petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 22.09.2008. u 22:00 Nebojša Katić

NA DVORU KRALjA IBIJA

U trenutku kada sa svetskih berzi stižu vesti koje više govore o kataklizmi nego o finansijskoj krizi, iz Vlade Srbije dolaze vedre najave o novom ciklusu snižavanja carina. Povod za ovu inicijativu je u vezi sa idejom o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.

Sama pomisao o snižavanju carina u ovako kritičnom trenutku ukazuje na potpunu izolovanost vlasti od domaće ekonomske realnosti, kao i na apsolutno nerazumevanje dubine svetske ekonomske krize. Vladina inicijativa nije šala, nije reč o teatru apsurda i ne događa se na dvoru kralja Ibija.

Ideja se, ipak, mnogima dopada. Zahvalni građani nestrpljivo čekaju da carina na automobile bude snižena, pa da skoknu do banke po kredit i obave kupovinu. Deo stručne javnosti koji podržava svaku vladinu meru, koja ide u pravcu liberalizacije, smatra da je to dobro za zdravlje privrede i da neće previše uticati na rast uvoza.

Narodna banka Srbije (NBS) pozdravlja najavljene mere, tako da i sa te strane vlada dobija podršku. Sniženje carina će pomoći da se uspori rast cena koje NBS ionako već godinama veštački obara održavanjem sumanutog kursa dinara.

Ključni problem sa kojim će Srbija morati da živi narednih godina u vezi je sa usporavanjem rasta svetske ekonomije i verovatnom recesijom. U takvom okruženju, protekcionističke tendencije će globalno snažiti i svako će gledati da zaštiti domaće tržište i podstakne izvoz. Srbija radi sasvim suprotno. Preko precenjenog kursa godinama se snažno stimuliše uvoz i pomažu tuđe ekonomije. Novo snižavanje carina bila bi neshvatljiva mera u istom, pogrešnom smeru. Povećanje uvoza ne mora biti spektakularno, ali je svaki, pa i najmanji dodatni rast veoma opasan.

Srbija je prezadužena, ali to ne vidi, ili ne želi da vidi. Jedan od ključnih indikatora zaduženosti jedne zemlje u vezi je sa odnosom između njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i visine spoljnog duga. Kada visina spoljnog duga pređe 80 procenata BDP-a, smatra se da je država prezadužena. Srbija u svojim statističkim pregledima iskazuje spoljni dug na nivou od oko 65 procenata BDP-a, pa je stoga sve uredu. Nije.

Problem prezaduženosti je prikriven metodologijom obračuna BDP-a koja počiva na tekućim cenama. Veličina BDP-a je usled toga (u slučaju Srbije) manjim delom proizvod realnog rasta domaće ekonomije, a mnogo većim delom rezultat je kumuliranja višegodišnje visoke inflacije. Ovako inflatorno uvećani BDP zatim se iskazuje u dolarima. U tom procesu dolazi do još jednog veštačkog uvećavanja, jer se radi konverzija po kursu koji je teško potcenio dolar. Ovde nije reč o problemu slabog dolara, već o precenjenosti dinara. BDP je na ovaj način veštački uvećan za više desetina procenata.

S druge strane, kod visine deviznog duga sa kojim se BDP upoređuje, nema metodološkog problema, budući da se radi o deviznoj veličini po sebi. Odnos evra i dolara može menjati ukupnu visinu duga kada se on iskazuje zbirno i u samo jednoj valuti, ali taj odnos ne utiče na bazni zaključak o prezaduženosti Srbije. Bilo bi dovoljno da se rast inflacije uspori, ili da kurs dinara uđe u realniju zonu, pa da problem prezaduženosti postane i računski sasvim jasan.

I svi ostali pokazatelji kod kojih se realne devizne veličine upoređuju sa nerealnim deviznim BDP-om pokazuju istu deformaciju. Deficit tekućeg bilansa Srbije je u prvih šest meseci prešao 20 procenata BDP-a. Ovaj deficit je ujedno i najbolji pokazatelj koliko Srbija godišnje više troši nego što stvara. Taj pokazatelj je astronomski visok čak i na nivou precenjenog BDP-a. U realnijem obračunu, deficit tekućeg bilansa Srbije u odnosu na BDP daleko je veći i od iskazanih 20 procenata.

Da bi se galantno srpsko trošenje nastavilo, priliv deviza bi se morao pojačati. U tom svetlu, pitanje aktuelne svetske finansijske krize postaje izuzetno važno. Ako svoju ekonomsku budućnost Srbija danas povezuje isključivo za priliv stranog kapitala, a tako izgleda, situacija je da ne može biti gora. Kapitala je na svetskom tržištu sve manje, i svetski finansijski sistem u ovom trenutku ima ozbiljne probleme sa likvidnošću.

Ovakav ambijent ne ohrabruje investiranje. Priliv novog kapitala, kreditnog ili investicionog, svejedno, biće izuzetno usporen. Ako Srbija kratkoročno potraži spas u odluci da proda i preostale državne monopole (Telekom, EPS, Aerodrom, npr.), cena koja bi se mogla dobiti biće mnogo niža od one koja bi se dobila da ove krize nema. Istovremeno, i novo zaduživanje će biti sve teže i sve skuplje.

Konačno, NBS mora dobro razmisliti i o one tri ili verovatnije četiri milijarde dolara špekulativnog novca koji se nalazi u Srbiji. Radi se o kapitalu koje je trenutno deponovan u NBS, uložen u njene vrednosne papire i koji ubira ogromnu kamatu. Taj kapital je imobilisan, ne vrši nikakvu korisnu ekonomsku funkciju, ali zato iscrpljuje NBS i tera je u gubitak. Međutim, ako bi se ovaj kapital sada pokrenuo pod pritiskom aktuelne krize i počeo ubrzano da napušta Srbiju, došlo bi do ogromnog pritiska na dinar. To bi mogao biti uvod u krizu velikih razmera. U tom procesu, postalo bi jasno koliko su visoke devizne rezerve NBS samo himera.

Svetskoj ekonomiji, srpskoj posebno, predstoji opasan, težak i neizvestan put. Na taj put nije pametno krenuti novim, jeftinijim automobilom – može biti udobno, ali se neće daleko stići.

Finansijski konsultant

Komentari51
8674a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

The Tao of Groove
Идеја се, ипак, многима допада. Захвални грађани нестрпљиво чекају да царина на аутомобиле буде снижена, па да скокну до банке по кредит и обаве куповину. (euro-fanaticima kojima je Srbija omca oko vrata). Део стручне јавности који подржава сваку владину меру, која иде у правцу либерализације, сматра да је то добро за здравље привреде и да неће превише утицати на раст увоза. (Strucne pod navodnicima jer se radi o moralno-politicki podobnim osobama koje su na funkcijama) Народна банка Србије (НБС) поздравља најављене мере, тако да и са те стране влада добија подршку. (Ko radi u NBS do moralno-politicki poslusnici vladajuce nomenklature). Преко прецењеног курса годинама се снажно стимулише увоз и помажу туђе економије. (Nije isto pomagati ekonomiju Srbije i Ekonomiju Evropske Unije. Evropa nema alternbativu!!! Do you remember?) Када висина спољног дуга пређе 80 процената БДП-а, сматра се да је држава презадужена. Србија у својим статистичким прегледима исказује спољни дуг на нивоу од око 65 процената БДП-а, па је стога све уреду. Није. (PRoblem je lako resiti. Stegnite kajise, spavajte na tetkinom kaucu i stanujete u malom stambenom prostoru sa dve soljice za kafu) Проблем презадужености је прикривен методологијом обрачуна БДП-а која почива на текућим ценама. (Deo « strucne javnosti » nije saglasan sa ovom sa ovom konstatacijom.) Да би се галантно српско трошење наставило, прилив девиза би се морао појачати. (Dijasporo, do you hear this wake up call?)
Dusan
Ono na sta sam pokusao da skrenem paznju u svom komentaru je da u Srbiji mnogo spekulativnog kapitala i nema. Ono sto je i bilo iz Hrvatske i Slovenije na Belexu je vec otislo. Depoziti u srpskim bankama, koje su samo teoretski strane, jer njihovi osnivaci ne snose nikakvu odgovornost za njihove gubitke, su uglavnom iz dijaspore. Teoretski, na pocetku godine, prema mojim informacijama, bilo ih je oroceno oko 5 milijardi evra. Od tada je trgovinski deficit, pokrivan tim parama i zaduzivanjem, bio 600 miliona mesecno. Cak ako se doda i milijarda od BK Telekoma koja je od pocetka godine potrosena, prostom racunicom se dolazi do minusa od preko 4 milijarde na racunu banaka. To znaci da je u bakama ostala mozda milijarda. Sve ostalo je potroseno. Obzirom da su banke barem polovinu preostalih para ulozile u kredite (uglavnom dugorocne za nekretnine cija je cena otisla u nebo), dovoljno je da 10% orocenih deviznih uloga bude povuceno da bi banke bankrotirale. Sveze pare od svojih osnivaca, u ovoj opstoj besparici na svetskim trzistima, nece dobiti. Onda nastaje opsta bezanija u kojoj strada prvo kurs, pa devizne rezerve NBS, pa trziste nekretnina. Vec vidjeno? Ja se iskreno nadam da ce odgovorni zavrsiti iza resetaka pre nego sto pobegnu iz zemlje, a to ce uraditi cim stvari krenu malo nizbrdo. U suprotnom ih Srbiji svakako niko nece izruciti.
nesko
Nebojsa - po obicaju jedan izuzetno dobar clanak koji je jednostavan za shvatanje. Ja samo stvarno ne razumijem da li su oni koji danas drze glavne poluge ekonomske politike toliko nesposobni jer su neke stvari toliko ocigledne ili je rijec o karieristima kojima ekonomska struka sluzi kao paravan za ostvarenje drugih skrivenih ciljeva. Kako god bilo ja sam toliko pesimista o buducnosti Srbije u narednih nekoliko godina da pokusavam da sto manje o tome razmisljam da se dzabe ne bih nervirao kad vec ne mogu nista da promijenim ili na nesto da uticem. @Svetislav Kostić Na zalost svi smo mi duboko zaglibili zajedno sa SAD i pustanje da ona tone sama ne pomaze ako si na istom brodu. Htjeli mi to ili ne vadicemo kestenje iz vatre, a gledati da se sto manje opecemo (sto i Njemacka pokusava). @ЗОРАН ШУНДИЋ Da pokusam da odgovorim umjesto Nebojse: Cim postavljas takvo pitanje moj bi ti dobronamjeran savjet bio da manis corava posla da se tako izrazim. Laicko ulaganje u akcije je gore od igre na srecu pogotovu u jednu berzu (Beogradska) koja pati od istih problema od kojih pati citavo drustvo - zakon divljeg zapada, a posto nisi ni serif ni razbojnik tuda pljacka banke ti ni na koji nacin nece pomoci. Pored ostaloh sve ozbiljne analize ukazuju da je kriza nekretnina koja je dovela do recesije tek u zacetku. Ozbiljni ekonomisti, npr Van Tharp, prognoziraju tzv. produzeno "bear" sto ce reci padajuce trziste vredonosnih papira koje ce trajati i do narednih 10-15 godina. Kada (ako?) se kriza pojaca povlacenje spekulativnog kapitala se desava prvo sa nesigurnijih trzista sto Srbija nesumnjivo jeste. Svaki eventualni sledeci banicni bankrot ce imati sve veci lavinski efekat. Za kraj imaj u vidu da je donja trzisna vrijednost akcija 0 sto znaci da ono sto sada izgleda jeftino sutra moze da bude jos bezvrijednije.
Небојша Катић
Хвала свима за коментаре. Осим у “Политици”, нигде другде не објављујем своје текстове. Надам се да ће читаоци разумети да не могу да одговорим на сваки коментар, али се трудим да кроз одговоре појасним тезе за које у тексту није било довољно простора. Разумећете наравно, да странице “Политике” не могу користити за давање приватних финансијских савета, као ни за изношење личних политичких ставова.
Небојша Катић
За Владимира Младеновића - Српска индустрија није презаштићена царинама, јер све што је кроз царине добила, кроз курс је изгубила. Осим тога, српска индустрија је толико слаба, да јој ни царинска политика не би помогла. У случају Србије, царине су важне да би се сузбио увоз и пропадање платног биланса. Без царинске заштите и са неразумним курсом, производних инвестицаја ће бити јако мало, јер је готово све јефтиније када се увози. _______Ниски порези нису најважнији фактор привлачења капитала (ово сам покушао да објасним у ранијим чланцима). Кључни фактори су инфраструктура, квалитетна и здрава радна снага, стабилан порески и правни систем.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja