nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Više bunara nego dućana u Radio faru

Autor: D. Bukvićutorak, 07.10.2008. u 23:59
Основни начин водоснабдевања – бунар (Фото Д. Ћирков)

Do Radio fara, naselja pokraj autoputa nadomak Surčina, najbrže se stiže kolima, po mogućstvu izdržljivijim. Jer, pre nego što se uđe u jednu od tri asfaltirane ulice u ovom predgrađu, prolazi se džombastim, zemljanim puteljkom koji vodi do Ulice prve.

Više od tri hiljade stanovnika Radio fara, naselja za koje mnogi žitelji prestonice nikada nisu čuli, a koje je dobilo ovo neobično ime po uređaju za navođenje aviona, snabdeva se u dve prodavnice. U njima nema dovoljno robe za sve, zato mnogi odlaze u grad po namirnice, hemiju i sve ostalo.

– Nema ovde zarade. Držim radnju samo da bih pomogao komšijama da kupe bar nešto što im treba – objašnjava Mile Ralić (52), vlasnik jedne od dve radnje, koji već osam godina živi pokraj aerodroma.

Naselje Radio far počelo je da niče pre tridesetak godina, sa prvim vikendicama koje su Beograđani podizali na livadama. Krajem devedesetih godina, trajno su se nastanile brojne izbeglice, a narednih godina pridružili su im se i mnogi Beograđani. Legalizacija u Radio faru počela je 2003. godine, ali je do danas dozvole dobio samo mali broj kuća. U ovom naselju ne postoji mesna zajednica, jer broj prijavljenih domaćinstava ne ispunjava zakonski minimum. Tek samo povremene posete opštinara iz Surčina, opštine kojoj Radio far pripada, prema rečima meštana, završile su se na neispunjenim obećanjima. Lokalna samouprava svodi se na dogovaranje samih žitelja o potezima koje će preduzimati, kao i na pojedinačna ulaganja onih koji su voljni i imaju finansijskih mogućnosti da pomognu.

– Lično sam pokrio ulicu privremenim asfaltom pre nekoliko godina, a obezbedio sam i magacine za naselje. Posle nekog vremena, opština je dovršila asfaltiranje – kaže Edo Bulat (40), predsednik Udruženja građana „Radio far”. Pre toga, ljudi su, zbog blata, često morali da prelaze ulicu u čizmama.

Nema vrtića, ni osnovne škole. Zato deca odlaze u novobeogradska obdaništa i tamo pohađaju nastavu od prvog do osmog razreda. Parkovi i dečja igrališta ne postoje, a mladi, osim druženja u lokalnoj kafani „Tromeđa”, nemaju gde da izađu.

U Radio faru ne postoji ulična rasveta, kao ni pošta, najbliži dom zdravlja sa ambulantom i apotekom je u Surčinu, odakle doktori dolaze u ovo naselje po pozivu. Uz gomilu nedostataka, probleme žiteljima zadaju i psi lutalice. Vodom se snabdevaju iz brojnih bunara koji postoje gotovo u svakom dvorištu, a ni kanalizacija nije kompletna. Sahrane se obavljaju u Surčinu ili na Orlovači, lokalno groblje nemaju. Ne žale se na telefonski saobraćaj i kažu da je telefoniranje nesmetano, a snabdevanje strujom je relativno stabilno.

Jedanaestočlana porodica Japranin izbegla je pre deset godina iz Hrvatske. Doselili su se u Radio far. Pod jednim krovom, u dva stana, žive tri generacije. Zarađuju za život kao autoprevoznici.

– Infrastruktura je veoma loša. Putevi su uzani. Sećam se da sam jednom vozio kamion, a iz suprotnog smera naišla su kola. Da bi se mimoišao s njima, morao sam da idem u rikverc do prve raskrsnice – govori Dragan Japranin (57), glava porodice.

Naselje udaljeno samo desetak kilometara od centra Beograda, nema ni razvijenu saobraćajnu mrežu. Jedini prevoz, prema rečima meštana, je linija 611 na kojoj autobusi saobraćaju u razmacima od 25 minuta. Poslednja stanica je na Zemunskom keju, pa do centra grada treba promeniti još autobusa. Gorući problem naselja je nepostojanje pešačke pasarele kojom bi se brzo moglo stići peške do autobuskog stajališta. Najbliža pasarela nalazi se na dva do tri kilometra daleko od Radio fara.

– Ko pođe na autobus, mora da krene znatno ranije, jer mora da prepešači udaljenu pasarelu, a potom da se vrati nazad do stanice. Mnogi često prekraćuju put pretrčavanjem autoputa, zbog čega su na ovom mestu učestale nesreće, neretko sa fatalnim ishodom – objašnjava Japranin, koji, prevozeći svoje petoro unučadi u vrtić i školu, svakodnevno nekoliko puta ide do Novog Beograda i nazad.

– Bez kola, ovde si odsečen od sveta – zaključio je Bulat, na šta je Ralić dodao kako „mnogi u Radio faru ipak nemaju automobile”.


Komentari4
7ebb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana Puric
Nije sve tako crno kako je bilo 2008 sada se naselje malo kultivisalo samo jos da dobijemo tu obecanu pasarelu navodno rok je kraj septembra 2011., a za nekoliko godina bice ovo naselje drugo dedinje samo se jos uvek sporije razvija
Dusan Stamenkovic
Strasno!!! Jadan taj narod koji u 21-om veku zivi u takvim uslovima! Neka je sramota odgovorne ljude u ovoj drzavi.
Кика
Какво име - "Радио фар". Буди Бог с нама, какви смо ми Срби данас народ постали! Скоројевићи и у топонимији!
Jelena Knezevic
Stanje u naselju Radio Far je mnogo gore nego sto je napisano u ovom tekstu. Ja imam kucu u ovom naselju ali sam zbog posla bila prinudjena da iznajmim stan u gradu, iz razloga sto bih do posla i nazad putovala i po cetiri sata. U naselju NE POSTOJI kanalizacija, ulicna rasveta i vodovod.Kontejneri su u naselje stigli pre godinu dana a pre toga smo smece morali da palimo ili da kolima odvozimo do najbizih kontejnera u gradu. Asfalt, kakav takav, smo dobili nedavno i to samo u glavnim ulicama.Do pre godinu i nesto sam do stanice morala da idem u gumenim cizmama, koje bih, posto bih se preobula, ostavljala u zivici pored puta.To je bio jedini nacin da do grada stignem cista, bez pola kile blata na cipelama. Zalosno je to, sto je naselje Radio Far tako blizu ali istovremeno i tako daleko od grada.ZALOSNO!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja