i konzistentni u pesimizmu bez ograde, a još više u kritici neoliberalne ideologije. A o tome je ovde reč, zar ne?

Finansijski konsultant

Komentari25
da522
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljubica ljubica
Ne razumem se u ekonomiju, ali pokusavam da shvatim logiku na kojoj pocivaju zapadni pa i nasi bankarski sistemi. Posto banke svojim klijentima odobravaju kredite uz manje ili vece kamate, obezbedjujuci sebe hipotekom koja se stavlja na imovinu duznika-klijenata, onda je za ocekivati da ce klijenti grcati i strahovati celog zivota kako da otplate rate kredita, ili ce u slucaju krize izgubiti sve - kao sto je to sada masovno slucaj sa americkim gradjanima koji preko noci postaju beskucnici. Na kraju pocinju da propadaju i banke-krvopije, posto vise nemaju ovaca za sisanje. Meni to bankarsko poslovanje lici na veliku prevaru i poseban oblik robovlasnistva. Sekspir nas je genijalno opomenuo, shvativsi mentalitet mletackih trgovaca : Nemoj biti ni duznik niti poverilac. Molim vas, g-dine Katicu da prokomentarisete ovo moje razmisljanje.
student
"Jedini rizik koji banke snose je rizik hipotekarne kriza, koja bi mogla malo da im okrnji profit, jer ne bi dobile pocetnu vrednost oduzete imovine." Hipotekarna kriza moze da napravi mnogo vise stete osim krnjenja profita banaka. Da nije tako ne bismo ni diskutovali o tome da li su gradjani prezaduzeni.
Bane
Nacionalizovanjem (to je upravo suprotno od onoga sto je uradjeno sa 4 banke 2000 u Srbiji) dva velika kreditora, Fanny Mae i Freddy Mac, zabijen je glogov kolac neoliberalnoj ekonomiji u Americi a posledicno i sire. Da li ce talas dopreti do srpske vlasti ostaje da se vidi, mada nisam optimista u tom pogledu.
pravi zaverenik
Nesto nisam do sada procitao nista na temu da banka trazi valjanu hipoteku. Pa kad je pronadje, onda ide prica iz mog predhodnog komentara.
Небојша Катић
За студента – Банка одобрава кредит полазећи од тога да ли је у стању да обезбеди ваљану хипотеку и да се уклопи у пропис НБС који таржи да висина отплате не прелази одређени проценат месечних примања дужника у тренутку одобравања кредита. Када би за кредите исте врсте увек постојала и динарска и девизна понуда, тада би се из разлике у висини каматних стопа могао израчунати валутни ризик који банка калкулише. Можда би Вам помогло да прочитате мој чланке “Морални хазард” ако га нађете на мрежи. Ту сам покушао да објасним логику коју банке следе. ­_______ Хвала свима за коментаре.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja