ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Đoković prešao s dela na reči

Autor: G. A.petak, 05.09.2008. u 02:00

I na „Arturu Ešu”, najvećem teniskom stadionu pod vedrim nebom, pred više od 20.000 gledalaca naklonjenih Amerikancu Endiju Rodiku Novak Đoković je pokazao da je bolji igrač od njega. Savladao ga je sa 6:2, 6:3, 3:6, 7:6 (7:5). No, njihov meč u četvrtfinalu Međunarodnog prvenstva SAD već je deo istorije. Na turnirima za „gren-slem” teniseri s najvećim pretenzijama nemaju kad da se raduju.

Naš as već večeras izlazi na megdan Švajcarcu Rožeu Federeru i samo on zna koliki su mu teret očekivanja poklonika sporta kod nas veća nego ikada. Pod utiskom Federerovog posrtanja ove godine, koje se ogleda u porazima i protiv stalnih mušterija, u samo dva trofeja, izgubljenim prvim mestom na svetskoj listi posle 237 nedelja neprestanog stolovanja, izgubljenim Vimbldonom, svi kažu – pobediće Đoković. Naš teniser je umerenijeg mišljenja, ali ne zato što pravi otklon od eventualnog poraza, nego zbog toga što neponovljivom igraču ukazuje dužno poštovanje i kada ga mnogi otpisuju.

Od ljubimca publike do njenog uraganskog negodovanja

Đoković se s njim prošle godine sastao u finalu. Izgubio je u čudesnom meču sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4. Federer je tako osvojio titulu četvrti put uzastopno, ali su sedam Đokovićevih prokockanih set-lopti u prva dva seta bile kao tiha voda koja je počela da roni Federerov tron.

Naš teniser je priznao da je na njega, pored toga što je prvi put igrao u finalu turnira za „gren-slem”, uticao veličanstveni ambijent s 23.000 gledalaca. Oni su onda želeli Federerov skalp i podržali su Đokovića kao mladog lava, dostojnog naslednika svetskog prestola u najskorijoj budućnosti. U njemu su prepoznali neustrašivog igrača svetske klase, kadrog da se upusti u vitešku borbu s neuporedivim, ali je on stekao njihovu naklonost i usudivši se da posle četvrtfinalnog meča sa Špancem Karlosom Mojom na otvorenoj sceni prikaže dar za imitaciju. U njegovom repertoaru, između ostalih, bio je i Rodik koga je takođe oponašao do perfekcije. Šuomen na igralištu „Flašing Medouza” – ima li išta prihvatljivije za američku publiku nezasitu spektakla.

Godinu kasnije, u osvit izuzetno važne bitke s Federerom, Đoković je, možda nesvesno, možda svesno, rizikovao da mu krcati „Artur Eš” večeras okrene leđa. Ne zbog toga što će domaća publika možda želeti da Švajcarcu udahne novi život (Federer je s nekoliko slatkorečivih izjava uoči takmičenja nastojao da joj uđe pod kožu), niti što joj je, eto, Đoković ugasio nadu u povratak ljubimca na tron (Rodik pobednik 2003).

Dok je još bio pod vrelim utiskom pobede koja ga je odvela u njegovo sedmo polufinale na četiri najuglednija turnira „belog sporta”, naš teniser ju je ubo u živac. Preko razglasa je odjekivala njegova prva izjava, data na terenu:

– Rodik je rekao da sam na prethodnom meču imao 16 povreda i da sam ih izmislio, zar ne? Da sam simulant. To nije bilo lepo od njega. Drago mi je što sam ga pobedio na njegovom terenu, u njegovom gradu. To je veliki uspeh za mene – govorio je Đoković u dahu, dok se s tribina spuštao uragan zvižduka. – Eto, vidite kako je publika protiv mene, a ionako jeste, pošto smatra da „foliram”.

Uvertira kao Ali – Frejzer

Nekoliko dana pre Šampionata, na ceremoniji u Njujorku pod pokroviteljstvom „Najkija”, glavne zvezde su bili Federer i Španac Rafael Nadal, zaštitni znaci tog globalnog američkog proizvođača sportske opreme. U svetlu njihovog velikog suparništva, jednog od najvećih u sportu uopšte, ali i pod svežim utiskom istorijskog prevrata na svetskoj listi, njihov mogući duel u finalu, koji bi bio prvi na „Flašing Medouzu”, predstavljen je kao „Veliki okršaj u Velikoj jabuci”. Šlag na analogiju s čuvenim okršajem Muhameda Alija i Džoa Frejzera bio je Don King, najpoznatiji promotor u boksu, koji su šepurio između dva teniska velikana.

Uvertira za meč Đokovića i Rodika neočekivano je porimila alijevsko-frejzerovski kontekst, čiji je epilog navedena izjava našeg tenisera. Na ironiju je odgovoreno ironijom. Atmosfera je podgrejana mišljenjem Španca Tomija Robreda, koji je posle poraza u maratonskom meču osmine finala s 3:2 u setovima optužio svog suparnika Đokovića da zloupotrebljava pravo na lekarsku intervenciju kako bi predahnuo. Po logici stvari, reč je data i Rodiku kao sledećem protivniku, a ovaj je nabrojao grdne bolesti na koje se Đoković poziva, među njima i ptičji grip, antraks, sars i druge, zaključujući da je naš teniser ili simulant ili najhrabriji čovek na svetu pa igra pod tim rizikom. Đoković se od optužbi branio uveravajući da iscrpljenost od napornih mečeva zaista uzima danak.

U njihovom duelu kao da je u vazduhu lebdelo da će istina biti onoga koji pobedi i da će taj imati otvoren prostor da zajedljivo udari na drugoga. Da je kojim slučajem Rodik pobedio, možda bi izjavio da je Đokovića slomio ptičji grip. Ko zna. Ovako, naš teniser je rekao šta je rekao i to u oči mnogobrojnom auditorijumu, ali je potom, kada se glava ohladila, uvideo svoju brzopletost.

Na kraju pomirljivi tonovi

Na pitanje na pres-konferenciji da li je razgovarao s američkim teniserom u svlačionici posle meča, rekao je da jeste, ali da to ostaje među četiri oka. Zatim je, u diplomatskom maniru koji ga odlikuje, dodao:

– Rodik se samo našalio s mojim povredama, a ja sam ga pogrešno shvatio. Ne krivim ga. Možda sam prenaglio pod jakim emocijama neposredno posle meča i da je moja reakcija neispravna i ja se zbog toga izvinjavam.

I američki teniser je govorio u pomirljivom tonu.

– To nije bilo prvi put da se našalim na konferenciji za novinare. Dobro znate da su moji komentari bili pošalice na njegov račun. Ako nas Đoković imitira i šali se na naš račun, onda mora da bude spreman da prihvati i šalu na svoj račun. Žao mi je što sam pogrešno shvaćen, ali smatram da nisam preterao u šali. Nije mi bila namera da mu se podsmevam i žao mi je što je on to tako shvatio – kazao je Rodik.

E sad, što u svakoj šali, kažu, ima zbilje, to je jednostavno usud koji će prestati da prati Đokovića jedino ukoliko i pod najjačim bolovima više i ne pomisli da traži pomoć lekara ili masera. To je postalo gotovo uvreženo mišljenje da simulira kako bi izvukao korist za sebe, o tome je ranije govorio i Federer, ali Đoković samo radi ono na šta ima pravo. Zar u surovom profesionalizmu, koji je u tenisu možda i najizraženiji, cilj ne opravdava sredstvo? A njegovi suparnici ne treba da smetnu s uma da se on nebrojeno puta potvrdio kao sportsmen, uostalom i na meču s Robredom, kada je priznao da je loptica u njegovom polju, a ne u autu, što je bio poen koji je Špancu doneo gem.

Mislili o Đokoviću ovo ili ono, on je protiv Rodika potvrdio svetsku klasu i sjajnu formu, izbrušenu u ono malo dana do poslednjeg turnira za gren-slem ove sezone od osvajanja bronzane olimpijske medalje u Pekingu gde je takođe bio izvrstan.

Američki teniser se posle dva seta našao u nokdaunu. Njegovo najjače oružje – razorni servis – bio je prazna puška. Tak je sredinom drugog seta zabeležio prvi as-poen od ukupno 15, što je ispod njegovog proseka po meču. Međutim, smogao je snage da stane na noge, čak i da bude nadomak izjednačenja u setovima. U to je poverovalo 23.000 duša kada je u četvrtom setu poveo s 4:3 na Đokovićev servis, a potom je vođstvo i uvećao. Naš teniser je smanjio na 5:4, ali se onda trebalo odbraniti od gromova iz Rodikovih ruku.

Amerikanac je poveo s 30:0 i od izjednačenja su ga delila dva poena, a onda mu je ruka zadrhtala. Načinio je dve uzastopne servis-greške! Međutim, još ništa nije bilo završeno u tom gemu jer Rodik može da odservira dva asa očas posla, čak i da nadmaši sopstveni svetski rekord u brzini, zašto da ne. Ipak, nije bilo tako. Gem je pripao Đokoviću (5:5), koji je protivnika volšebno lobovao i to kada se učinilo da je u bezizlaznoj situaciji. Naš teniser se u tom setu hvatao za slamku spasa, a ispostavilo se da se dočepao debele grane. Ubrzo je u vodu pao sav Rodikov trud poslednjih nedelja. Zarad uspeha pred svojom publikom, s nadom da će da ućari od Federerovog posustajanja, čak je odbio da stane pod američkom zastavom na Olimpijskim igrama.


Komentari12
9a734
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Australija
Slazem se sa advokatom Simom da Amerikanci samo razumeju kada ih udari neko po dzepu! Mozda bi Nole trebao da razmotri ovu mogucnost vise zbog svog nivoa nego zbog para ali...,to nije i ne bi bilo omiljeno kod kolega jer i njega su mogli da tuze kada ih je imitirao na terenu...Medjutim meni jedna stvar smeta kod Noleta sto je ovako seo na americke prvokacije koje su uobicajene kada su Srbi u pitanju, ili pobeda do koje moraju da dodju po svaku cenu...Nole je trebao sa smeskom i mnogo pametnije da ih spusti na zemlju; uobrazenog Rodika i komentatora Mekinroa. Ovako sada ce da mu zvizde, navijaju protiv njega...Sto sigurno smeta.
Жељко Пауновић
Део 2. На крају, једно мало лично искуство из времена када сам покушавао да будем оно што се у овој земљи звало „спортски радник“. У клубу у чијој управи сам био (није важно који спорт је у питању), увек сам говорио играчима - кад хоћеш да понизиш противника, утрпај му гол, кош, поен , шта год, победи га са што већом разликом, а а онда му се насмеј у лице и у себи реци „немаш појма сељаку“. Фолирања типа „разбили смо их“, „имали смо их“, „само што нисмо“ итд, су будалаштине, ували противкику пет голова дотуци га,а онд му се смеј – нема ништа боље од тога што ће га заболети и што ће запамтити.
Жељко Пауновић
Део 1. Американци су препотентни и пуни себе, и уверени да су они богомдана нација, први у свему па и у спорту. Не зову они случајно своја првенства у четири најпопуларнија спорта код њих, кошарци, хокеју, безболу и америчком фудбалу, светским првенствима. Малим земљама је остало само да им завиде на новцу који улажу у спорт и условима које имају њихови спортисти, али када се деси да је нека мала земља неспорно боља у неком спорту од њих, не треба се снебивати – треба опалити по њима из све снаге и из свих оруђа. Дрчни, агресивни, самоуверени – то је образац који у Америци пролази и који они поштују, или бар уважавају. Наравно да је Родик био безобразан и наравно да је Ноле, бар у прва два сета играо под утиском његове изјаве. И што је најбоље - играо је фантастично! То и јесте пример како треба играти против њих, у било ком спорту у коме смо бољи. Нема штедње и чувања, удри до максимума, да не знају шта их је снашло. Шта мислите да је у време хладног рата нека америчка селекција у хокеју победила неку руску или чешку репрезентацију (Руси и Чеси су неспорно бољи од Американаца у том спорту, у сваком погледу), како би то медији у САД пропратили. Било би ту свега и свачега, од „надмашили империју зла“, до „амерички хероји“ и „наши момци показали како се игра“. Према томе, кад се нађемо очи у очи са њима, у неком спорту у коме смо бољи, треба играти до границе сопствених могућности, и преко тога, а након победе медијски искористити успех.
Поносан сам што сам сународник Новака Ђоковића
Ђоковић је неоспорно велики тенисер и одличан тактичар, таленат. Новак је институција и карактер а многи велики у спортским остварењима то никада нису постали. Велики је хуманиста (поклања деци тениске терене, донира здравству...).Такође је и темпераментан па противници покушавају да га „игром“ ван терена избаце с колосека. Приметно је да на трибинама у току његовог меча има оних који (циљано, по задатку) провоцирају знајући његову „жицу“. У овом (гладијаторском) спорту у коме се снага све више користи, календар такмичења је немилосрдан, много је новца у оптицају а где је новац ту су и лобији који имају своје фаворите. Очигледно је и да често има проблема с дисањем па мастерсе (на 2 добијена сета) игра с мање проблема. У међувремену Ђоковић, у односу на раније, као да је изгубио свој мир који га је красио (данак свему наведеном)и склонији је осцилацијама. Истовремено Новак је и прави Србин који као и цео народ тешко проживљава неправде које му се намећу (отимање Косова и Метохије и он је тешко поднео). Требало би да се мало растерети(од непотребних обавеза), освежи, редукује број турнира на којима учествује. Боже, па он има само 21 годину а већ је наш искусан амбасадор.
Sima Kljajic
Zivim u Americi, advokat sam, i celu sam pricu sa Rodikom posmatrao odavde. Sve to nije bilo nimalo naivno i nikakva sala, vec ozbiljan posao. Na konferenciji za stampu prethodnog dana, Rodik je ismejavao Djokovicevew povrede i pozivanje trenera tokom meca sa Robredom. U tom ismejavanju su Rodiku pomagali americki novinari. Zatim je Dzon Makenrou kao najugledniji tv teniis komentator u tri razlicita maha tokom dva dana raspirivao vatru, punom tezinom se stavljajuci u Rodikov ugao ringa. Sve to se odrazilo na to da je Djokovicev ulazak na teren bio slabo pozdravljen i, sto je mnogo vaznije, a moglo je uticati na ishod meca, naglo se uzvikivalo pre Djokovicevog serviranja i vaznih voleja tokom meca da bi se on dekoncentrisao. Osim toga na kraju meca, na terenu, publika je izvizdala ("booed") Noletove odgovore na tendenciozna pitanja. To sto je Nole bio suvise jak za Rodika je jedna stvar, a da je u pitanju bilo sve nego sala je nesto sasvim drugo. Rodik i Dz. Makenrou su okrenuli publiku protiv Noleta, mediji su to podrzali jer je u pitanju veliki novac. Bilo je neobicno finansijski vazno zbog gledanosti da se neki Amerikanac nadje u polufinalu. I Rodiku obezbedi veca nagrada. A mladji brat Dzona, Pat Mekenrou, je selektor americkog Dejvis kup tima u kome je Rodik glavni adut u singlu. Sve u svemu, po americkim zakonima, Nole bi komotno mogao da sudski tuzi Rodika, Mekenroa i medijski konglomerat koji ocigledno radi u skladu sa zeljama sponzora (narocito glavnog, "Nike"). Iako nije izgubio, Nole bi mogao da trazi veliku odstetu na ime izgubljene zarade od mogucih buducih sponzora koji ce se kloniti Djokovica zbog nepopularnosti kod njujorkske publike. Tako bi trebalo opaliti Rodikovu "salu", jer je novac koncept koji Amerikanci najbolje razumeju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Tenis

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja