petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.09.2008. u 22:00

Magija igre i sećanja

Далија Аћин

Na jednom od najznačajnijih festivala savremene plesne umetnostii koreografije „Impulstanz”, koji je nedavno održan u Bečujubilarni, 25. put, Dalija Aćin, plesna umetnica i koreografkinja iz Beogradapostala je prvi laureat novoustanovljene nagrade za mlade koreografe „Prix Jardin d’Europe”(„Bašta Evrope”). Na ovoj uticajnoj manifestaciji savremenog plesa, umetnica sepredstavila koreopredstavom „Handle With Grate Care”, koja je ujedno i njen deseti autorski rad.

Za „Politiku” Dalija Aćin najpre govori o svojim nedavnim iskustvima i utiscima koje je stekla na internacionalnom festivalu u Beču.

– „Impulstanz” festival spada u najznačajnije pozorišno-plesne festivale, a njegova specifičnost sastoji se u tomešto osim predstavljanja velikih mejnstrim koreografskih imena, insistira i na predstavljanju mladih koreografa. Publika je imala priliku da pored koreografija velikih imena, među kojima su i koreogarfije Ane Tereze de Kersmaker, Akrama Kana, Žana Fabrea, Benoa Lašambr, vidi i ostvarenja predstavljena u selekciji „8tension” koja obuhvata novu generaciju koreografa. Poseban aspekt ovog festivala jeste edukativni program „DanceWeb”, kroz koji mladi plesači i koreografi iz celog sveta mogu, u direktnom kontaktu sa eminentnim koreografima i pedagozima, među kojima su bili i Džonatan Barouz, Ismail Ivo i Dorvil, da proveravaju i razvijaju sopstveno promišljanje plesa.

Dalija Aćin smatra da je ovogodišnji program festivala više beležio nego što je diktirao savremene plesne tendencije. O značaju i uticaju nagrade koju čine statua Ervina Vurma i određena novčana stipendija, za naš list dalje govori:

– Novinu festivala predstavlja nagrada „Prix Jardin d’ Europe”, koja je uspostavljena sa ciljemda skrene pažnju i posebno vrednuje radove nove generacije koreografa. Međunarodni kritičarski žiri je u selekciji od 12 radova odlučio da prvu nagradu zaslužuje predstava „Handle With Great Care”koju sam 2007. godine realizovala u koprodukciji sa Beogradskim dramskim pozorištem. „Prix Jardin d’Europe” je od izuzetnog značaja za afirmaciju u evropskom savremenom plesnom kontekstu i veoma je važna za moj budući rad. Nadam se da će takođe pomoći shvatanju savremenog plesa u našoj sredini i konačnom priznavanju njegove važnosti. Ova nagrada fokusira pažnju šire evropske javnosti na našu kulturnu sredinu koja je još uvek nedovoljno zastupljena u evropskim kulturnim tokovima. Želim da skrenem pažnju na neophodnost podrške ovakvim projektima, i savremenom plesu generalno, ne samo u produkcijskom smislu, već i u negovanju realizovanih projekata i njihovoj zastupljenosti na scenama beogradskih pozorišta.

Predstava „Handle With Grate Care” govori o fenomenu sećanja.Sam naslov je engleska fraza koja se često nalazi na ambalaži lomljivih predmeta. Iako ju je teško doslovno prevesti na srpski jezik, autorka se njome poslužila kako bi ukazala na dragocenost sećanja i važnost opreznog odnosa prema sopstvenim sećanjima koja mogu imati dramatičan uticaj na život u sadašnjosti.Predstava je nastala u saradnji sa zagrebačkim dramaturgom Sašom Božićem, u njoj igra i Ana Ignjatović, kostimi i scena su rađeni u dve boje, muzika je delo Rastka Lazića, a grafički dizajn Mihajla Ršumovića.

Prema rečima Dalije Aćin, posle premijere u Beogradu, izazvala je veliko interesovanje naše publike, i o njoj se mnogo pisalo. Bila je u glavnom programu prošlogodišnjeg Bitefa, a učestvovala je i na brojnim festivalima, među kojima su i „Tjedan suvremenog plesa”, „Infant”, „Performa”...

Na pitanje da li udaljavanjem konceptualnog plesa kojim se bavi, od kanonizovnih plesnih formi, računa na moderniji ukus publike, dakle, na tu „drugu”, „novu” publiku, ili svesno ulazi u polemički odnos sa već postojećim ukusom i očekivanjima publike, Dalija Aćin odgovara:

– Mojim dosadašnjim radovima svesno sam provocirala očekivanja publike upravo sa namerom problematizovanja dosadašnje percepcije savremenog plesa, sa željom da utičem na shvatanje o tome šta sve savremeni ples podrazumeva i šta on sve može da bude. Samim tim, jesam ulazila u polemički odnos sa ukusom i očekivanjima publike. Istrajavanje u beskompromisnom umetničkom radu jeste, na duge staze, dovelo do postepene promene percepcije savremenog plesa. Naravno, još uvek postoji veliki otpor prema prihvatanju nečega što je drugačije, novo i nepoznato, i to veoma često unutar struke, a pri institucijama, u usko profesionalnim sredinama.

Kao jedan od koordinatora „Stanice – Servisa zasavremeni ples” organizacije u Beogradu, koja radi na unapređivanju rada koreografa, plesnih umetnika i savremenog plesa uopšte, i koja je dobila podršku gradskih i republičkih vlasti, kao i Evropskog programa za kulturu „Culture 2007”, naša sagovornica nam otkriva i osnovna uporišta svograda: konstantno preispitivanje medija plesa i teatra, potraga za novim estetikama i redefinisanjem plesnog i koreografskog jezika.

– Moja interesovanja nalaze se u fenomenološkim kategorijama kao što su sećanja, ideologije, pitanja identiteta i njegove polne, rodne, telesne i diskurzivne utemeljenosti. Realnost u kojoj živimo je zbunjujuća, i čini mi se da je umetniku, samo kroz preispitivanje osnovnih, sopstvenih polazišta, moguće upuštanje u dijalog sa publikom.

Marija Andrijašević

------------------------------------------------------

Ne dopiru do nas

O tome kako i koliko se savremena strujanja u modernom plesu odražavaju na našu plesnu scenu danas, Dalija Aćinkaže:

– Najznačajnije nove tendencije u savremenim plesnim tokovima u maloj meri dopiru do naše scene, a gotovo nimalo do naše šire publike. Praćenje značajnih razvojnih tokova je elementarno, i samim tim esencijalno za razvoj naše scene u kontekstu održavanjakoraka sa Evropom. Nažalost, do najšire publike uglavnom dopiru neke estetike i formati koji su prefabrikovani, i kao takvi ne mogu uticati na razvoj publike koja bi pratila nove tokove i razvoj lokalne scene.Najčešće se dešava da se kroz već etablirane festivale, internacionalnim gostovanjima, podstiče samo reprezentacija, a ne problematizovanje i preispitivanje.

Komentari0
69a44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja