nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 04.10.2008. u 22:00 Daliborka Mučibabić

Kula Nebojša novi izložbeni prostor

(Фото Бета)

Dva idejna rešenja za uređenje kule Nebojša, za koju su Grci gradu poklonili 1.400.000 evra, krčkaju se u kuhinji stručnih projektantskih timova Arhitektonskog fakulteta i krajem novembra biće predstavljeni gradskim čelnicima, a zatim i javnosti. Marina Andrić, jedan od pet članova programskog saveta u kome sede dva Grka i tri domaća stručnjaka koji će odlučivati koje će rešenje pobediti, za naš list otkriva pojedinosti različitih pristupa oživljavanju ovog javnog prostora.

–Jedna ideja je tradicionalna, a druga moderna. Prvo rešenje predviđa da se zadrže već postojeća četiri nivoa sa stepeništem. Tri sprata su namenjena izložbenoj postavci o Prvom srpskom ustanku i Beogradu pod turskom vlašću, dok će jedan nivo biti posvećen Rigi od Fere, grčkom revolucionaru koji je u kuli stradao. Moderniji pristup sačuvaće autentičnost arhitektonskog prostora ali bez međuspratnih drvenih konstrukcija i stepenica. To bi omogućilo da i ljudi sa posebnim potrebama uživaju u sadržajima ovog kulturnog dobra – naglašava Andrićeva.

Programski savet imaće zadatak da odabere predmete koji će posetioce vraćati u kulu. Izložbene postavke biće prilagođene publici 21. veka, menjaće se, a kopije eksponata i predmeti prikazani multimedijalnim sredstvima dočaraće suživot Srba i Turaka.

–Najvažnije je da kula Nebojša bude interesantno mesto koje će iznova privlačiti ne samo goste već i žitelje prestonice. Zato eksponati u tako intimnom prostoru moraju da budu pažljivo odabrani kako bi približili viševekovni život dva naroda, bilo da oni ratuju, trguju, zaljubljuju se. Predmeti neće biti originali jer bi to zahtevalo posebna obezbeđenja. U zavisnosti koji od dva idejna projekta budu izabrana, izgled kule Nebojša mogao bi da posluži kao model za sve javne izložbene prostore u metropoli – ističe Andrićeva.

Kako pobediti podzemne i poplavne vode koje više nisu problem koji pogađa tvrđavu svakih stotinu godina već su navirale dvaput u poslednjoj deceniji, najveća je poteškoća sa kojom bi inženjeri trebalo da se izbore. Andrićeva kaže da će kula i bedem biti zaštićeni. Metalne ili betonske čaše sprečavaće da voda prodire u ovu građevinu bez obzira na eventualnu poplavu tog dela Beogradske tvrđave.

Osim obnove kule koju su u 15. veku sagradili Ugari, donacija će pokriti troškove ispitivanje njenih bedema, kao prostora predviđenog za višenamensku salu sa 200 sedišta, i sređivanja Vodene kapije dva.

Ljiljana Obradović, direktorka JP „Beogradska tvrđava”, koje će voditi posao, kaže da su darovatelji raspoloženi da obezbede dodatni novac za salu koja bi bila i izvor prihoda jer bi u njoj mogli da budu smešteni suvenirnica, radionice, antikvarnica i slično. Iz ove kuće nadaju se da bi radovi mogli da počnu u decembru, a ugovorom o saradnji koji su krajem prošle godine potpisali predstavnici grada i Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike iz Soluna, određen je rok od dve godine za završetak obnove kule Nebojša. Prvu ratu od 1.400.000 evra Grci su uplatili u junu ove godine i od tada Sekretarijat za kulturu odbrojava dane do okončanja radova.

– Posao smo podelili u šest faza, prva je započeta pre tri meseca jer su tada na naš račun Grci prebacili novac. Za nas vreme od dve godine počinje da ističe od juna – objasnila je Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu.

U „Beogradskoj tvrđavi” kažu da će rokove početi da računaju tek kada im grad prebaci pare na račun koji su namenski otvorili za ovu priliku.

– Kraj juna grad može da smatra kao datum od kojeg ima dve godine da sredi sve ono što je donacijom predviđeno ali ne i ovo preduzeće kome grad još nije dao novac za projektovanje – zaključuje Obradovićeva.

Komеntari0
de8de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja