subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 16.09.2008. u 22:00 Aleksandra Kurteš

Kad je granica prva komšinica

Чим крену у продавницу Рачани стављају личну карту у џеп; Печење ракије у „тампон зони”

Sremska Rača – Kad pođu kod komšije na kafu, u njivu ili šumu, meštani sela Sremska Rača u džep obavezno stave ličnu kartu. Ne bez razloga, jer čim iskorače iz dvorišta, ili iz svoje ulice odmaknu kilometar, oni su na graničnom prelazu Republike Srbije ka Republici Bosni i Hercegovini. U ovoj tampon-zoni oni se nalaze od 1991. godine kada je izbio rat u Hrvatskoj, a zatim godinu dana kasnije u Bosni. Od tog perioda selo je slepo crevo, tvrde njegovi žitelji, koji rešenje problema vide u izgradnji obilaznice. Tada više ne bi morali za svaku sitnicu, i po nekoliko puta dnevno, prelaziti granicu vlastite države.

S obzirom na to da je 12. avgusta počela rekonstrukcija graničnog prelaza Sremska Rača, koji će biti izmešten za 120 metara ka Republici Srpskoj, situacija će se poboljšati, jer će stanovnici ovog kraja, njih oko 800, imati lakši pristup parcelama, tvrde u Upravi carine. Oni ističu da će ovaj frekventni granični prelaz, posle uređenja, dobiti četiri nove saobraćajne trake za putnički i teretni saobraćaj. Izgradiće se nadstrešnice, kontrolne kabine, plato sa kompletnom infrastrukturom za postavljanje montažnog objekta MUP-a i Uprave carina.

Obnova se sprovodi uz dozvolu Ministarstva za infrastrukturu, donaciju za izgradnju dala je Evropska agencije za rekonstrukciju, a radovi su povereni firmi „Projektomontaža”iz Beograda. Da bi se posao brže obavljao, obustavljen je teretni saobraćaj na ovoj deonici. Zabrana je na snazi, i kako se procenjuje, trajaće i narednih desetak dana.

Brujanje građevinskih mašina i raskopavanje trase smeta meštanima koji žive uz granicu, jer im je onemogućen izlazak iz kuće. Oni se plaše da će njihov, ionako težak, položaj biti još gori kada se završe radovi, jer će im kuće ostati ograđene od glavnog puta.

– Došli su nam do praga. Rešenje je ili da carina nađe bolje mesto ili da nas isele – saglasno je 43 potpisnika peticije, koju su uputili opštinskim čelnicima u Sremskoj Mitrovici, nadajući se da će imati sluha za njihove probleme. Lokalna samouprava završila je plan detaljne regulacije za obilaznicu, ali to ovim porodicama mnogo ne znači. Korist od toga imaće većina stanovnika, ali ne i oni koji žive pokraj Bosutskog puta.

Ipak, sve su prilike da od peticije kojom se zahteva obustava radova neće biti vajde. Naprotiv, izmeštanje graničnog prelaza na drugu lokaciju odvija se po planu i za to je isključivo nadležna Vlada Republike Srbije.

Stanovnici Sremske Rače na nezavidan položaj samo odmahuju rukom. Već sedamnaest godina zbog granice, vele, nemaju napretka. Selo umire. Džaba je što su ovde domaćini poznati po gostoprimstvu, kad kod njih gosti retko svraćaju. I ono što prihrane u štali ili uberu u bašti ne mogu lako da prodaju. Kupcima, baš kao i gostima, ne mili se da gube vreme na graničnom prelazu, na kome su ponekad velike gužve. Policijski i carinski službenici za meštane sela imaju razumevanja, pa se trude koliko je to moguće da im olakšaju položaj. Zahvaljujući nalepnicama za prioritetan prelazak državne granice, koje im je odobrio MUP, oni mogu da „prošišaju” kolonu. Ukoliko autobusi ili kamioni zakrče prolaz onda to ne vredi, pa kao i svi ostali čekaju ili granicu prelaze peške.

– Razvoj sela stao je otkako nam je granica prva „komšinica” – kaže Miloš Bogdanić, poljoprivrednik, napominjući da odavde mladi beže u grad, pa u seoskoj školi ove jeseni ima samo četvoro đaka prvaka.

– Nije šala ni da najviše neženja imamo, dok se broj zaposlenih može na prste izbrojati – priča Duško Stanković, šumarski tehničar, koji tek od povremenih poslova koje uzgred nađe uspeva da prehrani četvoročlanu porodicu. Na nekoliko kuća pokraj njegove stavljeni su katanci. Mladi otišli, stari pomrli.

– Kuće i njive se ovde nude za bagatelu, ali niko neće ni da ih pogleda, a kamoli da pazari – napominje Branka Milovanović iz Mesne kancelarije u Sremskoj Rači. Ona ističe da u ovom mirnom selu, u kome su svi uzorni domaćini, nije lako opstati. Na marginu su potisnuti i ukidanjem šinobusa koji je saobraćao na relaciji Šid–Bijeljina, a često su ga koristili za odlazak u susedne varoši. Sad su upućeni na Sremsku Mitrovicu, do koje putuju 36 kilometara, i povratnu autobusku kartu plaćaju 420 dinara.

– Kad se spustim do Save na kupanje, koja je u graničnom pojasu iza kuća, nelagodno se osećam ako nemam dokumente – uzgred odgovara devojka koja je čekala drugaricu kraj Doma kulture, koji služi kao „orijentir” prolaznicima, jer se godinama ništa u njemu ne dešava.

– Nekad bih išao i puževe da berem, ali gde ličnu kartu da nosim, jer je pravo službenika da me pita kuda sam i zašto pošao – dobacuje pedesetogodišnjak gurajući ispred sebe kolica puna paprika.

– Jeste da za nas imaju razumevanja i ne teraju „mak na konac”, ali zakon je zakon, pa nekad proklinjem sudbinu što moram da nosim jednu brigu više za razliku od mojih komšija u Bosutu ili Kuzminu – jada se Stanković.  

Jedino što se ovde obnavlja jeste seoska crkva, gde smo zatekli nekoliko meštana koji nabrajaju da u ovom kraju imaju tri prodavnice, ambulantu u kojoj doktor dva puta sedmično po četiri sata prima pacijente, a da službenica u pošti radi do podne jer posle raznosi poštu po selu.

– Kad sve to saberemo, vidite koliko puta moramo zbog važnih stvari ići u grad i preći granicu. Nas boli to što smo državljani Srbije a ne znamo gde smo, jer kad pređemo granicu naše države mi ne idemo ka sledećoj, već smo tu u „vakuumu” bez obzira na to što je ovo teritorija Republike Srbije. Odavno smo već kao „džep” na državnoj granici, a za nas bi trebalo da se zna – govore nam gotovo uglas meštani.

Na pitanje da li je onda ovo selo na „ničijoj” zemlji, oni kategorično odgovaraju:

– Ne. Mi smo na svojoj zemlji.

Komentari3
95ade
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bojan kovac
Поштовани, "они су на граничном прелазу Републике Србије ка Републици Босни и Херцеговини"- БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА НИЈЕ Р Е П У Б Л И К А! Република је Српска. Поздрав.
Мирослав Перић
"Република Босна и Херцеговина" је назив државе која је постојала између 1991-1995. Са потписивањем Дејтонског мировног споразума преименована је у Босна и Херцеговина. Не могу да верујем да новинар једног тако угледног и озбиљног дневног листа није у стању да запамти са ким граничи Србија.
Petar
Kako kazu diplomatski predstavnici BiH, njihova se zemlja zove Bosna i Hercegovina, ne "Republika Bosna i Hercegovina".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja